Spirala svetla

C

Pismeni   zadaci      I razred                                                    

 

    Sadrzaj stranice:

                              1. Primeri tema sa pismenih zadataka

                              2. Najbolji  ucenicki radovi

 

1.Primeri tema za pismene zadatke

   

Koristi plan koji je dat u nastavku za opis sledecih situacija kojima sam biras naslov.

    a)  Situacije : 1. ?ovek u prirodi ( oejza?) 

                          2. ?ovek na ratnom polju

                           3. Susret sa prosjakom / besku?nikom

                           4.U svetu autisti?nog deteta

                           5. Iza re?etaka ( politi?ar/ kriminalac/ ?ivotinja u zoo vrtu)

                            6. Svet iz ugla kapi ki?e ( ili mirisa ru?e / par?eta zemlje za koju se vodi rat/ deteta koji tek treba da se rodi) 

     b)  Mogu?i plan za opis pojedina?ne situacije:

    - opis prostora / pejza?a ( neki put on ?e biti samo nazna?en re?enicom ili delom re?enice, neki put ?e to biti ceo pasus)

     - odrediti vreme radnje ( neki put ?e to biti ?ak i datum, naj?e??e samo godi?nje doba, ili mesec, ili doba dana/ no?i...)

      - ubaciti u pejza?/ prostor insekt/ pticu/ ?ivotinju ( i prosjaka/ besku?nika/ autist?no dete/ politi?ara / kriminalca ) ...opi?i ?ta radi, kako se pona?a, ?ta ose?a ...

      -ubaciti ?oveka / dete / sebe...u pri?u, opi?i kako se pona?a prema insektu/ ptici/ ?ivotinji...prema prirodi koja ga okru?uje...?ta misli? ?ta radi? ?ta bi hteo?

      - suo?i ( personifikacijom) ?ivotinju/ pticu / drvo/ kamen sa ?ovekom, opi?i taj dijalog 

      - Ko je pobe?eni , a ko pobednik u diskusiji?

      - Kako zami?ljate zavr?etak tog susreta? Koje su misli svakog od njih pri odlasku? Mo?da su ostali zajedno?

       - Da li se dogodila promena ? Kod koga?

       - Te no?i je svako od njih sanjao san, osmisli njihov san... 

                         

Sanjano, a /i dobijeno (intervju sa u?enikom Med.?k. / sa med.sestrom-tehni?arem / sa lekarom )

(Ne)omiljeni predmet (intervju sa svojim profesorom)

Sjaj i poraz jedne profesije( biografija jednog lekara / jedne med.sestre-tehnni?ara)

Da ti ka?em kako je to bilo...(dnevnik sa upisa u srednju ?kolu / sa prijemnog ispita/ prvi ?kolski dan / sa maturske ve?eri )

Moj kutak ( memoari : najdra?i / najru?niji period detinjstva)

I kona?no krenu bus... ( putopis sa maturske ekskurzije / letovanja) 

Kap vode na dlanu

Osmeh tvoj

Pramen sre?e

Dodir neba

Vitez moga srca

Moja Julija

Don Kihot i San?o Pansa savremenog sveta

Vetrenja?e mog ?ivota

Para na paru ide ...i nastade Kir Janja

... krug mog pakla

Autobiografski momenti

Lepota je ve?na ?ovekova potreba, nedosanjani san , neodoljivi pogled i zov sa visine tajni

Na?e ?kolstvo (rasprava)

 Moja porodica i ja ( drama u tri ?ina)

Kad bih ja bio moj tata /moja mama

Carstvo snova (bajka)

 Kain i Avelj

Neverni Toma

 Juda

 Molitva

 Moj Bog

 Edip/ Elektra u meni

Istina o bolu

Strah od smrti ? strah od ?ivota

Noeva barka (spas)

 Potop (vaskrsenje)

 Ahilovo/Prijamovo/ Hektorovo juna?tvo

Jelena Trojanska

 Duga / Raspe?e

Moja odiseja

Brisejidini snovi

Andromahina nemo?

Izidina ljubav / mo?

Maj...maja...iluzija

?kola mojih snova

 Zdravlje , sre?a, osmeh ? moj poziv

Volim te kao Petrarka Lauru ?to voleo je...

Jesi ti Romeo/Julija, ali...

Govor ljubavi i govor mr?nje ( Kapuleti i Montegi ) 

Pi?em, bri?em svoj  ?ivot

Moj ?pink life?

?etnja po Egiptu/ Rimu/ Gr?koj...staroga veka

Na razvalinama Troje

Gilgame?ova ?e? za ?ivotom

Dan sa Hristom ( Biblija)

 

  2. Najbolji ucenicki radovi    


       a) Spisak radova

Najranija se?anja, An?elija Stankovi?

Najranija se?anja, Jovana Azari?

Gilgame?ova ?e? za ?ivotom, Teodora Trajkovi?

Dan sa Hristom, Mina Keljevi?

Gilgame?ova ?e? za ?ivotom, Filip Cicovi?

Pismo iz detinjstva, Dragana Dmitrovi?

***, Milo? Kreculj

Niti su svi oni Romeo, niti smo mi sve Julije, Kristina Sto?i?

Niti su svi oni Romeo, niti smo mi sve Julije, Marija ?oloka

Biti Don Kihot, Teosora Prole

Portret lepote, Milo? Futi?

Otu?enost sveta, Konstadinovi? Ljubica

Sanjano i dobijeno, Sne?ana Man?i?

ntervju sa lekarem, Du?an Stojiljkov

Carstvo snova, Marija Jovanov

Carstvo snova, Bojana ?uput

Carstvo snova, Aleksa Ogrizovi?

Moja duga, Gergelj Ba?a

Na?e ?kolstvo, Gordana Stamenkovi?

Kad bih ja bio maj tata, Nikola Filipovi?

Kad bih ja bila moja mama, Silvija Radosavljevi?

Kad bih ja bio moj tata, Vladimir Mihajlov

Kad bih ja bila moja mama, Katarina Mini?

Porok, Uro? VItomirov

?apnuo mi je list u padu, Jedno drago bi?e

Tik-tak, tik-tak...bomba, Ivana Arsi?

Zdravlje , sre?a, osmeh - moj poziv, Jovana Lazarevi?

?kola mojih snova, Helena Jovi?

?kolska bitka, Goran Veli?kovi?

Boj kod Stevice, u?enici I 2

Pesma vetra, Dijana ?u?a

Da li mladi ?ie svoj ?ivot? Sanja ?akovan

Molitva, Jovana Sirovi

Vetar, Ivana Dragomir

 

     b) Radovi 


Najranija se?anja (Rani jadi, Danilo Ki?)

Detinjstvo je najlepsi period zivota. Kada smo mali puni smo maste i nestasluka. Tada nema velikih briga i samo bismo da se igramo. Brzo su odmicali dani i sve smo bili stariji i ako to sami nismo shvatili. Zelje za igrom su polako nestajale bilo zbog skole ili necega sasvim drugog. Sazreli smo i odrasli. Doslo je vreme kad smo preokupirani skolom i drugim problemima, tako da je detinjstvo postalo samo secanje.

