Spirala svetla

C

Književna radionica                                                                     

Sadržaj stranice:

             1. O školi kreativnog pisanja         

             2. Iz teorije književnosti 

                 - funkcionalni stilovi

                 - Jezičko-stilska izražajna sredstva ( stilske figure )

                 - forme pripovedanja

                 - izrada pisanog sastava       

             3.Pravopisne vežbe

             4.Vežbe iz stilistike            

             5. Završne vežbe

 

1. Škola kreativnog pisanja          

             Koliko smo razumljivi ljudima sa kojima komuniciramo? Da li zaista uspevamo da oblikujemo rečima  svoje misli? To nikad ne znamo sigurno , sve dok ne izbije nesporazm  koji se pokušava izgladiti sa : „Nisam  tako mislio/mislila...“ , ali rečeno jeste! Izraziti sebe, postati razumljiv prvo sebi, a onda i drugima... Biti pismen u ovom moru nepismenosti... Negovati lepotu izražavanja, onu tanku nit- kreativnost - koja spaja našu dušu sa večnom lepotom koju samo priroda ima...  Biti svoj u ovom svetu „copy-paste“-a. Poneti papir , olovku i otvoreno srce prema lepoti koja nas okružuje... Poneti sebe, izbunariti dušu svoju koja se negde zaturila pred krizama, strahovima za sutra...i pisati .

Vi , školarci, naučite kako da vaša reč dobije umetničku težinu, Vi, tek završeni učenici, potražite sebe prvo, da biste mogli da se pokažete u punom svetlu, onda kad posegnete za onim drugim delom sebe,da ljubav ne bude lažna i kratkoveka, svoju decu da naučite lepim rečima, Vi u srednjim godinama, naučite da izrazite sebe da bude manje trvljenja u braku ,  na poslu... Vi, u svim godinama, nemojte dopustiti da Vaša kreativnost ostane zamrznuta , želja neostvarena...  jer „Na rečima je sazdan čitav ovaj Božiji dunjaluk“ kaže Ivo Andrić..., a i u Bibliji se kaže :“Prvo beše reč...

       

 2. Iz  teorije  književnosti            

 

  A Funkcionalni stilovi

          Raslojavanje jezika u odnosu na sferu njegove upotrebe daje funkcionalne stilove. U književnim delima  uglavnom se koristi književnoumetnički stil, ali često se stilovi uspešno kombinuju ( pr. Ulix, James Joyce). U ovoj prezentaciji imate DEFINICIJE stilova, PRIMERE, kao i PITANJA ZA RAD.

 

....................................... 

   B Stilske figure

 TEORIJA. Proučite definicije i primere stilskih figura iz seminarskog rada sa sledećeg linka
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/KNJIZEVNOST/Stilske-figure.htm )

VEŽBA 1. Prepoznaj stilsku figuru !


1.Oj Karlovci , mesto moje drago(...)
2.gleda dole reku, vrelo, luga / drvo žbune, gore i vrleti.
3.reko silna / vinogradi umiljati
4.jarko sunce /luda braćo
5.krv se stvori ka morska pučina

6.*Mesečina – al' meseca nema,
7.moja mila zelen venac snila
  pak se malo u snu nasmijala
8.od toga se ponoć zasijala.
 
9.Misli aga svakojake misli:
10.Od balčaka i od devojaka
    i od lova i od sokolova
    i od zlata i od ljuta rata

11.Đeco moja, hrabri zatočnici,
12.vas je ova zemlja porodila
13.krševita, ali vama zlatna.
 
14.Nit' ko šapće, nit' ko zbori,
   nit' ko pjeva, nit' se smije...
 
15. Krotko jagnje pokraj mrka vuka,
16. tanka vila pored zmaja ljuta...

17.s palom, s ognjem, s kolcem, s uljem vrelijem
 
18. Djedi vaši rodiše se tuđer,
     oci vaši rodiše se tuđer,
    i vi isti rodiste se tuđer
 
19.Dobar junak da je čovjek taki

20.ne zvekeće gvožđe svijetlo
     niti grme cijevi...
 
