Spirala svetla

C

O snovima                         


   - kraljevski  put  u   nesvesno -

                                    Frojd

 

Tuma?enje snova

        - individualno - do 60 min

        - online facebook -  do 60 min

        - u grupi - do 3h 

                     

                   Kontakt tel. 061 6378056

                  

              

Sadr?aj stranice:

 

1.Uvodna re?  

2.Trodimenzionalno tuma?enje snova ( Frojd, Jung, Szondi)

3.Vi?edimenzionalno tuma?enje snova

4.Prakti?na upustva za samostalni rad na snovima

5.Zanimjiva pitanja u?esnika radionica vezana za tuma?enje snova

6.Pou?ne stvari o snovima

7.Vrste snova 

8.Tehnike tuma?enja snova 

9.Simbolika sna ( u pripremi)    

10. Primeri snova

11. Radionice  tuma?enja snova

12.Literatura  

13.Korisni linkovi

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§  

1. Uvodna re?                  

      

Danas je ?ove?anstvo u haosu. Razvojem tehnike nude se mnoge mogu?nosti, ali se ?ovek, upravo zbog ?arolikosti ponu?enog, gubi, ne mo?e da odlu?i ?ta je najbolje ?ak i kad ima novca, a usled ekonomske krize, ve?ina mora birati najbr?i put ka re?enju problema. Bira?e odlazak kod lekara jer je ?besplatno?, a  ako tu ne re?i svoj problem, okre?e se alternativi (u bilo kom obliku) od koje o?ekuje instant re?enja, mo?da ih ?ak i dobije, ali nigde ne dobije izle?enje uzroka zbog kojeg je problem nastao. Razo?arani, lutaju zbunjeni od lekara do alternativaca, skupljaju razna ?znanja? (koja ne umeju primeniti), ego se razvija, iz svog haosa kre?u da poma?u drugima stvaraju?i jo? ve?i haos. Polako se kristali?e ideja o tome da na ovome svetu pomo?i nema, upada se u vladavinu straha (jer ne?ega tu ima, ali ja time ne vladam...), ?ive ba?eni od slu?aja u ekstreme: previ?e poverenja u sebe i svoje mogu?nosti u jednom trenutku, bude zamenjeno potpunom dezorijentacijom i/ili histerijom u drugom, da bi na kraju nastala totalna nemo?. Haos se time produbljuje ne samo u ?oveku, no i u svetu. Malobrojni ne idu nigde usled neznanja, slabe volje, nemanja para... Oni se unapred predaju i budu pobe?eni, a da u borbu nisu ni krenuli.

          Ve?ini je poznato da pri re?avanju problema treba krenuti od uzroka, ali opet, isti kre?u od posledica, jer, ako nekoga boli glava, prvo ?e tra?iti da podmiri potrebu tela, u tim trenucima se ne razmi?lja o uzroku glavobolje, a ona je tu da skrene pa?nju da smo negde pogre?ili u svojim postupcima, u razmi?ljanjima. Ali ljudski je i razumljivo prvo posegnuti za ubla?avanjem bola. Ono ?to jeste ljudski, ali nije vi?e razumljivo jeste  ?injenica da posle pete uzastopne glavobolje ?ovek se i dalje ne pita o uzroku. Ako se i pita, hita lekarima, posle desete glavobolje alternativcima (naravno, uvek se pridr?avaju 50% od onoga ?to i jedni i drugi ka?u, a o?ekuju 100% izle?enja), ali i dalje se le?e posledice, na?alost, i to tek toliko dok ?ovek ne profunkcioni?e u dru?tvu, a onda zaboravi na sve ?to su ga u?ili. Svakako, kritike, kad se bol ponovi, idu na ra?un lekara, alternativaca i svih ostalih (do predsednika republike, pa ?ak i Boga), samo sopstvenika glave s glavoboljom se ne doti?u. U svojim o?ima ?ovek je uvek dobar, bezgre?an, pun razumevanja i ljubavi,  nikad kriv, pogotovo pred sobom.

          Kako skinuti tu la?nu zavesu dobrote, pameti...i suo?iti se sa sobom onakvim kakvi smo, sa puno problema koje sebi pravimo, koje nasle?ujemo, koje preuzimamo, koje nam guraju u ruke da bismo sebe oslobodili? Treba tra?iti uzrok. Uzrok je uvek u psihi ?oveka, naj?e??e ga samo nesvesno iskazuje i godinama unapred, sve vreme nas opominje. Usled zanemarivanja tog glasa u sebi, glavobolja je ve? pre?la u ne?to hroni?no ?iji je uzrok zamaskiran serijom problema koji su nastali i koji se  re?avaju od spolja, nikad ne ulaze?i dublje u sebe...do uzroka.

          Du?a i telo ?oveka postaju dve zasebne celine koje, ?ini se, nemaju vi?e ni?eg zajedni?kog, a ?esto, danas, u klasi?noj medicini zbog raznih specijalizacija imate utisak da su vam i organi tela posva?ani me?usobno, budu?i da vam za svaki treba poseban uput od lekara op?te prakse... Nanizali su nam organe tela kao na ?ici ve?, ovde se le?i ruka, tamo noga, ovde jetra, a tamo bubreg...Kome je jo? uop?te u tom haosu stalo do toga da se priseti da li je nekada sanjao san opomene?!

          Povrh svega ide kategorija onih ljudi koji tvrde da nikada ne sanjaju, pa bi se reklo da njima i nema pomo?i. Ja bih rekla da su snovi ?pobegli? upravo usled zanemarivanja. Svi sanjamo, jedino ?to ne pamtimo svi snove, neki pamte ? jake? snove, neki tek pojedine scene, a neki zaista ba? ni?ta. Disocijacija du?e i tela je najja?e izra?ena kod ovih poslednjih. Uzroci su razni, neki od njih bi bili problemi koji toliko pritiskaju psihu, da ona bude isklju?ena (da ne ometa!), naravno, ne totalno, ali takav ?ovek isti?e u svom svetu materijalno ?ive?i po principu nevernog Tome: ? Ne verujem dok ne vidim?. San se te?ko mo?e videti, ali ima na?ina da i on postane ?vidljiv? kroz manifestaciju odsanjanog u dnevni svet sanja?a, a onda i neverne Tome  po?inju da postaju vernici i, gle, ?udo se dogodilo i oni po?inju da sanjaju (da pamte snove)! To je ve? lep korak ka isceljenju, ka ponovnom spoju du?e  i  tela.

          Postavlja se pitanje da li ?e svi problemi nestati ukoliko i prona?emo uzrok? Bilo bi suludo re?i da ?e sve lo?e time nestati  kao rukom odneto, mada se de?avaju razna prosvetljenja...Pronala?enje uzroka je samo pravi put izlaska iz haosa koji nam je problem (u kojem smo trenutno) u?inio. Kao ?to je bilo potrebno vreme da problem od psihi?kog uzroka postane fizi?ka posledica, isto tako je potrebno vreme de se put pre?e u suprotnom smeru, od bolesti ka isceljenju, ali ovoga puta ne?e biti izle?ena samo posledica uzroka pa da se on manifestuje na istom ili drugom mestu na telu, ve? ?e se isceliti sam koren ? uzrok zbog kojeg je problem i nastao. Na tom putu ka sebi potrebno je vo?stvo, podr?ka, da se ne bi opet zalutalo i odustalo. Nijedan vo?a nije tako dobar ( jer svaki name?e svoje vi?enje stvari na?eg problema reflektuju?i ga  kroz svoje probleme, koliko god prosvetljen ?ovek bio) kao ?to je san, on je zaista ? kraljevski put u nesvesno?  kao ?to re?e  Frojd. San je govor na?e du?e takva kakva jeste u trenutku kad se san sanja, ona govori o svom stanju, podr?ava, kritikuje i vapi za razumevanjem. Ta du?a te?i da se ponovo spoji sa telom, mada, bukvalno, dok je ?ovek ?iv, telo je unutar du?e, samo ego ?oveka izvr?e ?injenice. ?to je  vi?e obrazovanje, tim ve?i ego, samim tim sve ve?i neverni Toma, to povla?i sve ve?e strahove za opstanak materije, fizi?kog tela, ?to dovodi do sve ve?eg takmi?enja, ono je pak vezano za stresove...i u tom vrzinom kolu, eto bolesti! A o uzrocima na tom trnovitom putu ko jo? razmi?lja? Ko jo? razmi?lja o tome da je nekada davno (bolest ume da rastegli vreme, trenutak bola bude kao cela ve?nost) postojalo sre?no i nasmejano dete koje je radoznalo posmatralo ovaj svet ?eljan da mu se priklju?i, a sad be?i od istog upravo preko bolesti... Pamtite li jo? to dete u sebi? Ono je nosilac radosti i, ?to je jo? bitnije, nosilac bezgrani?nog poverenja u DOBRO.