Moje detinjstvo je bilo puno igre. Ponekad bih vise provodila vreme napolju nego u kuci. Imala sam jako puno maste, ponekada cak i previse. Mastala sam o dalekim zemljama i neotkrivenim prostorima. Taj period zivota mi je bio   mozda i najlepsi period zivota. Ali dozivljaj koji cu pamtiti   bio je vezan za mog imaginarnog prijatelja. Njegovo ime je bilo Njanja i on je bio gusenica. Jos savrseno pamtim njegov izgled. Imao je zutu glavu, zutu   kao tucak bele rade. Uvek je bio nasmejan, a oci su mu bile plave boje, vise tirkizne. Umesto kose je imao plavi cuperak koji bi prekrio njegovo milo lice. Njegovo telo je bilo boje duge. Boje bi se prelamale na svetlosti, a i mogao je da ih menja po svom raspolozenju. Bio mi je najbolji drug i znao je sve moje tajne - moje nestasluke koje bi samo on znao i roditelji, naravno, kad otkriju. Vrlo cesto sam izbacivala sve stvari iz ormara i pravila modne revije samo u njegovu cast. On bi moje odevne kombinacije ocenjivao i pokazivao bi ih poznatim licnostima. Posle toga bih se vrlo cesto presvukla u pidzamu i legla da spavam da me moji roditelji ne bi grdili i terali da sve pokupim sto sam razbacala.Voleli smo da idemo na izmisljenje piknike koji bi se odrzavali u mojoj sobi. Prostrli bismo jednu veliku maramu i pravili bi se da je  more sve sto je van marame. Cesto bi taj piknik prerastao u igru sa gusarima. Terali bismo gusare, to jest, plisane igracke da setaju po dasci broda. Ponekad bi se i moji roditelhi pridruzili nasoj igri i pravili bi se da ga vide. Kada bismo seli da  jedemo, uvek sam terala roditelje da postave pribor i tanjir za Njanju. Svake veceri pre nego sto zaspim, on bi bio uz mene da me cuva od losih snova.

 I ako sam prestala da pricam s njim, vrlo cesto mi dolazi u snove i uvek nadoknadimo izgubljeno vreme. Kad ostarimo, niko nas   ne pita je l? nam je bilo lepo u mladosti i da li bismo hteli da se tamo vratimo. Ja bih iz tog perioda vratla sebi samo Njanju.

                                                                  An?elija Stankovi? I 4 (okt.2016)


Najranija se?anja (Danilo Ki?, Rani jadi)

Kora?am ulicama svog detinjstva. Sve je tako razli?ito, ali opet sve me podse?a na davno vreme. Jesen je. Li??e je ve? uveliko opalo i grane su gole. Ispred sebe ugledam plavokosog de?aka i crnokosu devoj?icu kako se igraju u li??u. De?ak je uzeo punu ?aku li??a i sru?io na devoj?icu. Ona je bila ljuta na njega, a on se smejao. Vetar je po?eo jako da duva ?to me je nateralo da se jo? vi?e uvu?em u svoj tamnoplavi ?aket. Suze su mi krenule, ne znam da li od hladno?e ili mo?da od starih uspomena.

23.10.1970. godine, moj otac je mene i moju sestru uslikao kako se igramo kao i ova deca. ?udno je kako, dok posmatram njih, vidim sebe. Jo? malo pa ?u do?i do svoje stare ku?e. Da li je ista? Da li tu sada neko ?ivi? Da li je tu onaj stari kesten koji pamti dosta doga?aja? To su pitanja koja me mu?e. Ispred ku?e nalazio se stari kesten, jo? uvek je tu. Polako sam pri?ao i pre?ao prstom preko kore na kojoj su bila isklesana mnoga imena i datumi. U meni se probudila hijadu i jedna emocija. Ku?a je potpuno renovirana, sre?ena, sve je novo i nepoznato. Uop?te ne izgleda kao da je davnih   sedamdesetih tu ?ivela jedna mala siroma?na porodica. Pokucao sam na vrata, jer sam ?eleo da se uverim da je ova ku?a poverena sigurnim rukama. Pre nego ?to je iko otvorio, okrenuo sam se i oti?ao. Neka. Bolje je da ?ivim sa svojim uspomenama. Da se se?am svega onako kako je bilo.

Budim se iz sna, znojav i sav u suzama. Ovaj san sanjam jako dugo. Mnogo me mu?i pro?lost. Moj rodni kraj, moje detinjstvo, sve te uspomene. Od svega toga ostaju mi samo se?anja. Ose?am se kao ptica slomljenih krila, koja je davno napustila svoje gnezdo.

                                                                         Jovana Azari? I 4 (okt.2016)  

Ostrvo mira

            Polako gubim vezu sa spoljnim svetom. ?ula otupljuju.Ne ose?am ni?ta.

Vetar mi miluje lice. Otvaram o?i. Okean je zapljuskivao obalu predivnog ostrva. Nekoliko galebova preletalo je nebo. Sunce je osvetljavalo more, pa je izgledalo kao da je posuto biserima. Cvrkut nepoznate ptice me je smirivao. Ne postoji bolje mesto  od ovoga. ?kola, pritisci, napor, trud i stres  primorali su me da otr?im u svet maste. Tamo trazim goluba, svoj mir i mesto bez obaveza. Pritisak roditelja me u?asava, na?in na koji me ,,ubijaju".  Ne mogu da ih pogledam u o?i, jer tamo vidim samo razo?arenje. Znam da ?u, mozda, zavr?iti padom, ali znam da su oni izgledali isto kao ja kada se neko razo?ara u njih. Zato, svakog puta kada zatvorim o?i, sanjam  maj. Helios zavr?ava svoju vo?nju i tone ka zapadu. Poslednji zraci obasjavaju more. Iznenada, nebo   prekriva tama, koja se nepravilno ?iri  po nebu. Ose?a se strah u vazduhu. Munje presecaju nebo, voda se uzburkava. Ose?am podrhtavanje tla pod nogama. Izgleda kao da se priroda bori protiv same sebe. Buka   se pretvara u buku alarma.

            Vreme je da se vratim u tamu. Prelazim ivicu i padam u Tartar. Pretvoren sam u senku, primoran da ?ivim, jer tako ?ivot ?eli da bude.

            Milo? Kreculj, april 2015.

 

 

??????????? ??? ?? ???????

            ????????. ?????? ?????? ??? ???. ??????????? ????????. ????? ? ??? ???? ?????? ???? ???? ???????? ??????. ??? ???? ???. ??? ???? ?????, ???? ?? ?? ?? ????. ?? ???????? ?????, ????....  ?? ???????? ?????, ?? ????????? ??????.

            ??! ???? ???? ????? ?? ?? ?????? ???????, ??? ? ????? ???? ????? ?? ???????. ???? ???? ????? ?? ?? ??????? ????? ??????? ? ?????? ?? ????? ?????

?????????. ?? ????? ??? ?????????? ????. ???? ??? ???????. ?????.