21.Jadna raja zemlji popadala
22.ter je vuku konji kriloozi
    i po prahu i po kalu...
 
23.Dokle dahnu, rukom mahnu
     Durak huknu, sve zamuknu
 
24.Ko da strepi mrki vuče
    s planinskoga gladna miša
 
25.Otkud zlato koji ruho ne ima
     otkud zlato koji kruha ne ima

                 v. Rešenja

VEŽBA  2. Osmislite sami stilske figure u skladu sa datim definicijama , pomažući se datim primerima. Sve to sačuvajte da biste ih kasnije ubacili u tekstove koje ćete pisati.

 ....................................... 

 C  Forme pripovedanja

 

1.MONOLOG – govor jedne osobe. Razmišljanja osobe spadaju u  unutrašnji monolog.

2.DIJALOG – razgovor dve osobe. Razgovor više osoba zove se polilog.

3. NARACIJA( pripovedanje) –piščeve reči u tekstu.

    3.1. Narator (pisac) može delo ispričati :

                  - u prvom licu (JA forma ),,

                  - u drugom licu ( epistolarna forma , pisma, TI forma),

                  - u trećem licu (ON forma).

    3.2.Iz vremenske perspektive, naracija može biti:

                  - hronološka – od prošlosti ka budućnosti,

                  - retrospektivna – pisac se vraća u prošlost i priča o bivšim događajima.

    3.3.Prema svrsi naracija (pripovedanje) može biti:

                  -tehničko pripovedanje – ispričati tok nekog procesa, operacije ili radnje kako bi je čitalac razumeo,

                  -sugestivno pripovedanje – usmereno na maštu čitaoca sa ciljem da se u njegovoj mašti dati događaj dočara, oživi.

4. DESKRIPCIJA ( opis)

    4.1.Prema predmetu opisa: - portret –fizićki i psihološki opis ličnosti

                                                - pejzaž – statički i dinamički opis prirode

                                                - eksterijer – opis spoljašnjeg prostora

                                                - enterijer – opis unutrašnjeg prostora

    4.2.Prema svrsi: -tehnički opis (naučni) iznose se informacije precizno da bi čitalac razumeo opisani predmet/pojavu...

                               - sugestivni opis – u književnoumetničkim delima, autor prenosi svoj čulni doživljaj na čitaoca.

VEŽBA.

            1.Napišite par rečenica u obliku monologa, pa u obliku dijaloga itd. ( bez tehničkog opisa i tehničkog pripovedanja ), dakle,  u svim navedenim oblicima.

            2. Spojite sve te rečenice u tekst, doradite ih dok ih uklapate u jednu celinu.

            3. Pri čitanju integralnog teksta odbacite one rečenice koje vam se čine "suvišnim" odnosno koje nikako niste mogli da uklopite, jer jedan rad i ne mora da sadrži SVE forme pripovedanja.

           4. Ovu vežbu ponovite s vremena na vreme dok se ne naviknete da se izražavate u svim  oblicima pripovedanja. Sačuvajte te radove ( sa datumom ) da biste videli svoj napredak.

 ....................................... 

 

 D   Izrada pisanog sastava


1.KOMPOZICIJA

       

          1.1. Predmet ( tema) se: - prikaže

                                               - objasni ili

                                               - dokaže

         * GREŠKE: - promašaj teme

                               - nesređeno izlaganje

                               - nepotpunost odgovora

         1.2. Vrsta sastava ( određuje kompoziciju ! ) :

                          - opis

                          - naracija

                          - izveštaj

                          - meditacija( esej)

                          - predavanje

                          - rasprava            

        1.3. Etape pri izradi plana za kompoziciju:

            1.3.1. Analiza teme podrazumeva da iz naslova TAČNO utvrdimo:

                - predmet o kome treba govoriti

                - smisao ili pravac u kome treba odgovoriti na temu

                * Na osnovu analize teme mi odnosimo odluku o VRSTI sastava.