          To dete je ostalo zato?eno unutar haosa koji pravimo od svog ?ivota, ostalo je da se sakriva iza zavese onoga ?to bismo hteli biti, a samim tim ?to smo u problemu, to je definitivno samo na?a ?elja, daleko od svake stvarnosti. To dete koje je na svet ve? donelo u svojim genima li?nu karmu, porodi?nu  kao i  karmu ?ove?anstva, ?u?i optere?en jo? i zlom koje ?inimo sebi, a i drugome u svom okru?enju (po?ev?i od svoje dece, roditelja...).

          Vo?stvo kroz haos (stres) svakodnevnog ?ivljenja pru?aju nam na?i snovi, oni govore o uzrocima svih na?ih stanja, sebi razumljivim jezikom, koji je bio i na? jezik, nekada, u doba onog sre?nog deteta, punog poverenja, dok nismo po?eli da se otu?ujemo od samih sebe, samim tim i od svih ostalih pored sebe.

          Iza?imo iz svog autizma koji nam je nametnuo tempo savremenog ?ivota. Saslu?ajmo svoje snove, po?tujmo ?to nam oni govore da bismo ponovo postali celi, da bismo izbacili haos iz sebe i uspostavili red, jer red zna?i zdravlje i sre?u.

         

          P.S.Posle pro?itanog teksta obratite pa?nju na svoje  snove te no?i, zabele?ite ?ak i sitnicu koje se se?ate jer je to kamen temeljac za rad na sebi! 

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§    

2. Trodimenzionalno tuma?enje snova  

            (Frojd, Jung, Szondi)             

 Umesto uvoda

 ?Put samoostvarenja ? put kojim se re?e ide.? (Ivan Nastovi?) 

? Samospoznaja ? ako neko dobrovoljno preuzme na sebe teret potpunosti (samospoznajom do celovitosti), tada ne?e morati da do?ivi da mu se ona doga?a protiv njegove volje i to u negativnom smislu.? ( Jung)

? Susret sa samim sobom spada u neprijatnije stvari , koje ?ovek izbegava, dokle  god sve ono negativno mo?e da projektuje na okolinu.? (Jung)

? ?ovek nerado dopu?ta svojoj tmini da mu pri?e, pa se radije zadovoljava iluzijom o svojoj celovitoj ispravnosti.? (Jung)

? Kada obra?amo pa?nju na snove, mi se menjamo; kad im se pokloni pa?nja, snovi se menjaju.(Mari-Luiz fon Franz)

? Snovi nas obave?tavaju o tome gde se nalazi na?a energija i u kojem pravcu ?eli da krene.? (Mari-Luiz fon Franz)

? Sve ratove zapo?injemo, vodimo, gubimo i dobijamo prvo u mislima i snovima. Tu se prvo sklapa primirje, s drugima, ali i sa sobom.? (Mi?a Jovanovi?)

 

 

Trodimenzionalno tuma?enje snova:

 

 1. S. Frojd  : - INDIVIDUALNO  NESVESNO

                       - struktura li?nosti ( id, ego, super ego )

                       - snovi ? ? kraljevski put u nesvesno?

                       - zamerke:- razni simboli u snu ne zna?e uvek isto

                                        - prenagla?ava zna?aj seksualne simbolike u snovima

                                        - Frojdov se koncept nesvesnog svodi samo na individualno nesvesno...

? Mi tvrdimo da se ni?ta ne zaboravlja bez tajnog razloga  i skrivenog motiva.? (Frojd o zaboravljanju snova)

 

2. K.Gustav Jung : - KOLEKTIVNO NESVESNO

                          - struktura  li?nosti  : - li?no svesno ( sredi?te EGO)

                                                             - li?no nesvesno  (alter ego / senka) 

                                                             - kolektivno svesno

                                                             - kolektivno nesvesno (animus/anima, persona, sopstvo...)

                           - sinhroniciteti (akauzalne pojave

                           - individuacija (samospoznaja)  gde san predstavlja :

                                        - jednu nesvesnu reakciju na jednu svesnu situaciju

                                        - jednu situaciju koja nastaje iz konflikta izme?u svesnog i nesvesnog

                                        - tendenciju nesvesnog koja cilja na promenu  svesnog stava

   ? Onaj koji gleda van, SANJA; onaj koji gleda unutra, BUDI SE.?(Jung)

   ? Jer ko svoju nesvesnu stranu najmanje poznaje, najvi?e je pod njenim uticajem, ali osoba toga nije svesna.? ( Jung)

   ? Istra?ivanje snova je ve?, samo po sebi, ?ivotno delo.? ( Jung)

 

3. Leopold  Szondi :   - FAMILIJARNO NESVESNO ( up. Order of love, B.Helinger)

                                     - ?ikzal analiza (analiza sudbine) jeste orijentacija dubinske psihologije koja nesvesne zahteve predaka jedne li?nosti ?ini svesnim time daju?i mogu?nost egu da bira najbolji put za razvoj li?nosti.

? Sudbina  je  suma svih donesenih, tj.nasle?enih egzistencijalnih mogu?nosti, koje individua, pod povoljnim okolnostima, mo?e slobodno da bira? (Szondi)

? Svaki predak u familijarnom nesvesnom ima zahtev da se u ?ivotu svojih potomaka ponovo vrati u istoj formi u kojoj je on sam nekada ?iveo? (Szondi)

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§

3. Vi?edimenzionalno tuma?enje snova

 San nema samo jedno tuma?enje, on je obrazac koji je va?e?i za  X trenutaka u ?ivotu ?oveka dok se  (procesom individuacije) ne razre?i problematika koju san iznosi.

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§

4.Prakti?na upustva za samostalni rad na snovima

 

?Protuma?en, shva?en i prihva?en san ima malu vrednost, a posebno u prakti?nom smislu, ako ne dovede do promene u stvarnom ?ivotu sneva?a.?

                                                      (Ivan Nastovi?)

 

1. Pri bele?enju snova voditi ra?una o slede?em:

     - obratiti pa?nju na snove koji se ponavljaju,

     - zabele?iti ose?anja koja se pojavljuju u snu,

     - zabele?iti atmosferu mesta gde se radnja doga?a (ako je ima),

     - zabele?iti datum kad se san dogodio (pribli?no, ako se san davno dogodio),

     - zabele?iti radnju sna (redom kako se prise?ate, ?esto se prvih scena se?amo kasnije),

     - obavezno zabele?iti prvi san odsanjan prve no?i posle ovog predavanja!

     - snovi se naj?e??e pojavljuju u ciklusima, zato je bitno vo?enje dnevnika snova.

     - onima koji "ne sanjaju" ili  se "ne se?aju" snova mo?e pomo?i jedan trik: stavite pored uzglavlja svesku i olovku, pa, odmah po bu?enju, hvatajte bele?ke o odsanjanom snu, pa ?ak i ako se setite samo nekih scena.  ?esto se posle odsanjanog sna budimo usred no?i, zapi?ite onda, na brzinu, klju?ne re?i koje ?e vas ujutro podsetiti na san, pa ga u celini zapi?ite ujutro...Ovaj postupak zapisivanja radi se samo na po?etku rada na snovima, kasnije se mozak navikne da pamti snove, budu?i da je i to samo navika, kao i sve druge navike. Proces pam?enja snova vezan je za usmeravanje koncentracije, menjanje ugla posmatranja sna, od " snovi nisu bitni" do "snovi meni ne?to govore".

2. Uobi?ajene gre?ke pri poku?aju tuma?enja:

    - san NE TUMA?I  onaj kome je san ispri?an (tuma?) , nego se on tuma?i zajedni?kim naporom, kroz razgovor... (dakle, nema gotovih re?enja, re?enja nastaju kroz dijalog gde  tuma? navodi sanja?a na razre?enje, a sanja? ispravlja tuma?a budu?i da on sam najbolje poznaje svoj ?ivot),

   - san uvek uzeti kao celovit i tako ga i tuma?iti  (pogre?no je npr. ?Sanjao sam no?as pticu, da li je to vest??),

   - ?esto se u toku iste no?i sanja vi?e snova, zabele?iti ih sve jer su  bez obzira na nepovezanost radnje, na nekom drugom planu povezani,

   - snovi naj?e??e stvaraju svoje cikluse snova u okviru kojeg obra?uju jednu problematiku, dakle, tuma?enje jednog sna iz tog cilkusa ne mo?e dati celovitu sliku re?enja problema,

   - snovi nisu samo proro?ki, zapravo snovi se doga?aju van vremena...,

   - ne uzimati zna?enje simbola sna kao kona?no, simbol nema isto  zna?enje za svakoga, njegovo zna?enje je relativno u zavisnosti od konteksta sna, ali i od ?ivota sneva?a,

  - Sanovnici , mitologija, knjige simbola... mogu dati ideju gde da tra?imo re?enje, ali oni ne mogu dati gotova re?enja, jer san je individualna kreacija,

- ?prizemljivanje? sna, ne tuma?iti san odvojeno od ?ivotnih oklnosti sneva?a,

  - koliko god da je san mra?an, on u sebi uvek sadr?i i svetlost, prona?i tu svetlost i njome zavr?iti tuma?enje po mogu?stvu...