            ?? ?????????! ????????! ?? ?? ???? ?????. ?? ???????... ?? ??????? ???? ????? ???? ? ???? ???? ?????? ????????. ????? ?? ?? ???????? ?? ???????? ? ?????? ???? ????? ????? ???? ?? ?????. ?????? ?? ???? ???????? ???? ?? ???? ???? ???? ?? ???? ?? ???? ???? ???? ???? ??? ??????? ???? ???? ? ??????? ?? ???? ??????? ???? ?? ????????? ????? ? ?????? ?????? ??? ??. ????????? ????? ?????... ??? ????, ???? ?????????? ???????? ?? ???? ??????? ???? ???????, ?? ?? ???? ????? ? ????? ???????????? ? ?????????, ??? ???? ?????? ?? ?????? ???????? ????? ?????? ???? ????. ?? ??????? ? ?????? ??????? ???? ??? ?????? ??? ??? ????, ???? ????, ??? ????? ????? ????????. ?????? ???  ?????? ?? ?????? ????? ????? ??????, ????? ?????? ?? ????? ???? ???????? ????? ? ?????? ??? ???? ???? ?????????, ???? ?? ?????? ?????? ?????????. ?? ??? ?????? ?? ??????? ?? ????? ???? ???? ??? ?????????, ?? ????? ??????? ????? ?? ????? ????? ? ????? ??????. ????. ??? ??? ?? ?????? ????? ??????? , ?????? ? ?????. ??? ?? ?????? ??? ?????????. ???? ?????. ??? ?????? ???? ?????, ???? ?????. ? ????? ??? ????? ????. ????? ??? ????? ??????????? ????, ?????????, ????? ?????, ????? ? ??????????. ?????, ??? ???? ?? ???? ????? ???? ??? ????? ? ???? ?????. ???? ?? ???? ????? ???? ??????? ??????????,  ?????????, ????????? ????? ???? ??????? ?????. ?????????? ?? ????? ????? ?????? ???????? ? ???? ? ??????? ????????? ????? ????? ???????. ????? ???? ?? ????????? ???? ????  ???? ?????? ???? ???????????????? ?????????? ??? ?? ??????.

            ???? : ??? ???????? ?? ????, ??????? ?? ?? ?? ????? ?????. ???, ??????? ?? ????? ???? ????????. ???????? ?? ????????, ???????? ? ?????????. ???????, ???? ?? ????????? ? ???????? ???? ?? ?? ???? ? ????????, ???????? ?? ??? ?????? ???? ? ???????; ?? ?????? ????????? ???? ???????, ??? ????????; ?? ???????? ????? ??? ? ?? ?? ???? ?????? ????????? ??? ???????. ?? ??? ?????? ?? ? ????????, ??? ?? ???????.

??????? ?????????, I 2, 2014.

 

??? ?? ???????

            ????? ?? ?? ????????

            ????????? ????, ? ????????, ????? ?? ?? ?? ??????? ???? ?????. ????????? ??, ?? ???? ???, ???????? ?? ????? ????, ???? ???? ?? ???? ??????????, ???? ???? ??????.

            -?? ??????? ?? ??????? ?????????. ???? ????? ?? ????, ??? ?? ?????...

            -???? ????, ??? ???? ?? ?? ??? ???????? ????, ??? ???? ???? ??? ?? ?? ?????. ?? ?????? ?????? ? ???? ???????, ? ?????? ????? ?????? ????? ???? ?? ?? ???????.  ?? ?? ?? ?? ???? ???????? ??? ????? ????? ?? ????? ??????? ????? ???? ????? ??????????? ???? ?? ????????? ?? ??, ??? ?? ????? ???????? ? ?????? ????, ???????? ? ???e? ?? ?? ?? ???? ?????? ?? ???? ??????? ???????, ????? ?????????? ?? ????. ??????? ????? ? ????! ??????? ?? ? ????! ?? ??????? ? ????, ????? ?? ?????? ???? ? ????! ?? ???????? ???? ??? ?????, ???? ??? ??????! ???????, ??????? ?? ?? ????? ??????. ?????? ?? ???? ????? ?? ?? ??????? ?????? ????? ?????. ???????? ?? ?? ????? ????? ??????? ???. ? ????? ?? ???? ??. ??????? ???????, ???? ??! ??? ????, ????. ?????? ???????. ?????????. ?? ?????? ??, ???? ????. ?????? ????? ? ????????. ????? ?? ??????.

            ??????? ??? ????, ??? ?? ???? ?????... ??????? ??? ?? ?????, ????? ????.

            -???? ??? ???? ???? ???????? ????? ?? ???????! ???? ?? ???? ?????? ?????... ?????? ?? ?? ????.   

            ???? ???????, I2, 2014.

 

??????????? ??? ?? ???????

            ??????? ?? ???? ???, ????, ??? ? ????????? ????????? ??????.

            ????????? ?? ???????, ??? ?? ???. ????? ?? ???, ?? ???? ?? ?? ???????, ???? ?? ??????, ???? nazirem, ????? ????? ?????. ?????? ????, ?????? ?? ??????, ??????? ????????? ? ??????. ????? ?? ?????, ?? ???????, ?? ?????. ????? ?? ?? ?? ???? ????? ??? ????...????. ?? ????? ?? ????. ??????? ?? ? ???? ? ?????? ??????? ? ??????????? ? ?????. ???? ?? ????? ? ????? ? ?????. ? ??? ????????, ?? ?????????? ???? ?? ????? ????? ? ??????. ????? ?? ?? ???????. ?????, ??????? ????? ? ??????. ?????? ?? ??? ?? ??????. ?????? ??? ??????? ?????? ??????, ??? ???? ?? ????. ???? ??? ?? ?????, ???  ?? ???. ????? ?? ???? ?? ??? ?????, ??? ??? ?? ????????? ????? ?? ???????. ????? ??? ?? ?? ????? ?? ????, ??? ?? ?? ????? ??????. ??????? ?? ?? ?? ??????????. ????? ???. ?????? ???? ?? ??? ???? ??????????? ? ?????. ????? ??? ?? ??? ???????, ?? ????????. ???? ?? ????. ????? ?? ????? ??? ?? ??? ?? ?? ????? ??? ?? ???? ???? ?????????? ??????  ????? ?? ?? 21. ???????? . ????? ? ????? ?????? ??? ????? ???????, ????? ?? ?? ????????. ? ?? ??? ????? ???????, ????? ??? ?? ?????.

            ??????? ??????? ?????? ????????? ? ????. ???????? ?? ??? ???????? ? ????? ?? ????? ?????, ?? ??? ?????????? ? ????? ???????? ?????.

????? ???????, I 2, 2014.

 

 

Pismo iz detinjstva  ( Tragom lektire Rani jadi, Danila Ki?a)

(Napomena. U?enici su imali zadatak da napi?u sebi pismo iz ugla sebe kao malog deteta)

          Mala, bespomo?na i nesebi?na si bila, propatila si dosta, pa ?elim da ti ka?em koju re?.