           1.3.2.Prikupljanje materijala

           1.3.3.Izrada plana zahteva poštovanje:

                   a) triju načela:

                     - načelo jedinstva – ceo rad, u svim delovima, treba da odgovori na materiju i na težište teme.

                     - načelo progresije – naša misao u radu mora stalno da napreduje, da nas svakim korakom sve više približava definitivnom i potpunom odgovoru na temu.

                     - načelo ravnomernosti - svakoj misli u radu treba posvetiti onoliko prostora koliko joj po njenoj važnosti odgovara.

                  b) kompozicije:

                     - uvod – ima ulogu da zainteresuje čitaoca za predmet tj. da ga privede samom izlaganju predmeta. Uvod može činiti sve što je u bilo kakvoj vezi sa temom.

                     - razrada- u njoj se odgovara na postavljenu temu u smislu njenog osvetljavanja i u njoj dolazi do punog izražaja nečelo progresije. Najrazvijenija izrada ima odeljke, pododeljke i paragraf ( pasus) koje zahtevaju nove redove. Dakle, težište teme razvijamo na odeljke, pododeljke ili paragrafe  i svaki od tih bitnih elemenata jasno izložimo, objasnimo i dokažemo njegovu istinitost ili , naprotiv, pobijemo ga kao prividno ili kao lažan element . Naše razvijanje  će ići logičnim redom, od prostijeg ka složenijem, od pojedinačnog ka uopštavanju ( a može i sve to obrnuto) tako što svaka sledeća rečenica proizilazi iz prethodne ( npr. u raspravi). Krajnji rezultat mora biti potpuno objašnjenje teme i definitivan sud o pitanju koje se obrađuje.

                       - zaključak – glavna misao zaključka je glavna misao teme koja se obrađuje i koja je dokumentovana celim radom. U zaključku se daje završni sud koji proizilazi iz čitave analize.

                        *  Pre pisanja zaključka PAŽLJIVO pročitati ceo rad!

                        * Treba paziti da se formulacija misli u zaključku ne kazuje istim rečima i rečenicama kao u razradi ( sem ukoliko se time ne želi podvuči upravo neka misao koja i jeste zaključak celog teksta).

           1.3.4. Provera plana

           - načelo jedinstvagledamo da li sadržina odeljaka ( pododeljaka i paragrafa ) odgovara naslovu ( odnosno predmetu, tj. temi). U samom planu za pisanje rada sadržina se daje preko kratkih naslova, dakle, proverava se jedinstvo naslova.

           -načelo progresije – proveravamo da li između svih pasusa postoji prirodna i logička veza i nema li između njih smisaonih praznina i skokova.

           - načelo ravnomernosti – treba težiti tome da nam svi pododeljci i odeljci budu približno iste dužine, ili bar da njihova dužina odgovara njihovom značaju za rad.

           - potpunost odgovora – uglavnom zavisi od našeg znanja vezana za datu temu.

 

2. JEZIK I STIL

                       

     U sastavu treba postići:

      - pravilnost jezika. Treba pisati standardnim književnim jezikom. Postoji mogućnost pisanja u dijalektu, ukoliko takvo pisanje služi karakterizaciji lika, sredine ili epohe, ali takvu ciljanu upotrebu dijalekta , često i žargona, ne treba brkati sa nepoznavanjem pravila standardnog jezika koja se može uočiti u radovima tzv.savremenih pisaca.

     - lepotu stila. Stil je samostalni jezički izraz kojim se jedan čovek razlikuje od svih drugih, taj pojam obuhvata sve duhovne i duševne sposobnosti jednog čoveka. Težnja za lepotom stila vodi našem svestranom duhovnom razvijanju, odnosno formiranju naše ličnosti. Stepen koji će se postići u tom razvoju zavisi od našeg prirodnog talenta.