 

3. Vodite svoj dnevnik snova !

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§

5. Zanimljiva pitanja vezana za tuma?enje snova

 

Da li postoji diskrecija pri tuma?enju snova? 

Ovo je pitanje sigurno bitno, budu?i da snovi govore o sadr?ajima nesvesnog. Upravo zbog toga postoji par opcija:

-Ukoliko se rad tuma?i u grupi,  predstavnicima grupe se skre?e pa?nja da je diskrecija jedan od neophodnih uslova da bi grupa dobro funkcionisala,

-Jedna od mogu?nosti (ukoliko se radi u grupi) jeste i ta da se pita sanja? ?eli li da se  nastavi sa tuma?enjem  sna, kada se pretpostavlja da on dira intimni svet sanja?a o kojem on ne bi ?eleo da pri?a u grupi .

-?esto pri tuma?enju snova nema potrebe da se zadire u prepri?avanje intime sanja?a, jer ukoliko je njemu jasno ono ?to mu san otkriva (a drugima mo?da nejasno ili samo naslu?uju , onda je cilj tuma?enja postignut. 

- Apsolutna diskrecija se mo?e o?ekivati jedino ukoliko se san individualno tuma?i, bez grupe, tako da ukoliko se uka?e potreba za takvim radom, terapeut savetuje takav na?in rada  sanja?u.  

 

Za?to se neki snovi ne tuma?e do kraja ili sanja?u nijedno re?enje ?ne odgovara? (svesno) ?

Nije uvek preporu?ljivo da se san tuma?i do kraja (ili se izbegava tuma?enje odre?enih scena sa jakim emotivnim nabojem) jer sanja? u datom trenutku nije spreman (svesno) za preobra?aj koji nagove?tava san (nesvesno). Mogu?e  je da  se moraju pre toga re?avati drugi konflikti unutar nesvesnog koje ?e serija snova izneti na svetlo dana.  Mogu?e je i da je trauma dublja, pa ako se sanja? suo?i pre vremena ponovo sa tim, ona ?e se povu?i jo? dublje u nesvesno, dakle, tuma?enje ima negativne posledice po sanja?a ?to nije cilj nijednog tuma?enja snova.

San se ne tuma?i ni u situaciji u kojoj je egu u budnom stanju potrebniji emocionalni do?ivljaj iz sna nego njegovo analiti?ko razumevanje.

?esto se doga?a da re?enja nazna?ena na radionici (a neprihva?ena od strane sanja?a) samo ?isplivaju? kasnije, kad se svesno opu?ta jer se onda radi savim deseti posao koji nije usredsre?en na san...

* Uspostavljanje i odr?avanje bezbednosti temenosa va?nije je od tuma?enja snova i drugih aspekata psihoanaliti?kog rada.

 

Budu?i da se na radionici snovi tuma?e u grupi, koja je uloga ostalih kojima se san ne tuma?i?

Iz tuma?enja svakog sna  svako u grupi mo?e nau?iti mnogo:

 - mo?e nau?iti novu tehniku tuma?enja,

 - mo?e pro?iriti zna?enje simbola koje zna, nau?iti zna?enje drugih,

 - slu?aju?i tuma?enja snova drugih i sam se otvara za sanjanje (za kreaciju snova), 

 - otvara se u dru?tvenom smislu, jer shvata da i drugi imaju problema, mo?da i istih ili sli?nih,

 - dobro protuma?en san drugog, korektivno uti?e na psihu cele grupe,

 -mo?da ono ?to je najbitnije (a dobija se samo u grupi jer se ?uje tuma?enje vi?e snova), izo?trava se ose?aj za bitno i nebitno u snovima...

 - Ukoliko se primenjuje analiza snova po Jungu, ?lanovi grupe su tu da daju sugestije sanja?u kad ima blokadu, koje on mo?e prihvatiti ili odbaciti,

 - Ako se primenjuje druga metoda tuma?enja (psihodrama, poredak ), onda ?lanovi grupe dobijaju ulogu u drami koja se igra na "sceni", samim tim oni su direktni u?esnici u promeni nivoa svoje svesti, ali i svesti sanja?a.

 - Na kraju, svi koji se nalaze u toj grupi na neki na?in su deo sna sanja?a, ?to se najbolje vidi kad se prilazi snu ne samo da se on protuma?i (?to je ve?ini dovoljno) , nego i terapeutski, da se on koristi za promenu realnosti sanja?a.

 

?ta zna?i rad na snu?

Obi?no sanja? tra?i samo da mu se san protuma?i, onda je zadovoljan, a san pada u zaborav. Tuma?enje  je prvi deo rada na snu , svakako bitan. Nekim ljudima  je dovoljno samo da se osvetli san (istuma?i), pa da do?e do promena u realnom svetu, me?utim, to je retka situacija i ?esta je kod manje va?nih snova, da ih tako nazovem. Naj?e??e je potreban dodatni rad sa snom (terapeutski), jer san je samo znak (podsticaj, putokaz) za odre?enu situaciju ili stav... iz ?ivota sanja?a koji treba da se ispravi, da se osvetli , da se razjasni da bi se moglo krenuti dalje...Taj drugi deo je bitniji od prvog jer tek on daje promene u realnom ?ivotu sanja?a, dok se tuma?enja bez tog dodatnog rada brzo i zaborave. Naj?e??e se oba ova dela kombinuju.

Ali rad na snu zahteva i pripremu za radionicu kao i rad na snu posle radionice. Dakle, nije dovoljno sanjati. Treba zapisati san (prema napomenama koje sam dala u tekstu o trodimenzionalnom tuma?enju snova), a posle radionice , mo?da sanjati ponovo isti san, ili nastavak sna, ili uraditi druge zadatke koje se daju da bi se san iskoristio maksimalno.

 

Za?to nije preporu?ljivo da se za vreme jedne radionice radi tuma?enje  mnogo snova?

Svaki rad na snu (tuma?enje) ima svoju te?inu, neki snovi su lak?i za tuma?enje, samim tim se brzo tuma?e i ne zahtevaju puno energije ni od terapeuta ni od slu?alaca, onda se za vreme jedne radionice mo?e protuma?iti vi?e snova. Ali ima i snova koji zahtevaju punu koncentraciju kako terapeuta, pogotovo sanja?a, ali i onih koji slu?aju. U takvom slu?aju   crpi se  jako puno energije, potrebna je pauza  da bi se sadr?aj istuma?enog sna mogao asimilovati (da bi sve to nesvesno prihvatilo) jer on tek onda daje rezultate. Insistiranjem na tuma?enju jo? takvih snova gubi se energija potrebna za asimilaciju prethodnog tuma?enja, za asimilaciju nau?enog... zapravo onda bude vi?e ?tete nego koristi. Sre?om, to zasi?enje (mozga) ose?a se u grupi, pa se ne mora posebno regulisati.

 

Da li terapeut zna re?enje sna odmah po njegovom pri?anju od strane sanja?a?

Terapeut ne bi trebalo da zna re?enje sna. Upravo zbog toga i koristim re? ?terapeut? , a ne ?tuma??. Pravi tuma? sna je sam sanja? i to je jedini pravilan rad sa snom. Terapeut je samo vodi? u toku tuma?enja sna. Budu?i da on nije emotivno povezan sa snom, terapeut ima objektivnije vi?enje radnje sna, samim tim mu je lak?e da vodi sanja?a kroz njegov san, da mu uka?e na bitne, odnosno nebitne elemente, da ga izvu?e iz emotivnih situacija iz kojih sam sanja? ne vidi izlaz itd. Naravno, terapeut mora imati jako puno znanja iz skoro svih oblasti ?ivota (meni u radu poma?e jako puno iskustvo ste?eno na tuma?enju knji?evnih dela, koje su isto tako kreacije uma), mora znati tehnike tuma?enja snova, ali ono ?to Jung ka?e, istina je, TREBA sve to nau?iti, a onda i sve zaboraviti, ostaviti iznutra da radi, ostaviti intuiciji da vodi. Pritom se ne sme zaboraviti jedna va?na ?injenica, a to je konstantan rad terapeuta na sebi (samospoznaja) da se ne bi desili transferi, odnosno da terapeut svoj kompleks vidi u svakom snu koji treba drugom da tuma?i.

?ta je lucidan san?

Lucidan san je san u kojem smo svesni da sanjamo. Lucidni san je most ka izvantelesnom iskustvu, tvrde oni koji su to do?iveli. (Literatura: Frederik van Eden, Lucidni snovi; Stephen La Berge, Lucidni snovi; Gordan Topi?, Lucidni snovi)

Koja je razlika izme?u lucidnog sna i izvantelesnog iskustva)

U lucidnom snu mo?ete uticati na doga?aj u snu, promeniti ga, dok u izvantelesnom iskustvu sve ?to se doga?a, to je realnost (ne i fizi?ka realnost, tj. ne i fizi?ki manifestovane) i nju ne mo?ete promeniti.