          Bila si mirno i poslu?no dete, a do?ivela si nasilje, posmatrala tugu i bol. U maloj, si?u?noj ku?i si odrastala, sa staricom koja ti je kao majka bila. I?la si u zabavi?te, bila si bezbri?na onda. Jako mirna za razliku od tebe sada. Sada te vidim kako pere? ve? na klupi koja je ve?a od tebe. Umrljane su ti ruke bra?nom, uzima? kri?om kafu od strica, peva? nepoznate pesme. Igra? mi pred o?ima, napu?tena, ali sre?na. Pored tebe je ona, tvoja lutka i princeza, ?ena koja je ostavila sve i posvetila se tebi i tvom vaspitanju, tvoja baka. Zvala si je uvek bajka, danas se smeje? tome. Sve ostalo je zaborav,   niti si sad tako bezbri?na, niti si tiha kao pre.

         Ho?u da ti ka?em da je uvek meni bilo bolje nego tebi, zbog toga   ne osu?uj malo »derle » koje ?e ti uvek ostati u srcu. Ku?a je i dalje mala, princeza je postala kraljica, a klupa je sad si?u?na i oronula. Trudi? se da joj poma?e?, znam da je i ti voli? koliko i ja. Na?a Du?anka, uvek tu za nas obe. Kada ti do?u te?ki dani, znaj da je ona tu, uvek i zauvek.

        Napisala sam ti ovo piso i, znaj, lak?e mi je, zna? sada kakva si bila. Znam da ne ?eli? da do?em u tvoj svet, ?eli? da ostanem bezbri?na i vesela, jer verujem da bi mi se i osmeh zaledio na usnama sa tvoje strane tunela.

                                                                 Tvoja mala Dragana

Dragana Dmitrovi? , I5 ( okt.2014.)

 

                  ***

 

         Hajde da naslikamo sliku jednog tipi?nog dana.
         Ostao je do kasno budan. Morao je da u?i za ?kolu. Iz sna ga je probudila poznata pesma, koja je postala nepodno?ljiva, a bila mu je omiljena. Nebo je bilo mra?no i sumorno. Za?to je sve depresivno? Krenuo je u ?kolu. Pored njega je prolazila grupica devojaka, koje su ogovarale. Za?to ljudi ogovaraju? Zasto ?ive tu?e ?ivote?,,Mrzim svoj zivot", rekao je pre nego ?to je u?ao u ?kolu. Za?to uvek gledamo stvari koje su lo?e? Hajde da provodimo vi?e vremena sa porodicom.

         Meni ce ostati u se?anju lepota nedeljnog ru?ka. Tada se moji roditelji i ja opu?tamo sre?ni ?to smo zajedno. Na televizoru je poljoprivredna emisija. Kroz prozor   ulaze sun?evi zraci.

        Posvetite se sopstvenom ?ivotu. Za?to ne bismo pro?itali neku knjigu?,,Verujem da se magi?ne stvari de?avaju kada ?ita? dobru knjigu", re?enica  je poznate spisateljice D?.K.Rouling, koja je napisala serijal knjiga o Hariju Poteru. Verujem da je ta magija lepota na?eg ?ivota .
       Ka?e? da magija ne postoji? Mo?da, ali je ti uvek mo?e? stvoriti. Stvori i sre?u za sebe.

Milo? Kreculj  I 2 (okt.2014.)

 

Nisu svi oni Romeo,niti smo sve mi Julije

Svi mi ?elimo da jednog dana prona?emo idealnog partnera. ?elimo da provedemo ?ivot sa nekim bez mane, sa nekim ko ?e uvek biti iskren i ko ?e uvek biti tu za nas. Da li smo spremni da i mi budemo  savr?eni ? Za?to toliko ?elimo nekog ko ?e nam ispunjavati sve ?elje i ko ?e nas po?tovati?

Nismo svesni da ukoliko mi ne postanemo dobri ljudi, niko ne?e biti tu da se zbog nas menja i da nam udovoljava. Kako bismo ne?to dobili, moramo da se potrudimo, a ne da ?ekamo da nam neko "padne sa neba". Svakog dana ma?tamo o na?em  Romeu  i o na?em  princu na belom konju, ali  princ  tra?i  princezu , a  Romeo Juliju . Oni ne ?ele da budu sa nekim ko im se ne?e potpuno predati i posvetiti, oni ba? kao i mi, ?ele da im se ljubav uzvrati. Mo?da se nekad i desi ona prava ljubav, ali koliko sve to traje? Dok se neko sa strane ne ume?a? Ljubav je kao leptir. Ona je prelepa, ne?na i sme?na, ali se brzo gasi i umire .

Ljudi ne poznaju iskrenost. Ljudi ne poznaju vernost i po?tovanje, zato i ne znaju ?ta zna?i voleti, ?ta zna?i nadati se i verovati nekom. Zato ?to smo svi isti, zato smo i sami, zato mislimo da nas niko ne razume, da nas niko ne shvata. Svako za sebe misli da je idealan, bez mane, ta?nije, savr?en. Pa kad smo svi savr?eni, za?to smo onda tu?ni, za?to smo tako nerazumni? Kako ne shvatamo da je normalno gre?iti, da niko nije ni najlep?i, ni najpametniji? Svi smo mi samo ljudi, a ljudi su zli, okrutni, ljudi su sebi?ni. Ne postoji Romeo, a ni Julija. Postoji samo na?a ma?ta, samo sanjarenje. Kada shvatimo da njih nema, tada ?emo se razo?arati za trenutak- dva, a onda ?emo ih opet tra?iti...

 I tako celi ?ivot.

Kristina Sto?i? I 1 (prole?e 2013.)

 

Nisu svi Romeo, niti smo mi sve Julije

            Romo i Julija  se  opisuju    kao   dvoje mladih koji su spremni da izgube ?ivot  zarad ljubavi. Na?alost, u stvarnom svetu nije tako. Ljudi nisu savr?eni , pa samim tim ni nijhova ljubav. Mnogi, kad imaju malo, ne cene to ?to imaju, ve? ?ele vi?e , a kad izgube sve, shvataju da je ono malo bilo sasvim dovoljno da budu sre?ni.

Svaka ?ena, od kad je ro?ena, tra?i svog Romea, ali ga retko koja i nade. Kada se momak i devojka zavole ma?taju o tome da budu savr?en par kao Romeo i Julija,ali ne znaju da to zna?i potpuno se predati drugoj osobi. Devojka i momak do?ivljavaju lepe trenutke, ali kada dolaze burni dani puni bola i tuge, tada se saznaje ko je ko, sve maske padaju. Dolazi se do prave istine, najdublja ose?anja se javljaju i naj?e??e odlu?uju da li je ta ljubav prava i iskrena ili je to samo varka. Ako ?ovek zavoli osobu onakvu kakva jeste, taj ?ovek je vredan, jer zna da ceni ono ?to je dobro i da prihvati ono ?to je lo?e. Zbog tog "savr?enog"  para Romea i Julije zaboravlja se da je samo Bog savr?en i da je Bog stvorio ljude koji imaju pravo na gre?ke, ali i na pokajanje. Zaboravlja se da su ljudi puni gor?ine koja ih ti?ti iznutra,zaboravlja se da i najverniji mo?e izdati, da i najpametniji mo?e postati glup, da ?e  i najlep?i,  jednom, postati ru?an jer je smrt za sve ista.