    

     2.1. Reč

        

          2.1.1.  Polisemija – potrebno je znati dva ili više značenja reči.

          2.1.2.  Sinonimi – ruše monotoniju u radu izazvanu stalnom upotrebom istih reči.

           *GREŠKE: - ružno je kad se nailazi na pogrešno upotrebljenu reč u pogledu značenja (npr. U predelima sa obilnim kišama komarci cvetaju.)

                               -  ukoliko postoji dvosmislenost, ona treba da bude namera pisca, a ne nesmotrena slučajnost koja vodi konfuziji rečenice ;

                               - pogrešna (logički) stilska upotreba reči ( npr.kamen natopljen krvlju);

                               - tzv.familijarizmi i vulgarizmi (npr. reči iz šatrovačkog, privatnog, profesionalnog govora ).

          2.1.3. Stilska vrednost reči – Reči treba da budu živopisne, konkretne, žive! Treba izbegavati reči sa širokim, opštim značenjem ( drvo, kuća, ići, siv), a mesto njih upotrebljavati reči sa užim, određenijim značenjem ( hrast, palata, koračati, pepeljast);

                                             - upotrebiti stilske figure ( neke od njih mogu da se upotrebe i u tekstovima ozbiljnije sadržine).

 

    2.2. Fraza – sintagma ( gramatički) ili fraza ( u stilistici)

   

       *GREŠKE – izbegavati frazeološke vulgarizme (idem kod lekara =>idem lekaru ; nazvati nekog telefonom => pozvati ga telefonom ili preko telefona )

 

    2.3. Rečenica

  

      2.3.1. Jasnost naše misli, bez dvosmislenosti (npr. ubio kiparskog cara uz pomoć svoje žene)

      2.3.2. Živost se postiže pomoću promene tona rečenice ( npr. upitna / uzvična / protivrečiti sebi da bi se dokazalo da je misao neodrživa / iskazati sumnju u pravilnost svoje misli / menjati formu pripovedanja ...)

     *GREŠKE:  Ne upasti u patetiku ili egzaltiran ton, u razbarušenost misli...

     2.3.3. Harmoničnost – najviši stupanj u pravilnom, jasnom i živom razvijanju misli.

     * GREŠKE: Neharmonične su one rečenice kod kojih je misao ostala nedorečena, kod koje su glavne pojedinosti ispreturane, a intonacija je ravna ili iseckana.

 

  2.4. Paragraf (pasus)

   

      2.4.1. Jedan pasusjedan cilj. U njega se ne sme uneti ništa strano, niti se sme prekinuti  dok se cilj ne ispuni.

      2.4.2. Pasus – mala rasprava. Psus ima uvod, razradu i zaključak. U uvodu se daje tema pasusa, zato se čitanjem prvih rečenica pasusa nekog dela može steći približna predstava o čemu se u delu radi. Poslednja rečenica pasusa ( zaključak) sprema čitaoca za naredni pasus.

     2.4.3. Povezivanje pasusa:

       - pasus tranzicije ( Zasad smo o tome i tome pričali, a sad...),

       - naporednost misli dva pasusa,

       - suprotnost misli,

       - razne vrste zavisnosti ( uzrok, uslov, posledica...),

       - izvođenje zaključaka,

       - poređenje dvaju pasusa,

       - uopštavanje,

       - rečenična kohezija (upotreba upućivačkih reči).

 

3. PROVERA RADA se vrši preko tri čitanja, najbolje u izvesnim vremenskim razmacima. Ako se nema vremena, onda se uzastopce vrše tri čitanja sa raznim fokusima:

     - pravopis i gramatička pravilnost,

     - pravilnost , jasnoća i lepota rečenica,

     - potpunost rada i pravilnost zaključaka.

 

        3. Pravopisne vežbe            

        Da bi jedan rad bio razumljiv čitaocu, odnosno, da bi bio pročitan s lakoćom i razumevanjem, on mora biti i pismen. Čitanje nepismenog rada je kao hod po kamenju, umori se čitalac dok stigne do kraja.

        Na stranici Učenički i drugi biseri  ovog sajta, kao i na stranici Učenički biseri sajta Medicinske škole, možete naći dosta primera za neznanje, ali i za pogrešan stil, za pogrešnu sintaksu rečenice... odnosno kako NE treba pisati!