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§
 

6. Pou?ne stvari o snovima:

 

   *? Neka ?elja je uzrok snu, a san je ispunjenje ?elje.? (Frojd)- de?iji snovi su ?ist primer ovog principa, ?to nije dobilo ju?e od roditelja, dete ?e dobiti u snu.

     * ?San govori o stanju ?ovekove du?e , pre nego o njegovom telu? Jung ? dakle, san je psihi?ka slika stanja sanja?a za vreme sanjanja, a retko govori o bukvalnom fizi?kom stanju...

     1.- Snovi kao kompenzacija:

            ? san kompenzuje privremena iskrivljenja u ?ivotu sneva?a

             ? de?avaju se kad ?ovek (du?e) odstupa od onoga ?to je za njega pravi put

             ? ukazuju na poistove?ivanje sa drugim personama ili ego ?li?nostima (npr. Napoleon)

     2.San u snu ? ukazuje da su promene u strukturi ega slo?enije nego ?to je uobi?ajeno. Mo?da treba prvo taj unutra?nji  san (digresiju) razre?iti pa tek onda prvi san. Ti unutra?nji snovi ukazuju na istinu o kojoj retko kad razmi?ljamo.

    3.San kao ta?na reprodukcija situacije iz budnog stanja ? ukazuje da tu situaciju treba posmatrati KAO da je san i tako je tuma?iti (sneva? negde la?e sebe).

    4.Vreme u snu ? sanjanje osoba iz pro?losti ukazuje na to da taj segment pro?losti treba istra?ivati; NF sadr?aji govore o razvoju ega sanja?a u budu?nosti.

    5.Cenzura sna ? izopa?enje sna. Svuda gde se nailazi na praznine u manifestnom snu, taj sadr?aj je sakrila cenzura sna. Cenzura je i svaki put kad se ?ovek nekog elementa slabo se?a, nejasno ili sumnji?avo izme?u ostalih, jasnije oblikovanih. Drugi tip cenzure je ubla?avanje, okoli?anje, nagove?taj na mesto onog pravog. Tre?i tip je  pomeranje naglaska ( npr. umesto da sanjam da se meni ne?to de?ava, sanjam nekog drugog...). Izopa?enje (cenzura) sna utoliko je ve?e ?to je strasnija ?elja koju treba cenzurisati (mr?nja/ seks/ ?elja za ubojstvom...)

    6. Simboli sna ? Simbolika sna je nezavisni ?inilac izopa?enja sna. ?to je simbol vi?e arhetipski, utoliko je sadr?aj  - uzrok sna -  dalji od svesnog sanja?a. (npr. Ako je elemenat sna ?ivotinja, cenzura je ve?a no ako se u snu pojavljuju likovi i to iz ?ivota samog sanja?a tj. ljudi iz njegovog okru?enja.)

    7. Rad sna ? to je rad kojim se latentni san (ono ?to nesvesno ?eli da saop?ti)  pretvara u manifestni san (u san koji se sanja). Suprotan rad naziva se tuma?enje. Na rad snova se nadovezuje  izopa?enje. I izopa?enje i rad sna  se moraju poni?titi pri tuma?enju snova. * Rad sna -  nije to prevod re? za re?, znak za znak... U?inci rada su:

      a) Sa?imanje ? zbog ekonomije vremena / energije pri sanjanju.

                 - odre?eni elementi se totalno izbacuju

                 - od nekoliko sklopova latentnog sna u manifestni san prelazi samo jedan odlomak

                 - latentni elementi koji imaju ne?to zajedni?ko stapaju se u jednu jedinicu manif. sna (npr. Jedan lik u snu ima osobine njih nekoliko)

      b) Pomeranje  je delo cenzure sna:

                 - jedan latentni element ne mo?e biti zamenjen nekim svojim sastavnim delom, ve? ne?im udaljenim, aluzija

                  - psihi?ki naglasak prelazi sa jednog va?nog elementa na drugi, neva?ni (*pri?a o ubijanju kroja?a, umesto jedinog kova?a u selu!)

       c) Pretvaranje misli/re?i latentnog sna u slike manifestnog sna:

                  - broj delimi?nih snova na kojima je razvijen jedan san po pravilu odgovara br. glavnih tema (nizovima misli) u latentnom snu

                   - oblik sna nije bez zna?enja ? vi?e snova iste no?i ?esto ima zajedni?ko zna?enje

                   - ?besmislice? u manifestnom snu  imaju svoje zna?enje

                   - san nema prikaz za ?ne? iz latentnih misli, bar ne bez dvosmislenosti.

        d) Sekundarna obrada ? iz prvih rezultata rada snova stvara se neka pribli?no slo?ena celina ?  manifestni san (san koji se sanja)

     8. Odnosi izme?u manifestnog sadr?aja sna i latentnog sna (latentnih misli sanja?a):

          - manifestni san je mali deo latentnih misli sna

          - manifestni san je nagove?taj, aluzija na latentni san

          - manifestni san je simboli?ki prikaz latentnog sna

          - manifestni san je plasti?ni (vizuelni / film) prikaz re?i tj. misli iz latentnog sna 

      9. Otpor od strane nesvesnog sanja?a -rad na tuma?enju snova vodi se protiv otpora od strane nesvesnog sanja?a, koji vi?e govori o uzroku sna, no voljne asocijacije koje sanja? pru?a. Kad je otpor neznatan, ni zamena nije mnogo udaljena od nesvesnog. Veliki otpor sa sobom donosi velike izmene nesvesnog, a time i uzmicanje pred zamenom prema nesvesnom. Otpori se o?ituju preko re?i sanja?a: ?ovo je sasvim neva?no? / ?previ?e je besmisleno? / ? ovo tu ne pripada...? / ? suvi?e je neprijatna stvar za saop?tavanje? ...  

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§
 

  7.Vrste snova

 

            Postavlja se pitanje kriterijuma na osnovu koje je izvr?ena podela snova na vrste. Nigde nisam nai?la na kona?nu sistematizaciju vrsta snova jer je to verovatno i nemogu?e zbog preplitanja kriterijuma. Poku?a?u da navedem neke od kriterijma po kojima bi se snovi mogli klasifikovati, s tim da je dopuna ne samo mogu?a ve? i po?eljna.

           

1.Podela snova u zavisnosti od svesnosti sanja?a tokom sanjanja. Frojd smatra da je san ?kraljevski put u nesvesno?, dakle,  snovi se sanja?u doga?aju nesvesno, me?utim i tu postoje kategorije.

            - Ima ljudi koji uporno tvrde da oni ne sanjaju, a zna se da svaki prose?an ?ovek sanja, samo je pitanje da li i pamti snove. Vremenom, ukoliko obrati pa?nju na svoje snove, on po?inje i da ih pamti i onda snovi postaju normalni, odnosno, snovi koji se pamte po bu?enju.

            - ?esto se de?ava da sanja? pamti samo fragmente snova, jer je cenzura sna odradila svoje po bu?enju. To bi bili fragmentarni snovi. Mo?e se zapamtiti samo jedna scena, ?esto kod no?nih mora ili vi?e razli?itih scena. Scene sna koje se po radnji, akterima, ambijentu... razlikuju, a sanjane su iste no?i, govore o jedinstvenom doga?aju sla?u se analiti?ari. Pote?ko?a je kod njih prona?i nit koja ih povezuje.

            - Vidoviti ili prekognitivni snovi se razlikuju po tome ?to je svest sanja?a projektovana na mesto doga?aja koji se zbiva ili ?e se tek zbiti . ?Svi ljudi - neko vi?e, neko manje - imaju te sposobnosti, ?to se lako mo?e dokazati ukoliko se ve?ba i zapisuju snovi? smatra Mi?a Jovanovi?.

            -Lucidni snovi su snovi u kojima smo svesni da sanjamo. Ovi snovi su pogodni za terapiju jer izve?bani sanja? mo?e da upravlja tokom radnje sna i da sazna ?ta ga zanima, odnosno da istra?i odre?enu problematiku na koju san ukazuje. Vrlo su bliski astralnoj projekciji.

           

2.Ako se kao kriterijum uzima doba starosti sanja?a, onda imamo de?ije snove, snove odraslih i snove starijih osoba koji su na kraju svog ?ivotnog ciklusa.

            -  De?iji snovi. Frojd smatra da deca sanjaju snove kompenzacije, dakle, snove u kojima im se ispunjavaju (neispunjene) ?elje sa jave. Mi?a Jovanovi? smatra da ?deca ?esto sanjaju ?ivotne situacije i probleme svojih roditelja, ku?nih ljubimaca pa i biljaka.?