Zato tra?ite sebi sli?ne ljude koji vas razumeju, ne tragajte za lepotom, prolazna je, ne tragajte za novcem, prolazan je, tragajte za ne?im vrednim , za osobinama koje krase tu osobu, ali ne tra?ite sav?enstvo, jer ga necete na?i, niti ste vi Romeo, niti smo mi Julije, ve? smo svi isti pred Bogom.

Marija ?oloka  I 1  (prole?e 2013.)

 

Biti Don Kihot

Na prvi pogled, lako je.

Na drugi, sme?no je.

Na tre?i pogled shvata? su?tinu i pocne? da pronalazi? sebe u celoj toj prici.Tada shvati? koliko je lepo imati svoj mali svet koji nije ni nalik onom pravom koji nas, na?alost, okru?uje i svakim danom sve vi?e razo?arava. Zbog prevelike ?elje za ne?im boljim, lep?im, plemenitijim, svi mi po?injemo da stvaramo svoj svet i tada, ba? u tom trenutku, iz naizgled ?a?avog, obicnog coveka, rodi   se jo? jedan Don Kihot. Namerno ka?em "jo? jedan" jer verujte mi, ima nas i vi?e nego ?to mo?ete da zamislite. Samo ?to neki svog Don Kihota ?uvaju samo za sebe pla?e?i se da ih drugi ne ismevaju. Ne shvatate me? Razmislite malo. Koliko puta ste ?eleli da uradite neku, da ka?em, glupost, a drugi su vam se smejali? Koliko puta ste ?eleli da bar na neki na?in promenite svet i u?inite ne?to za dobro svih? Koliko puta ste razmi?ljali kao neko dete koje je ?eljno ljubavi i pa?nje? Koliko puta ste dozvolili da vas drugi ismevaju samo zato ?to ste poku?ali da se razlikujete i time poka?ete svoje JA, koje ne zavisi od tudih mi?ljenja... Koliko puta? Nadam se da sad razumete,da sad shvatate...Sme?no je sve ovo. Pa dobro, mo?da i jeste....Ali ja sam bar na trenutak podelila svog Don Kihota sa vama. Zavirite i vi malo u samog sebe,  u svoje JA i nasmejte se svojim glupostima,ba? kao ?to ste se smejali na?em Don Kihotu, zbog kog ste na trenutak pobegli od ovog okrutnog, mra?nog i nemilog sveta u kome se nalazite.

Hajde, nasmej se, Don Kihote, slobodno...

        Teodora Prole   I 1  (prole?e 2013.)

 

 

  Portret lepote

Lepota je kad devojka zaludi srce,

de?ku kad je va?nija od ?ivota.

Za mene je lepota

 jedna devojka sa o?ima boje vene,
?elim da sa njom dan mi krene.
Takvu devojku dugo sam ?ekao,
miris ko?e kokosovo mleko.
Njoj je otac bio Mikelan?elo,
jer ona izgleda kao an?eo.

?eleo sam da ?etamo po gradu,
gajio sam nadu...
Ona me sad u ?ivotu odr?ava,
svaku moju ideju podr?ava.
Kad je pored mene,na zemlji je raj,
ali i tome je morao do?i kraj.

Se?am se te no?i sa njom,

 poslednje no?i kad smo se ljubili,

 a znao sam da moram po?i.
Od tada sanjam isti san,

da je vidim na samo jedan dan.

Da joj ka?em da je volim,nisam mogao,
jer vremena imali nismo,
ali evo sad joj pi?em ovo pismo.
Posle nje znam da srodnoj du?i

moram sve da dam.
Dele nas kilometri,deli nas granica.

Moj je ?ivot knjiga,
a u njoj hiljadu i jedna stranica.


Milo? Futi?  I 5 (okt. 2012.)

 

 

     Otu?enost sveta

          Da  li ste ikad imali ose?aj da vam se ceo svet ru?i? Da vam svi okre?u le?a? Da li ste se nekad ose?ali prazno i bezose?ajno? Ja jesam.
          ?ivot i iluzija. Dve pojave, ogromna  razlika. Iluzija je kod mene,uglavnom,uvek prisutna.Volim da ma?tam, stvaram, da razmi?ljam? Volim da se dru?im. Volim iskrene, korektne ljude, kojih je danas sve manje. Kad se osvrnem oko sebe, sve je vi?e cini?nih pohlepnih ljudi, koji ne umeju da cene. Volim pravdu, za koju se danas retko ?uje.
         Ne tra?im previ?e od ?ivota,ali ponekad imam ose?aj da nemam ni to ,,malo??. ,,?ivot nam vra?a ono sto mi drugima dajemo??ka?u. Da li je zaista tako? Uporno dajem, a uporno mi najbli?i sebi?no oduzimaju.Imam ose?aj da gradim, a da niko ne?e da radi zajedno sa mnom, oni samo ru?e. Ho?e li mi se ikad neko pridru?iti?
        U mojoj iluziji su to moji drugari iz razreda, koji su u ?ivotu oko mene fizi?ki prisutni. U mojoj iluziji, oni dele u?inu zajedno sa mnom .U mojoj iluziji, to je moj otac koji ?e me pitati kako mi je bilo u ?koli.

      ?ivot i iluzija. Treba praviti razliku. ?ivot je jedna velika nepravda sa puno cinizma.

      Volela bih da mogu da pobegnem , da nestanem. Da sam bar ptica da odletim. Da se na tren osetim sre?nom. Da je osetim u vazduhu, u ki?i, da nema otu?enosti.
      Ho?u li ikad na?i svetlo u tami? Ho?u li na?i deli? sre?e za kojom upornom tragam?
      Ne gubim nadu, jer mislim da ?ovek ne sme gubiti nadu ?ak ni u najdubljem o?ajanju ovog otu?enog sveta.


          Kostadinovi? Ljubica I 5 (okt.2012.)