Vežba Ako ste pročitali Učeničke bisere , shvatićete da je   pravopis neophodno i vežbati. Vežbe iz pravopisa možete naći  OVDE.

 

       4.  Vežbe iz stilstike    ( u pripremi )

 

 1. Nazivi  boja

( prilog je ostvaren uz pomoć mojih učenika iz IV1 Svetlane Vladisavljev, Nikole Munić, Nenada Vilček,  Jadranke Bogunović, Danice Prolić , mart, 2012.)

CRVENOplamteće crveno, rumenkasto, ljutito crvena, vrišteće crvena, agresivna crvena, purpurna, bordo, bakarna, boja cvekle, paradajzičasto (  ), zaljubljeno crvena, žareća crvena, stridentno crvena, riđa, 

ROZEpink, ružičasto,  

SMEĐEbež, boja lešnika, boja čokolade, boja hrastovine, orašasta (boja oraha), jesenje smeđe,  

NARANDŽASTOboja šargarepe, oranž, fluorescentna narandžasta,

ŽUTOžutilo zimske dunje, prljavožuto, oker, boja meda, boja peska, karamel žuta, limun žuta, boja nikotina, staklenožuta, zlatno, nasmejana žuta,

ZELENOmaslinastozeleno, plavozelena, zmijsko zeleno, žablje zeleno, smrdljivo zelena, livadskozelena, zimzelena, bolesnozelena, mrtvačka zelena, krokodilsko zelena,  

PLAVOazurno plavo,  boja zrele šljive, boja oblaka pred kišu, plavkasto, smirujuća plava, nežnoplava , zagasitoplava, teget, prozirnoplava, tamnoplava, tirkizna, 

LJUBIČASTObledoljubičasto, boja jorgovana, boja milka čokolade ( najnoviji trend?!) modro, lila, boja lavande, boja kupine,

BELObeličasto, boja pene uzburkanog talasa, boja bele kafe, mlečnobela, snežnobela, anđeosko belo,  

SIVOsivkasto, mišije sivo, srebrnkasta, sedefastosiva, prljavosiva, pepeljasta

CRNOupijajuće crno, crnkasto, mračnocrno, 

....................................... 

 2.Nazivi za zvuk  : tih, jak, glasan, bučan, brundav, slavujski, zujanje, vrišteći , jeziv, fijuk, tresak, šripanje, pijuk, cijuk, šištav, zvrndanje, zviždanje, šaputanje, gakanje, gugutanje, cerekajući , tup, jasan, šum, šuštanje

....................................... 

3.Nazivi za dodir : miran , tih, nežan, radostan, ishitren, grub, jak , baršunast, dodir ježa, mek, hladan, topao, neprijatan, prijatan, lepljiv, blag, vlažan, nespretan, ljigav, nesiguran, jumački, snažan, znojav, bučan, u prolazu, naelektrisan, sladak dodir, nepoželjan, klizav, gladak, lažni dodir, ženstveni dodir, muškobanjast, zvučan, gnjecav, očaravajući, elegantni, štrokavi, otrovan, štipkanje, gadan

......................................... 

4.Nazivi za ukus  :slatko, gorko, ljuto, slano, kiselo, bljutavo, bajato, gadno

........................................ 

5.Nazivi za miris  :prijatan, neprijatan, sladak, zagušljiv, ustajao, vlažan, jak, slab, ozonski, miris pokošene trave ( i cveća redom...), majski miris , opojan, pun miris, očaravajući, oštar miris dima, miris dunje ( i svih voćki...) , mirisi jela ( redom...) prolećni, jesenji , letnji, hladni zimski,

 

 

            5.  Završne vežbe                

Napiši rad :

 1.VEŽBA  Koristi plan koji je dat u nastavku za opis sledećih situacija kojima sam biraš naslov.

    a)  Situacije : 1. Čovek u prirodi ( pejzaž) 