            -  Snovi odraslih su snovi ljudi koji imaju ispred sebe ceo ?ivotni vek, a snovi iznose naj?e??e njihov probleme sa kojima se suo?avaju, mada ve?ina snova i spada u ovu skupinu, tako da ?e biti razmatrani kroz druge kategorije.

            -  Snovi starijih osoba se ne razlikuju mnogo od prethodne grupe, jedino je tuma?enje mo?da druga?ije. Kao ?to deca sanjaju snove o roditeljima isto stariji sanjaju snove o potomcima kroz kojih se produ?ava njihov ?ivot. Naravno da su ?esti i snovi o neispunjenim ?eljama, ali i no?ne more ukoliko ?ovek nije ra??istio, nego samo dodavao probleme tokom ?ivota... O?ekivalo bi se da starije osobe sanjaju snove  o smrti. Mari-Luiz fon Franz je napisala knjigu O snovima i o smrti . Ovi snovi nas spremaju za odlazak iz materijalnog sveta i ne sanjaju se samo pred smrt, nego, rekla bih, tokom celog ?ivota.

           

3.Ako bi se snovi klasifikovali hronolo?ki u smislu samog njihovog sadr?aja, onda bismo imali slede?e vrste:

            - Snovi iz li?nog nesvesnog. Frojd je prvi postao svestan zna?aja snova, pogotovo iz ugla li?nog nesvesnog. To su snovi koji govore o doga?ajima iz ?ivota pojedinca u kojima je sam bio akter, odnosno o?evidac, ili je na?uo o tome od drugih za vreme svog ?ivota. Mislim da je ova kategorija i najve?a, zato ?to je li?no nesvesno najbli?e pragu svesti i odande najvi?e snova i dolazi, najmanje su podlo?ni cenzuri sna i najmanje su iskrivljeni.

            Deo tih snova Mi?a Jovanovi? kategori?e kao bezna?ajne snove.To bi bili  snovi o dnevnim doga?ajima ili snovi izazvani nekim spolja?njim uticajem odnosno  fiziolo?kim potrebama (glad, ?e?...). Smatram da nema nebitnih snova, jer i kada obra?uju dnevne doga?aje snovi iznose iz posebnog ugla  (koji je diktiran stanjem svesti sanja?a u datom trenutku, a to stanje svesti i jeste predmet istra?ivanja analiti?ara), ali sla?em se sa Jungom koji ka?e da nisu sve scene (snovi) isto toliko bitne za tuma?enje, naro?ito ukoliko je san krcat detaljima, mo?da preuzetim iz dnevnih doga?aja sanja?a. Dakle, u tom svetlu snovi koji obra?uju te doga?aje jesu manje zna?ajni ukoliko imamo da tuma?imo snove koji se ponavljaju itd.

            - Snovi iz porodi?nog nesvesnog. Kategoriju porodi?no nesvesnog je uveo Szondi, a Bert Helinger je ustanovio terapiju Porodi?nog poretka (Order of love) koja dokazuje da se na?i preci ili bliski ro?aci koji su udaljeni iz porodi?nog poretka zbog raznih problema i dalje pojavljuju energetski i zahtevaju svoje pravo na porodicu. Sve to se odra?ava i u snovima jer porodica je bitna za pojedinca naro?ito u patrijarhalnom dru?tvu u kojem smo jo? uvek. Njihovo pojavljivanje re?ava energetski ?vor u porodi?nom stablu koji direktno uti?e na ?ivot pojedinaca.

            - Snovi iz kolektivno nesvesnog ili arhetipski snovi. Naj?e??e se za ove snove ka?e da su ?veliki snovi? jer nisu ?esti, a onda, kada se oni pojave, to govori o razre?enju ve?eg problema koji se pojavljuje kao ?kalup? (arhetip) tokom celog postojanja ljudskog dru?tva. Trebalo bi da se arhetipski snovi sanjaju onda kada se ?ovek du?e posvetio svom duhovnom razvoju, mada pravila ba? i nema. Ti snovi su puni simbola i potrebno je odre?eno znanje da bi se vladalo tuma?enjem takvih snova. Ipak i oni se pojavljuju onda kada je energija li?no nesvesnog sli?na energiji arhetipa, to  i jeste razlog njihovog pojavljivanja.

            - Ovde bi mo?da trebalo ubrojiti i reinkarnacijske snove. Njihova specifi?nost je u tome ?to one prate energiju pojedinca kroz razne inkarnacije, dakle, dok li?no nesvesno prati samo jednu inkarnaciju pojedinca, reinkarnacijski snovi bi pratili tu energiju (du?u) kroz nekoliko inkarnacija i na taj na?in bi re?avali energetske ?vorove vezane za ceo vek postojanja jedne du?e.

           

4.Ako se kao kriterijum uzima u?estalost snova, reklo bi se da postoje

            - snovi koji se jednom sanjaju i nikad vi?e.

            -Najbitniji su ovde snovi koji se ponavljaju sa identi?nom ili sli?nom sadr?inom. (Tu ?esto spadaju no?ne more- elektro?okovi koje priroda primenjuje da bi nas ?probudila?  Takvi snovi se pojavljuju onda kada postoji neko akutno stanje koje nesvesno poku?ava da saop?ti sanja?u, ali koju ovaj ne razume. Po pravilu takvi snovi se ne sanjaju vi?e ukoliko je san pravilno protuma?en, pogotovo ako sanja? preduzme ne?to povodom poruke sna kad je shvati.

           

5.Ako snove klasifikujemo po njihovoj kompoziciji , imamo slede?u podelu.

            - Snovi koji imaju sve elemente fabule (hronolo?ki pore?anih ili retrospektivno pore?anih)

            - Fragmentarni snovi koji obra?uju naj?e??e samo vrhunac radnje (no?ne more, prekognitivni...) ili vi?e elemenata kompozicije, ali odvojenih bu?enjem (ve? je napomenuto da je to jedan san, bez obzira na svu razli?itost me?u scenama). Doga?a se da se prospektivni snovi sastoje samo od jedne re?enice (zbog hitnosti poruke) koju prenosi glas sopstva (rekli bismo), da bi bila upam?ena.

            - Ciklusi snova. Ciklusi snova bi se mogli porediti sa romanima (toka svesti) ili ve?im pripovetkama  gde bi svaki san bio po jedno poglavlje koje obra?uje jedinstvenu temu..Kada se radi o takvoj grupaciji snova, prvi san u ciklusu obra?uje su?tinu doga?aja, a posle ostali snovi nadogra?uju pri?u cikli?nim sanjanjem jednog te istog motiva iz raznih uglova.

            - San u snu. Neobi?na je kompozicija sna kad se tokom sna  ulazi u drugi san, naravno, sneva? je svestan samo drugog sna u toku sanjanja, a po budnosti, oba sna. Ka?u da takvi snovi (san u snu ili drugi san) predstavljaju digresije  od toka radnje koje bi trebalo prvo da se re?e, a tek posle treba da se bavimo analizom prvog sna.

           

6.Naj?e??a podela snova je na osnovu tematike, odnosno motiva koji se sanjaju.

                 ( u pripremi)

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§
 

 8.Tehnike tuma?enja snova

 

1.Tradicionalno vo?eno tuma?enje snova

1. Izneti strukturu sna, ispitivati sneva?e radi upotpunjavanja praznina.

2. Ustanoviti kontekst sna, odnosno u kom trenutku (situaciji) ?ivota je san odsanjan. Kontekst se sastoji:

       a) amplifikacije situacija (slika) iz sna koje mogu uklju?ivati:

          - li?ne asocijacije (li?no nesvesno)

          - porodi?ne asocijacije (porodi?no nesvesno)

          - podatke iz okru?enja sanja?a (prijatelji, savremena zbivanja u dru?tvu)

          - arhetipske paralele (kolektivno nesvesno)

          - reinkarnacijske slike

       b) teme povezane sa amplifikacijama

       c) neposredne ili dalje svesne situacije sanja?a

       d) seriju snova kome pripada i doti?ni san

3.Revidirati odgovaraju?e stavove radi tuma?enja sna :

        a) ni?ta se ne mo?e pretpostaviti o zna?enju sna ili odre?ene slike sna

        b) san nije maska (preru?avanje) ve? skup psiholo?kih ?injenica

        c) san verovatno ne govori sanja?u ?ta da radi

        d) svesnost o karakteristikama li?nosti sanja?a i tuma?a

4. Okarakterisati slike sna kao objektivne ili subjektivne

5. Uzeti u obzir kompenzatornu funkciju sna:

        a) identifikovati problem ili kompleks koji se ti?e sna

        b) Utvrditi relevantne svesne situacije sanja?a

        c) Uzeti u obzir ?injenicu da san kompenzira, modificira ili potvr?uje bitne svesne situacije sanja?a

        d) uzeti u obzir da li slike sna i psihi?ki  razvoj sanja?a zahtevaju reduktivnu ili konstruktivnu karakterizaciju

         e) mogu?nost da san nije kompenzatorni ve? prospektivni, traumatski, telepatski, reinkarnacijski...