 

       Sanjano i dobijeno

         U dana?njem broju intervjuisa?emo jednu medicinsku sestru koja je vrlo posve?ana svom poslu. Ona radi na de?jem odeljenju u nezi dece.Njeno ime je Tanja.
         N.:Tanja,kada si odlu?ila da ?eli? da se bavi? ovim poslom?
         T.:Ovim poslom sam odlu?ila da se bavim jo? kao malo dete.Svideo mi se posao ?ena koje u belom rade u ambulanti, iako su ih mnoga deca pla?ila.
         N.:Pa zar se kao dete nisi pla?ila igle kao ostala deca kad dolaze na vakcinaciju?
         T.:Jesam,kad sam bila vrlo mala, bar su mi tako pri?ali roditelji.Prestala sam da se pla?im i da pla?em kad mi je tata rekao da ?u dobiti ?okalaadu ako prestanem.Poslu?ala sam ga.
         N.:Da li ti sada ube?uje? decu da se ne boje?
         T.:Poku?avam,ali neko je vrlo mali pa se boji da ga ne povredimo.
         N.:Da li ti je naporno da radi? s malom decom?
         T.:Pa,naravnoda nje. Ne mo?e ne?to ?to ?ovek voli da bude naporno.Deca su tako slatka i vole me.
         N.:Jesi li nekad,u toku no?ne smene zaspala i  da li ti i je te?ko da radi? no?nu smenu?
         T.:Kad sam po?ela da radim desilo mi se da zadremam na fotelji,ali tu su bile koleginice koje su me probudile.Posao tj.rad u no?noj smeni mo?e da bude te?ak ako se preko dana ne naspava?.
         N.:Jesi li ponekad po?elela da odustane??
         T.:Jesam,u prvom razredu srednje ?kole.
         N.:Da li si bila nezadovoljna ?kolom?
         T.:Ne,?kola nije imala nikakve veze,problem sam bila ja jer sam olako shvatila ?kolu,nisam se dovoljna trudila i nisam bila zadovoljna svojim uspehom.
         N.:Je li ti se ostvarilo ono ?to si kao mala sanjala?
         T.:Jeste.?elela sam da radim sa decom i budem uspe?na  u svom poslu.Predana sam mu  i ponekad brinem vi?e nego ?to treba.Vrlo sam sre?na i zadovoljna kad vidim da nekom spasavamo ili razveseljavamo ?ivot.
         U dana?njem broju razgovarali smo sa medicinskim radnikom koji nam je pokazao da se treba potruditi da nam se sanjano i ostvari.Hvala Tanji,?elimo joj puno uspeha u daljem radu.


       Sne?ana Man?i? I-3 (mart,2011.)

                                              

         Intervju sa lekarem

                                               (mart, 2011.)
         Ekipa TV emisije ,,Zdravlje" iz Beograda ovoga puta intervjui?e  lekara op?te prakse, dr Vesnu Veselinovi? o pro?logodi?njoj opasnosti zvanoj ,,svinjski grip" i o njegovom daljem ?irenju odnosno zaustavljanju. Upravo ulazimo u kabinet dr Vesne Veselinovi? .
         Ja:Dobar dan.Da li mo?emo da vas intervjui?emo za TV emisiju ,,Zdravlje"?Tema intervjua je ,,svinjski grip".
         Dr: Dobar dan.Izgleda da ste se namu?ili da stignete ovde,zbog toga ?u Vam ustupiti malo vremena .Ina?e svinjski grip je tema o kojoj ja i drugi lekari ?esto diskutujemo.Slu?am Vas.
         Ja:Virus H1N1 tkz.,,svinjski grip"se pojavio na teritoriji Meksika pro?le godine i odneo na hiljade ?ivota.Da li mo?ete da nam ka?ete kako je taj virus nastao i kako se toliko brzo pro?irio na ostatak sveta,pa i kod nas u Srbiji?
         Dr:Uf...veoma te?ko pitanje.Ja ne znam kako je nastao,kao ve?ina svetskog stanovni?tva.Mo?e samo da se naga?a,a ?to se ti?e ?irenja virusa,te ?estice se jako brzo prenose,dodirom preko predmeta li?ne upotrebe itd.
         Ja:Da li je kod nas u Srbiji bilo dosta obolelih?
         Dr: Da, bilo ih je.Sre?om, stigle su vakcine i taj problem je bio re?en.
         Ja:Kad ste ve? spomenuli  vakcine, veliki broj ljudi,pa ?ak i lekara nije htelo da se vakcini?e?Zbog ?ega?
         Dr:Te vakcine sadr?e i ne?eljene faktore koji kasnije uti?u na ljudski organizam.Ali kada je u pitanju   ?ivot, sve je to sitnica.
         Ja:Jo? jedno pitanje imamo za Vas.Da li ?e se virus mo?da pojaviti opet,ili je ve? zaustavljen?
         Dr:Nikad se ne zna.Trenutno je zaustavljen,ali treba biti na oprezu.Nadam se da ne?e to vi?e biti.
         Ja:Hvala vam puno.

         Kao novinar mo?da sam o?ekivao malo op?irnije i konkretnije odgovore od tako iskusnog lekara,ali sam zadovoljan i ovim odgovorima.

Za TV emisiju ?Zdravlje? iz Doma zdravlja Kovin , Du?an Stojiljkov, u?enik prvog razreda M? ?S.Jovanovi?? iz Pan?eva.

 

 

Carstvo snova

Ve?e,zvezde, miris no?i,
vreme je snivanja,
vreme je u snove u?i.

Zaplovim ne?no putem svile,
umorno kroz misli
u dom svoje vile.
Zamislim ?elju
osetim vrhunac sre?e,
u osmehu i veselju,

sanjarim snove ve?e.

Bli?im se tom svetu snova,
carstvu u kom lo?e ne postoji,
stvaram se?anja nova,
vra?am pro?lost koje se bojim.

Pogled mi ne da dalje,
zadr?avam ovaj tren,
srce mi znakove ?alje,
da budem hrabra
da idem dalje.

U svom carstvu malom,
?ive svi koje volim,
za koje ?ivim,

 za koje se molim.
Tu je i onaj lik,
lik iz moje bajke,
na belom konju ?eka,
daje mi snagu i ?elju da snivam,
ma?e mi izdaleka.

Ovde nema zla,
dobro uek vlada,
samo budu?nost i se?anja,
koja su svakom trenutku draga.

Miris sve?ine, zadovoljstva
u meni dobar ose?aj budi,
ispunjava sve snove,
da bude bolje se trudi.

Ali obrt sledi,
vra?am se na prethodnu scenu,
bri?em ose?anja koja u realnosti venu,
gradim ono sto je ponekad nemogu?e,
jer volim, ?elim ne?to ?to je tu?e.

Kad bi snovi postali realnost,
tuzi bih bila samo gost,
svaki bi trenutak bio lep,
ispunio bi rado??u ovaj moj svet.

A moj princ na konju belom
do?ao bi po mene,
i sve nesavr?eno promenio,
ispunio bi moja nadanja nova.
Za sada je to mogu?e

 samo u carstvu snova.

          Marija Jovanov I 4  (nov.2010.)

 

   Carstvo snova

            Snovi.To je mesto izvan realnosti gde sve na?e ?elje i strahovi dolaze do izra?aja. Snovi. Ne?to ?to ne mo?emo  kontrolisati.

            Zvezde su se rasule po nebu. U mom se domu  upravo ugasilo poslednje svetlo, koje je, po obi?aju, moje jer poslednja idem da spavam. Zatvaram o?i.