                          2. Čovek na ratnom polju

                           3. Susret sa prosjakom / beskućnikom

                           4.U svetu autističnog deteta

                           5. Iza rešetaka ( političar/ kriminalac/ životinja u zoo vrtu)

                            6. Svet iz ugla kapi kiše ( ili mirisa ruže / parčeta zemlje za koju se vodi rat/ deteta koji tek treba da se rodi) 

     b)  Mogući plan za opis pojedinačne situacije:

    - opis prostora / pejzaža ( neki put on će biti samo naznačen rečenicom ili delom rečenice, neki put će to biti ceo pasus)

     - odrediti vreme radnje ( neki put će to biti čak i datum, najčešće samo godišnje doba, ili mesec, ili doba dana/ noći...)

      - ubaciti u pejzaž/ prostor insekt/ pticu/ životinju ( i prosjaka/ beskućnika/ autistčno dete/ političara / kriminalca ) ...opiši šta radi, kako se ponaša, šta oseća ...

      -ubaciti čoveka / dete / sebe...u priču, opiši kako se ponaša prema insektu/ ptici/ životinji...prema prirodi koja ga okružuje...Šta misli? Šta radi? Šta bi hteo?

      - suoči ( personifikacijom) životinju/ pticu / drvo/ kamen sa čovekom, opiši taj dijalog 

      - Ko je pobeđeni , a ko pobednik u diskusiji?

      - Kako zamišljate završetak tog susreta? Koje su misli svakog od njih pri odlasku? Možda su ostali zajedno?

       - Da li se dogodila promena ? Kod koga?

       - Te noći je svako od njih sanjao san, osmisli njihov san... 

 

 2.VEŽBA  Biraj sliku , uroni u nju pogledom slušajući neku opuštajuću muziku zatim opiši potanko sa što više sinonima ono što vidiš na slici. Pusti mašti na volju neka gradi priču od elemenata sa slike koristeći več dati naslov ili biraj sam/a drugi naslov...

  RAZGOVOR DVEJU JABUKA U JESEN

     PUT ZA NIGDINU / PUT KA SREĆI

 

   ISPRED ZATVORENIH VRATA / MOJ IZBOR 

  GOVOR MOJE SENKE

 

     REČNI DIV

 3. VEŽBA Pogledaj niz fotografija (albume) na nekom od dole navedenih linkova, obrati pažnju na tekst pored svake fotografije. Niz fotografija grade (uglavnom) celovitu priču. Prati tu priču , razvij je novim detaljima sa slike, ili iz svog sećanja... ili prosto napiši drugu priču, sve vreme opišući  i osećanja koja se u tebi pojavljuju ....

Povratak boja

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.10200367052172253.1073741829.1633584008&type=3

Putevi

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.3429785556746.149724.1633584008&type=3

Dodir sunca

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.1185402808580.28725.1633584008&type=3

Profili / portreti

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.2174027283574.122417.1633584008&type=3

Lov na žuto

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.4495371555730.172550.1633584008&type=3

Jesenji dah

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.1212947497180.32414.1633584008&type=3

Dok čekamo proleće

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.1311824489043.44012.1633584008&type=3

Pogled s terase  / Dodirnuti nebo

https://www.facebook.com/draga.david/media_set?set=a.1180701051039.28159.1633584008&type=3

 

 

 4. VEŽBA  Izađi u prirodu, slušaj zvuke prirode, opiši ih, opiši svoje pravo  okruženje, a onda pusti maštu neka odluta i u podneblja na koje te tvoj pejzaž samo podseća... 

                    v. Učenički radovi

                    v. moje radove na Spiri mirabilis

                          

Members Area

Casovi srpskog jezika i knjizevnosti

- za osnovce 

- za srednjoskolce

- za studente Filoloskog fakulteta         

   tel. 061 6378056      

Novo!  Časovi preko skype-a, uplatom na žiro račun

          

Tumacenje snova

         Kontakt

Recent Blog Entries

Recent Photos

Webs Counter

Newest Members