6. Napraviti hipotezu interpretacije (tuma?enja) tako ?to prevodite jezik sna  (slike/ simbole) u skladu sa bitnim, svesnim situacijama sanja?a, menjati ?injenice gde je potrebno i iznositi kratku interpretaciju sna.

7. Proveriti tuma?enje sa sanja?em.

                             

               2.San kao (svaka druga) kreacija uma

*  Po mogu?stvu svaku radionicu po?eti meditacijom / tihovanjem

 

1. Fragmenti sna

    - detaljno  ispri?ati fragmente sna kojih se sanja? se?a

    - imenovati u datom snu  elemente fabule: uvod, zaplet, vrhunac, obrt, rasplet, epilog (ako ga ima) . *?esto je rasplet izostavljen, ili je na samom po?etku sna.

    - konstatovati koji element fabule nedostaje (- cenzura sna)

    - u zavisnosti od konteksta sna dodati (izma?tati) nedostaju?i element

    - ?prizemljiti? san ? napraviti most izme?u pri?e iz sna i realnog ?ivota

 

2. Celovit san

       - (detaljno) ispri?ati san

       - izdvojiti elemente fabule: uvod, zaplet, vrhunac, obrt, rasplet / epilog

       - izdvojiti elemente sna sa najve?im emotivnim nabojem (vrhunac) ili sa maglovitim / nejasnim scenama i odigrati psihodramu / porodi?ni poredak (order)

       - razgovor sa ?glumcima? (sharing) o njihovim emocijama tokom psihodrame / poretka (ordera)

       - razgovor sa sanja?em ? njegovo vi?enje doga?aja u psihodrami...emocije 

       - sinteza svega ?utog i vi?enog (tuma?enje sna )

 

3. No?ne more/ snovi sa prekidima / snovi koji se ponavljaju

      - ispri?ati ?ega se sanja? se?a od sna

      - odrediti elemente fabule koji su izneti, a ?ta nedostaje

       - ponovni ulazak u san, tako ?to je sanja? vo?en od strane analiti?ara (analiti?ar je pratilac sanja?a u snu). Tu postoje nekoliko mogu?nosti:

                   a) prati se ego sanja?a u snu (glasno se pri?a ?ta radi, kuda se kre?e, emocije...)

                   b) sanja? postaje motiv iz svog sna (?ovek/ ?ivotinja/ stvar...) i pri?a  iz perspektive tog motiva kako se ose?a, ?ta se zbiva...

                   c) sanja? vodi  razgovor sa likovima iz sna (izmi?lja dijalog vo?en od strane analiti?ara)

      - ili nastaviti san u budnom stanju (kreirati svoj lizis)

       * ?Opasna? mesta u snu sanja? ponovo prelazi zajedno sa analiti?arem, a na taj na?in se premosti te?ko?a zbog koje je nastala no?na mora/ prekid / ili se san ponavlja.

 

4. Haoti?ni snovi

        - ispri?ati ?ega se sanja? se?a i kako se sanja? se?a...

       - rad na snu:

                   - sanja? poku?a da nacrta impresionisti?ki san (utisak koji je san na njega ostavio) na papiru/ u kutiji s peskom... ili

                   - poku?a da napi?e pri?u/ esej  koriste?i utiske iz sna kao polaznu osnovu ili

                   - meditira na utiske iz sna...

         - na slede?oj radionici vodi se razgovor o tome  ?to je crte?/ pri?a/ meditacija razjasnila vezano za san (?to je i ?prizemljivanje? sna )

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§

9. Simboli sna

Ponavljam:

  - Ne uzimati zna?enje simbola sna kao kona?no, simbol nema isto  zna?enje za svakoga, njegovo zna?enje je relativno u zavisnosti od konteksta sna, ali i od ?ivota sneva?a.

  - Sanovnici, mitologija, knjige simbola... mogu dati ideju gde da tra?imo re?enje, ali oni ne mogu dati gotova re?enja, jer je san individualna kreacija.

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§

10. Primeri snova

 

*Snovi su zapisani ovde onako kako su zapisani i u dnevniku. Crvenim dajem neophodna obja?njenja kako bi se san mogao shvatiti i staviti  u kontekst ?ivota sneva?a.

 

IZ SERIJE O SMRTI OCA

7.1.2003.

                Susret sa smr?u

                Scena ll  Sa par kolega svra?am u stan (ovaj, ali i nije ovaj, sli?an je). Me?u njima je M. S. (filozofija) i Jerina (sociologija ... ostale ne pamtim, ali iz Medicinske ?k. su...Se?am se jedne scene gde M. tra?i ne?to po fiokama vitrine, tumba, tumba stvari. Nije me ni pitao gde je to ?ta tra?i, niti znam ?ta tra?i, malo sam zbunjena jer je on retko kad direktan u onome ?to ?eli da ka?e, ali, opet, ne ljutim se, malo mi je neprijatno zbog ostalih kolega, a opet, i nije mnogo, a on se ba? zainatio pa tra?i li tra?i, sve je izokrenuo (mislim se, mora?u ponovo sve da slo?im) i, najzad, s obzirom da nije na?ao ?ta je tra?io, sve je prosto izbacio iz fioka (ne besno, ali odlu?no) i onda smireniji malo (mada nije na?ao ?ta je tra?io; ja sam u snu svesna da  bih mogla da mu pomognem da je pitao ?ta mu treba, a ovako, ostavih ga nek? se mu?i!),  sede da popri?a malo sa Jerinom...Pri?a s njom, a razmi?lja svoje...

                Scena lll   U Uzdinu sam, kopam uli?ni deo kod kom?ije preko puta (od ku?e mojih). Kad da po?em ku?i, prime?ujem da izvire voda, ve? je dobar deo okopanog pod vodom. Gledam s druge strane asfalta i kod mojih ima vode, razmi?ljam kako je, eto, Uzdin barsko mesto i nije ni ?udo ?to, gde god kopa?, odmah izvire voda. Povu?i ?e se, pomislim. Odoh kod mojih. U  dvori?tu  mama povezane leve ruke do ramena nekom maramom tera ?ivinu i prase / svinju prema ambaru...Pitam je  da li je boli ruka, ona onako, kao i uvek, ka?e da nije stra?no, ali, eto, ona se ?uva, zato je povezala ruku... Ka?em ja, eno tate na sokaku (kod Riste ? kom?ije, on mrtav, ona u Americi kod dece), sedi sam na klupi i dodajem kako, eto, ni?ta ne slu?a, opet nije bio dobar, ne ?uva se (od bolesti, nego sedi na sokaku, mada i nije hladno, ali svi ga ?uvamo, i kad ne treba, zbog astme njegove), vi?e je to ?ala, no opomena.

                Scena l  Bila sam u biblioteci (?koli? svakako neka ustanova), se?am se ?oveka koji radi u biblioteci, a ide ?esto u crkvu sa porodicom, pokazuje mi neke knjige i ka?e mi da se ustanova zatvara... Ja, naravno, ne iza?oh na vreme  i  onda shvatih da ?u morati tu da prespavam (mada ?ini mi se da ima par pomo?nih radnika koji tek odlaze s posla, ali ne znam za?to, oni mi ne mogu pomo?i...savetuju samo) Opet, ?ini mi se, tu je i Dijana (moja starija k?erka), ako ne i obe  ( I Sandi, mla?a)...Spremamo se za no?, poku?avam da zaklju?am neka vrata, mada ih ima nekoliko, neka imaju klju? (se?am se jednog ogromnog starinskog klju?a),  neka nemaju uop?te, stara su vrata, neka, opet, imaju nov-novcijat sistem za zaklju?avanje, bolje re?i blindiranje... Pomislim  kako i nismo ne?to bezbedne...

                I onda do?e zlo (smrt?), ne znam da opi?em, jer se ne se?am izgleda, ali to je prvo vi?e naslu?ivanje zla, duha (Jungove senke?)... Upla?im se, ali onda, opet , pomislim, ako se ne suo?im, ve?ito ?u se pla?iti, a duga je no?, skrenu?u  ako budem morala biti stalno napeta zbog straha, a i zbog dece... Sad ne znam kako sam se suo?ila sa tim u snu (ne znam za?to ?to? u snu be?e imalo neku kraljevsku ode?du, ali, znam da je zlo, pla?im se), ali znam da sam se suo?ila, onda sam tek videla tu figuru u kraljevskoj ode?di koja i nije izgledala tako stra?no, bar kad se ?ovek suo?i sa tim i bi mi drago ?to sam imala petlje da izdr?im suo?avanje (i zbog dece). Ima jo? deli? straha, nije ?to? pripitomljeno, ali je bar spoznato.


28.12.2003.  