            Odjednom vidim sebe u nekom bezna?u. Oko mene sve je crno, padam. Ose?am se bespomo?no. Nigde ni tra?ka svetlosti koji bi mi ulio nadu. Neprekidno padam, a bezna?e kao da nema kraja. I tek kad sam pomislila da je sve gotovo, da nema izlaza, pojavilo se. Jedna mala, za nekog mo?da nebitna, ali u ovom trenutku meni veoma va?na, neprimetna, svetla ta?ka. Odjednom sam se ose?ala bolje i sigurnije. I ?to sam se vi?e borila, ta je svetla ta?ka sve vi?e  ?gutala '' bezna?e. Tek ?to sam se izborila sa tom te?kom crninom, oko mene se stvorilo mesto, potpuno suprotno prethodnom. Oko mene su se na?li moji prijatelji i porodica. U meni se nekontrolisano potiskuje tuga i javlja se ose?aj sre?e i blagostanja. Sad su svi problemi za mene postali kao male rupe na pantalonama, koje se lako mogu zakrpiti. I tek kad pomislih da je sve ovo stvarnost, za?u se zvono. Taj za mene iritiraju?i zvuk koji me vra?a u realnost.

            I kako sam se probudila, tako se?anje na san polako bledi.Spremam krevet, obla?im se i pripremam se za sve ono sto mi donosi dan.

            Bojana ?uput I 4   (nov.2010.)

      

        Carstvo snova 

            Svako od nas je sanjar ili sanjarka. Sanjamo o ne?em nedodirljivim i nedosti?nim. Moji roditelji, svakako sanjaju da imaju neograni?ene prihode, da ?ivimo luksuznim ?ivotom. Ali ja ?elim biti skroman i odmeren u svemu.

            Kao mali mnogo sam voleo da poma?em tati u radionici. Voleo sam da mu asistiram pri svakom mogu?em radu. I sada, kada sam odrastao, sazreo, jo? uvek volim da mu poma?em. Najzad sam shvatio koliko se on pati i koliko znoja ula?e da bi meni obezbedio hleb, svaki drugi dan do?e sa zavijenom rukom ili flasterom na prstu. Shvatio sam da, u neku ruku, to nije posao ze mene. '' Bog mi je dao zdravlje i moje dve ruke, dok to imam, bi?u mu zahvalan. ?ak i da mi to oduzme, i tad ?u se zahvaliti, samo  da ste vi dobro '' , uvek je govorio moj otac. Dodu?e govori i sad, ali ga slabo vi?am.

             Ja se tom ?oveku divim. Krupnijeg je stasa, kada bradu pusti i obrve namr?ti, izgleda kao neki mrzovoljan ?i?a, ali je u du?i  totalna suprotnost. Ja nemam ve?i san nego da budem kao moj otac. Dok su nekoj deci bili uzor fudbaleri ili bogate peva?ice koje ne znaju ?ta ?e sa parama, meni je uzor bio moj otac. Jednom smo prilikom razgovarali , dok smo putovali  na ekskurziju na Zlatibor , ali ne o bilo ?emu, nego o snovima. Moji drugovi su pri?ali kako ?ele da imaju puno para i da voze brza kola. Ja sam rekao da ?elim zdravlje porodici i da ?elim da budem kao moj otac. Naravno, svi su me zbog toga ismevali. Stali smo, uzeli kofere, dok mi je  sneg  zasipao dalji pogled, ja sam samo razmi?ljao o svojoj tek izgovorenoj re?enici i ne znam za?to, dobro sam se ose?ao. U?li smo u sobe. Drug i ja smo se smestili na gornje krevete, kreveti su bili na sprat, a zatim ulaze i druga dva moja druga.

            Jedan nosi telefon i ka?e mi: ?Ima? poziv ''.  Ja ga za?u?eno pitam : '' Od koga? '' On ?e na to kri?om smeju?i se : '' Od tate '' . Prvi sam u hotelu  dobio poziv, tatine ne?ne re?i su me umirile. Jedan je otac.

          Aleksa Ogrizovi? I 4  (nov.2010.)

 

    Moja duga

                Crveno i sna?no se sunce videlo na horizontu. Zatvorio sam o?i.Zatvorio sam o?i samo na trenutak, a trenutak je pro?ao.

                Sve ?to sam znao nestalo je u tom momentu.Svi su moji snovi nestali u pra?ini vetra, a on je bio sna?an, duvao je sa svih strana stvaraju?i krug. Tra?ili smo sunce, ali ga nismo videli od pra?ine u vetru.Prazan prostor.?ekali smo  iako nismo hteli.?ta smo ?ekali , ne znam ni ja. Uzeli smo se za ruke i hteli smo da odemo negde daleko. Budu?nost je bila u vazduhu , osetio sam je. Vetar je bio sve slabiji. Polako smo otvarali o?i.Bio je haos, sve je bilo blatnjavo, prljavo.Dugine boje su radosno probijale oblake.Boje su ?istile svu tu nepotrebnu prljav?tinu. Rasko?an ?ivi svet, biljke i ?ivotinje, opet su i?li pravim i ?istim putem, kao ?to i mi sad ?inimo.

                Dugine boje su ne?ne i pune ljubavi. Gle, ra?a se sunce.

                  Ba?a Gergelj      l 4 ( dec.2010.)

 

 

     Na?e ?kolstvo

(U maloj u?ionici sede u?enici,napolju prole?e..)

Profesor ( kasni oko 20 minuta, umornim glasom ) : Dobro jutro.
U?enici ( ustaju ) : Dobro jutro!
Profesor: Danas ?emo proveravati va?e znanje.
U?enici: Ali... niste nam rekli.
Profesor: Pro?li ?as sam vam rekao. Hajde, Majo, iza?i!
Maja: Ne?u!
Profesor: Hajde da vidimo ?ta zna?. ( Mekim glasom kao da ?eli da joj poka?e da to i nije stra?no)
Maja (jo? bezobraznije): Ja ve? rekoh ne!
U?enici: Ona ne mora ako ne?e, vi je ne mo?ete naterati. ( Kao da se smeju profesoru)
Profesor: Dobro, onda da li neko drugi ?eli?
U?enici ( kratko i o?tro) : Ne.
           (Profesor  ljutito proziva redom u?enike, ali  svi ga omalova?avaju. U?enici se smeju, profesor ne zna ?ta da radi )
Profesor : U moje vreme se nije smelo ovako obra?ati profesoru.On je bio iznad u?enika. E, kakvo je to vreme bilo?No, dobro, ja vas samo re?ima mogu naterati da odgovarate. Ho?e li neko?
U?enici: Ne!!!
Profesor: Onda je moj ?as zavr?en. Upisa?u vas.
U?enik : Upi?ite nas, to nam i onako ni?ta ne zna?i. Jedan n opravdani vi?e,nije to ni?ta.
Profesor: Gde su se izgubile one stare norme pona?anja?! Za?to ste takvi, samo ?elim da nau?ite ne?to novo, a vi...
U?enici( su se pogledali i glasno nasmejali ) : Norme pona?anja?
Profesor ( za?u?eno) : Da, ali ja sam zaboravio da vi i ne znate ?ta to zna?i. Sve dolazi iz ku?e, vaspitanje je ne?to ?to svi treba da imamo bez obzira na godine.
U?enici : Danas se tako ?ivi?
Profesor: Nadam se da ?ete se jednog dana setiti mojih re?i i da ?ete razumeti ?ta zna?i znanje, po?tovanje. Svako treba da ?ivi u skladu sa svojim ose?anjima, a ne da robuje raznim '' trendi '' stvarima.