                Najava smrti

                Scena l  Na tavanu sam sa tatom, poziva me da mi poka?e kroz prozor?e tavana (kao  da je to ku?a u Uzdinu, ali ne li?i na sada?nju ku?u) neku sahranu, sve?anu, ima stra?no puno ljudi, gledamo  iz pti?ije perspektive pa imamo pregled ?itave kolone, ogromna je (kao kod ?in?i?a). Ne znam ko je umro, ali trebalo bi da da je neko poznat, jer Uzdin je to (malo je, pa se svi poznajemo). Tata mi ka?e: ? Eno ti O. (moja prva ljubav!)  (?udi me u snu da ON to meni ka?e (be?e zatvoren tip, patrijarhalno vaspitanje), ali nekako ne uzbu?ujem se mnogo, po sistemu, sve se menja, pa i tata). Par puta to ka?e, stvarno pogledam, ide O. prema nama, neko mlado stvorenje sa bujnom crnom kosom (on ima crnu kosu, ali zalizanu)...osmehuje se i ka?e ne?to, ne ?ujem, dalje je od nas, ali znam, pribli?i?e se pa ?u ?uti, pa?nja je usmerena na sahranu.

                Scena ll Tra?im neki krevet da bih legla (na tavanu), ima jedan okvir od kreveta (starinski, kao mamini), ali nema dasaka, nisu sve tu...pomislim da ga okrenemo nekako sa strane, pa da se bar sedi...

       (Napomena:Tata je umro 19.jan., 2004., Bogojavljenje, od infarkta)

 

 

1.maj 2004.

                San pred budjenje.

                Susret sa tatom

                Scena l  U sobi  smo, onoj na uglu, u Uzdinu, tata, mama i ja. Tata je iz nekog ranijeg doba, sa nekih 60 god. (umro je u 71-oj), ve?inom ga tako i sanjam. Le?i na krevetu, odmara i mama, samo ona sedi, pri?amo. U jednom trenutku tata ka?e : Nu m-am mai dat seama ca se si moare/ ca o sa si mor!? (?nisam bio svestan ?injenice da se i umire/ da ?u i umreti!?). Ja sko?im o?alo??ena, duboko dirnuta i ?urim da ga umirim (shvataju?i da je do?ao iz mrtvih da bude sa nama jer jo? ne zna da je mrtav), da ga ute?im kako smrt nije stra?na, kako je on i dalje sa nama, samo tela nema, a da on sve vidi i sve zna...

                Scena ll  Sad smo u dvori?tu, nas troje i jo? jedan, ali ne u na?em, nego kao kod prvog kom?ije  (i roda, isto su David) pored nas, jedemo ?okolade iz bombonjere , ja delim, ?ini mi se i Sandi je tu (moja mla?a k?erka), delim ne?to manje sebi i mami, ali tati ba? dajem...Tata ka?e u jednom trenutku da ide gore (tj. u ku?u) da se odmara i krene, stignem ga na stepeni?tu, jer shvatam da, ?im legne, umre?e ( tj. vra?a se u svet mrtvih ponovo), odnosno, ostavi?e nas jer je sad shvatio da je umro, zaustavim ga, on se okrete, sa onim njegovim poznatim strpljenjem, ?urim do njega, na samom ulazu u ku?u zagrlim ga jako i ka?em mu da mi je drago ?to sam mu bila k?erka, ?to je ba? on bio moj otac, ka?em mu da sam mnogo nau?ila od njega...Ne rekoh mu da ga volim, na rumunskom to glupo zvu?i, ima pogre?nu konotaciju (jer ne ?uje se uop?te ili bar ne ?esto), ali shvatio je on. Malo se odmakao u zagrljaju, gleda me, a ja se trudim da ne pla?em, da zvu?im sre?no...

 

       Drugi snovi               

15.9.2004.

                Vilinski konjic i crveno

                Scena ll  Vilin konjic  sa moje ruke sle?e na ma?inu za pisanje koja je sva ukra?ena indijanskim (aste?kim?) ukrasima, sama ma?ina je metalna.

                Scena l   Pre toga, ja u crvenoj ku?noj haljini (izlizanoj) idem do obli?nje trafike pa se pri povratku zagledam u jedan elegantan par. Upravo im je po?tar dao ne?to, prvo njoj, ona ve? ?ita, pa njemu. Ona je sva u crveno obu?ena, ima ne?to na glavi, jedva se brada vidi, valjda je ?e?ir iz dvadesetih god. 2o-og veka, ima i neku krinolinu. Ono ?to privla?i pa?nju, to su sjajne (crvene, naravno) ?arape (noge su joj malo tanke!), i crne cipele. On je manje dre?avo obu?en ?  be? boje, visok je, ostalo i ne vidim, za nju pomislim samo da je malo ru?na, a onda po obliku brade, rekoh sebi da mo?da i ima zanimljiv (senzualan) lik, ali se ba? i ne vidi. Ona zainteresovano pro?ita to ?to je dobila (pomislih da  ba? i ne ide sa elegancijom  da se pismo pro?ita na ulici) i onda  sedo?e  na motorbicikl (?!), ona vozi njega, i odo?e! Nije mi ni bilo toliko ?udno , koliko zanimljivo. Ja kao sedam na  jastu?i?e  za stolice i rukama se podupirem o zemlju i tako ?idem? (videla sam ja jednog bogalja, negde, imao je komad daske sa to?kovima a rukama se odgurkivao, e, sad i ja tako ?idem? na mojim jastu?i?ima!). Zamalo da me pregaze kola dok sam prelazila put. Onda, kad sam pre?la, uzmem jastuke u ruke i idem kao ku?i (u stan?) misle?i kako bi bilo vreme da ne hodam gradom u ku?noj izlizanoj haljini. Onda ide scena sa vilinskim konjicem.

20.8.2004.

                Plavkasti konj ? jednorog?

                Scena l   Sanjam ogroman prostor ogra?en gvozdenom ogradom, visokom, ba? visokom (2m?). To je travnjak , kao teren za fudbal, na sredini je jako veliki ?ator, tamnije boje, a sa druge strane ograde su ljudi, gledaju unutra ili prolaze. Ja sam  unutar ograde sama. U jednom trenutku   (neki)  konj po?inje da me juri, ne ?ali se. Agresivan je, znam da sam gotova   ako me udari kopitom. Ide prema meni, vrlo je odlu?an, bojim se prope?e se na zadnje  noge. Uzmi?em prema ?atoru, tr?im ve?, konj je pred vratima, propinje se, snagom tela gurnu?e vrata...Uspevam da zatvorim vrata koja  su drvena (na ?atoru!!!), dvokrilna, u belo ofarbana , mada su malo ispala iz ?arki , onda vidim i druga (  dvostruka  su )vrata , zatvaram i njih. Sad znam da sam bezbedna od konja. Ne se?am se ta?no boje konja, ali mislim da je beo ? plavkast ? sivoplavo sa ta?kicama koje se gube prema le?ima. Lep konj.

                Scena ll  Prvo pomislih da je to neka ?kola, ustanova, ali dok ovo pi?em, shvatam da je to , zapravo, unutra?njost onog ?atora. Unutra je neki sklepani drveni sto, jak . Pri?am s Ratkom (moja biv?a koleginica, predavala je ruski ) . Ja znam da sad studiram astronomiju, da je zavr?en junski rok i da ?u najverovatnije izgubiti godinu, jedino poku?avam da se saberem (zbog stipendije valjda?) koliko sam godina izgubila. Ratka ka?e ?   tri, ja ka?em ? dve, jednu na elektrotehni?kom  i ovu sad , a Ratka ka?e da sam  i jednu godinu na astronomiji pala, tako da ?e ovo biti tre?a izgubljena godina... E, to mi se ne svi?a jer izgleda da je u pravu i ve? razmi?ljam da se malo pokupim, jer nije nemogu?e da u ova dva roka  i polo?im to ?to treba. Onda na tom stolu vidim neku tablicu,kao komad drveta, za to zaka?ene oba  toma gramatike rumunskog jezika sa porukom nekom od Udru?enja rumunskog jezika (ne znam ?ta pi?e, ali znam da je za mene), verovatno da ima veze sa onim studijama ?to pomislih da zbrzam pa mi sti?e materijal (rumunski i astronomija su ba? povezane oblasti!), plus pi?e da su mi ostavljene i ribice, misli se na grickalice u obliku ribica, ali ja ih ba? ne vidim nigde (a ba? sam bila ne?to i gladna). Pomislih, valjda ?u ih na?i, ako pi?e da su mi ostavljene. 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§ 

 13. Radionice

  

Prva radionica tuma?enja snova odr?ana je na kampovanju na Staroj planini (1-10.avgust  2011.) Radionica je imala dva dela:

          - u prvom delu   predo?ila sam teoretski zna?aj snova za pojedinca, uz kratko navo?enje mogu?nosti trodimenzionalnog tuma?enja snova po Frojdu, Jungu i Szondiju.

          - u drugom delu radionice tuma?ili su se snovi zainteresovanih pojedinaca.

 

Prvi snovi su ispri?ani ve? u kupeu tokom putovanja do Stare planine.

Radionica je odr?ana drugog dana kampovanja pored fantasti?ne   reke Tem?ice do kasnih ve?ernjih sati, Tokom kampa prilazili su i zakleti "nesanja?i" i oni koji sanjaju, a snove zaboravljaju, odu?evljeni ?to su uspeli odsanjati, odnosno, zapamtiti svoj san, tako da su se tuma?enja snova doga?ala ujutro, u individualnom radu sa sanja?em.

 

 

 Isto to predavanje sa radionicom tuma?enja snova ponovljeno je  u jesen 2011. na Filolo?kom fakultetu, tokom ?trajka studenata pri kojem su studenti - ?trajka?i organizovali niz zanimljivih predavanja iz razli?itih oblasti da bi pokazali da jesu zainteresovani za znanje, ali i da znanje nije roba, ?to i jeste bio  jedan od slogana protesta.

 

 Oktobra 2011. tri dana za redom odr?ane su radionice tuma?enja snova kao i porodi?nih odnosa, bez prethodnog teoretskog dela, maturantima koji su bili zainteresovani, a koji nisu i?li na matursku ekskurziju. Ovog puta dramatizacija ?vora sna je bila i verbalizovana.

 

 

Dvosatna radionica je odr?ana i pri jednoj kratkoj ekskurziji do sela Kremenac 24.4. 2012., neplanirana, a upe?atljiva zbog arhetipskog Mileninog sna. Pri radionici kori?teni su elementi dramatizacije problema u snu. Po prvi put sam imala iskustvo da deca prisustvuju tuma?enju snova i ostala sam  fascinirana koliko su pratili tok tuma?enja, a vrhunac je bio  kad su se i sami uklju?ili pitanjima.

 

 

Tokom 2012. odr?ane su radionice tuma?enja snova u mom stanu sa manjom grupom od oko 5-6 ?lanova, jedanput    nedeljno.. Centralni problem u snu pojedinca bi se dramatizovao, a pritom su se koristili elementi psihodrame kao i "Porodi?nog poretka". Kada se radionice rade u nizu, onda postoji mog?nost pra?enja snova u seriji, koje obi?no prenose bitan problem sa kojim se ?ovek susre?e u svojoj svakodnevnici.

 

 

Januara 2014. odr?ano je par radionica tuma?enja snova sa kori??enjem elemenata "Poretka ljubavi" pri re?avanju osetljivijih scena sna, kao i tehnika ula?enja u san sa navo?enjem od strane tuma?a. Milenino pismo objavljeno na ovom sajtu na Stranici za goste prenosi deo te atmosfere sa radionice.

 

 


25.2.2017. Radionica Dramski prikaz snova odr?ana je u organizaciji Udruzenja Napravi korak  u Pancevu. Uvodno predavanje O snovima kao i radionicu Dramski prikaz snova odrzala je Draga David, a clanovi tima su psiholog Tamara Todorovic i doktor medicine Bojana Popovic.

Draga David je prof. srpskog jezika i knjizevnosti, edukant na drugoj godini na psihodrami u klasi dr Dusana Potkonjaka i na   grupnoj analizi kod dr Marije Vezmar.

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§

 12. Literatura

 

  1. Aeppli, Ernst, San i tuma?enje snova, Matica hrvatska, Zagreb, 1967.
  2. Barns,dr Keti, Masonski i okultni simboli, Metaphisica, Beograd, 2005.
  3.  Boa, Frejzer, O jungovskom tuma?enju snova sa Mari-Luiz fon Franz, As-Sovex, Beograd, 2005.
  4.  Bril, Jacques, Lilit ili mra?na majka, Izdava?ka knji?arnica Zorana Stojanovi?a, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1995.
  5.  Chevalier, J., Gheerbrant, A., Re?nik simbola, Romanov, Banja Luka, 2003.
  6. ?ajkanovi?, Veselin, Studije iz srpske religije i folklora 1910-1924, SKZ i BIGZ, Beograd, 1994.
  7.  Delejni,dr Gejl, Prodor u svet snova, ?, 
  8. ?ori?, Du?an, Tuma?enje snova Jungovom metodom va?enja pri?e, Znanje - izdanje, Beograd, 2008.
  9. Eliade, Mircea, Istorija verovanja i religijskih ideja, Bard-fin, Romanov, Beograd, 2003.
  10.  Eliade, Mircea,Sveto i profano, Priroda religije, Alnari , Tabernakl, Beograd, 2004.
  11.  Fon Franz,Mari-Luiz, O snovima i smrti, Esotheria, Atos, Beograd, 1994
  12.  Frejzer,D?ejms D?ord?, Zlatna grana, Ivani?evi?, Beograd, 2003.
  13.  Frojd, S. ,Strah i anksioznost, priredio Miodrag Mi?a Vujovi?, Riznica, Beograd, 2011.
  14.  Frojd, S.,Tuma?enje snova,knjiga I, Matica srpska, Novi Sad, 1980.
  15. Frojdov ?ivot snova, uredio Miodrag-Mi?a Vujovi?, Riznica, Beograd, 2012.
  16.  Gajar, Kristijan, Jung, Plato, Beograd , ?
  17. Gorboski, Aleksandar, Tajanstveni svet snova, Nau?na KMD, Beograd,2007.
  18. Grevs,Robert, Gr?ki mitovi, Familet, Beograd, 2002.
  19.  Hol, D?ejms, Jungovsko tuma?enje snova, Esotheria, Atos, Beograd, 1996.
  20.  Jakobi,Jolanda, Psihologija K.G.Junga, Dereta, Beograd, 2000.
  21. Jeroti?,Vladeta, K.G.Jung Lavirint u ?oveku, Ars libri i Neven , Beograd, 1995.
  22. Jeroti?, Vladeta,Jung izme?u istoka i zapada, Prosveta, Beograd, 1990.
  23. Jovanovi?, Milovan-Mi?a, Kraj igre, Dobra knjiga, Beograd, 2009.
  24.  Jung, K.G., Aion, Atos, Beograd, 1996.
  25. Jung, K.G. , Arhetipovi i kolektivno nesvesno, Atos, Beograd2003.
  26.  Jung, K.G. ,?ovek i njegovi simboli, Narodna knjiga i Alfa, Beograd, 1996.
  27. Jung, K.G.,Dinamika nesvesnog, Matica srpskog, Novi Sad, 1984.
  28.  Jung, K.G., Mysterium coniunctionis I-II, KD Atos, Beograd, 1999.
  29.  Jung, K.G., O zdravoj pameti i ludilu, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1996.
  30.  Jung, K.G., Psihologija i alhemija, Narodna knjiga , Alfa, Beograd, 1998.
  31.  Jung, K.G., Se?anje, snovi , razmi?ljnanja, Mediteran, Budva, 1987.
  32.  Jung, K.G., Simboli preobra?aja, Atos, Beograd, 2005.
  33.  Jung, K.G.,  W Pauli, Tuma?enje prirode i psihe, Prosveta , Zagreb, 1989.
  34.  Nastovi?, Ivan, Arhetipski svet Nikole Tesle, Prometej, Novi Sad, 2012.
  35.  Nastovi?,Ivan, Psihologija snova i njihovo tuma?enje, Trodimenzionalni pristup snovima, Prometej, Novi Sad,2001.
  36.  Nastovi?,Ivan, 127 protuma?enih snova, Prometej, Novi Sad, 2008.
  37.  Pejn Najt,Ri?ard, Seksualni simbolizam, Goragraf, Beograd, 2005.
  38.  Schure, Edouard, Evolucija bo?anstava, Dereta, Beograd, 1989.
  39.  Smit,Robert, Ranjeni Jung, Dragani?, Zemun, 2001.
  40.  Szondi, Leopold, U?enje o familijarnom nesvesnomPrometej, Novi Sad, 2011.
  41.  ?u?nji?, ?uro, Simboli, zaboravljena zna?enja, ?igoja, Beograd, 1997.
  42.  Uspenski,P.D., Novi model univerzuma, poglavlje O prou?avanju snova i hipnoze, Metaphisica, Beograd, 2002.
  43.  Velimirovi?, Sv.Vladika Nikolaj, Simvoli i signali, ?

 

§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§§

13.Korisni linkovi

 http://psihoterapijsketeme.rs/2012/jungova-analiticka-teorija-snova/

 https://www.youtube.com/watch?v=CSjffS9u2Fs (Gordan Topi?, Lucidno sanjanje) 

 http://www.facebook.com/tumacenjesnova.jungovomanalizom?ref=ts&fref=ts

 http://www.facebook.com/pages/karl-gustav-jung/116568608523?ref=ts&fref=ts

 

Members Area

Casovi srpskog jezika i knjizevnosti

- za osnovce 

- za srednjoskolce

- za studente Filoloskog fakulteta         

   tel. 061 6378056      

Novo!  Časovi preko skype-a, uplatom na žiro račun

          

Tumacenje snova

         Kontakt

Recent Blog Entries

Recent Photos

Webs Counter

Newest Members