       ( On odlazi, a u?enici i dalje ne razumeju njegove re?i i smatraju da su pobedili)

            Da li su ?!            

                 Gordana Stamenkovi? I 4  (nov.2010.)

 

       Kad bih ja bio moj tata

           Svet odraslih za decu je nerazumljiv, mnogo ?ure, a nigde ne sti?u.
          Uloga odrasle osobe veoma je odgovorna. Kada bih ja bio moj tata, vi?e vremena bih posvetio svojoj deci i pomogao im ako zatreba. Deci bih dopustio da se igraju sve dok sa igrom ne preteraju. Posao roditelja je ponekad zahtevan, a ponekad zabavan, ?teta ?to posao razdvaja decu i roditelje. Deca nisu nikakav faktor u borbi roditelja za posao ? roditelji rade za decu, deca ne u?e za roditelje.
         Visok, uvek umoran, odluta mu pamet u stalnom razmi?ljanju o poslu, o hlebu , neuredan, takav je moj otac, ?to mi i ne govori da je svet odraslih zanimljiv. Roditelji koriste re?i koje ne razumemo. Njihov o?tar pogled i ostarelo ?elo, bore i osedela kosa govore nam kakvi su oni i ?ta oni rade. Odgovorni, prezauzeti, umorni - to su odrasli, bez ikakvih razloga ?iv?ani.
         ?ivot svih ljudi se razlikuje od ?ivota mog tate, zato ja i ne ?elim da budem kao on, jer ?ivot je kratak i, kad pro?e, nema vremena da mislimo da li je trebalo postupiti druga?ije i da li smo pogre?ili. ?ivot prohuji i ostavlja samo uspomene koje ?emo pamtiti. Uostalom, posle smrti sve ostaje na ovom svetu sem onih dva metra zemlje, a i to vi?e ne?e biti na?e kroz dvadesetak godina. Ja ne?u ispravljati svog tatu nego ?u se pona?ati prema svojoj deci kako mislim da je ispravno. Ne ?elim da svoj ?ivot provedem prate?i stope svog dede i svog oca, kora?a?u sigurno kroz sada nepoznat svet odraslih i trudi?u se da ne pogre?im.

          Sve je prolazno, ?ovek najvi?e. Mi ?ivimo i posle smrti sve dok ?ive uspomene na nas i na?a imena. Seti?u se oca, ali ne ?elim biti kao on.

           Nikola Filipovi? I 4 (nov.2010.)

 

         Kad bih ja bila moja mama 

 

            Ja ne mogu zamisliti sebe kao svoju mamu, zato ?to je ona jedinstveno i predivno bi?e. Ali kada bih bila barem malo sli?na mami, to bi izgledalo ovako...

            Trudila bih se da budem ?to bolji rob i sluga svojoj porodici kao ?to je i ona i oni bi na neki na?in to cenili. Udovoljavala bih njima na bilo koji na?in. Radila bih od jutra do mraka kao ?to radi moja mama da bi mogla da ispuni sve na?e ?elje i prohteve. ?eli bukvalno sve da nam stvori, ali, naravno, tu je i tata koji ?e malo mami da pomogne u ostvarenju ciljeva.

            Sa svojom decom bila bih drug i o svemu bismo pri?ali otvoreno, bez tajni. Ja bih bila najbolja mama na svetu, al' tek posle moje majke.

            Ipak je moja mama jedna i nezamenljiva. Hvala joj za sve skuvane ru?kove, oprane bluze i ispeglane farmerke, hvala joj ?to je pre?utala neke stvari. I hvala joj ?to me je donela na ovaj svet i pomogla mi da odrastem.

             Silvija Radosavljevi? I 4 (nov. 2010)

 

Kad bih ja bio moj tata 

            Ceo ?ivot sanjam,ma?tam i ?eljno i??ekujem taj dan, kada ?u po prvi put postati otac.

            Dobro se se?am tog dana kada su iz bolnice pozvali mog tatu i rekli mu da je dobio sina,a ja mog batu.Tog dana mi se ?inilo da je moj tata najsre?niji ?ovek na svetu. Bio sam mali i nezreo, ali sam tada po prvi put zamislio sebe u ulozi mog oca. Seo sam i po?eo da razmi?ljam o tada, po meni ne tako te?koj, ulozi oca.Tog divnog aprilskog dana sve je mirisalo na lepo cve?e koje je moj tata marljivo odr?avao. Ja razmi?ljam kako sam otac i kako na izlaznim vratima bolnice do?ekujem svoju ?enu i tek ro?enu bebicu. U?im bebu prvim koracima, re?ima, a srce ho?e da eksplodira od sre?e. Zahvaljujem Bogu na podarenoj sre?i. Ma?tam kako mi sve ide od ruke, materijalno sam dobro obezbe?en, ali tek sada, sa petnaest godina, shvatam da je to samo ma?ta koju ma?taju svi de?aci ove planete. Tek sada se pitam da li je mome ocu bilo lako i veselo celog ?ivota.Te?ko je biti otac, u dana?njoj Srbiji, u ovakvoj krizi i nema?tini. Svoj deci sveta poru?ujem da u?e ?kolu jer je to njihovo ''bolje sutra '' , da zavise sami od sebe, a ne da razmi?ljaju da li ?e im se roditi jo? jedno dete zbog problema u dr?avi.

            Svaki ?ovek u svome ?ivotu ima uspona i padova, ali posle svakog pada treba se di?i i nastaviti dalje. Recept svakog dobrog i bri?nog tate treba da bude sna?na volja za detetom, njegovim gajenjem,  a ne samo izgovori zbog raznih nemo?i u dr?avi.Ponosim se svojim ocem i njegovim na?inom na koji me je odgajio i vaspitao. Kad bih ja bio kao moj tata!

           Vladimir Mihajlov I 4 (nov.2010.)

 

Kad bih ja bila moja mama

 

            ?esto po?elim da odrastem, da pobegnem iz ?kolskih klupa, bacim sve knjige i krenem stopama svojih roditelja. Pomislim da je njihov ?ivot lak?i, ali nije sve tako sjajno kao ?to izgleda.

            Najlep?e je ?a?ko doba. Jedina na?a obaveza je da u?imo, imamo dobre ocene i tako zahvalimo roditeljima. ?alim se na rano ustajanje, a ?ta treba da ka?e moja mama koja po ceo dan radi? Kad do?e ku?i treba da skuva, usisa, opere , na?e vremena za moju sestru i mene i opet je sre?na.

            Da sam ja moja mama, vi?e bih vremena posvetila sebi. Ne bih radila toliko. Po njoj se vidi da je umorna, ali ipak na?e vreme da posveti sestri i meni, ali po meni to nije dovoljno. Da sam na njenom mestu, vi?e bih posvetila vremena porodici, vi?e bih se odmarala, ne bih se toliko nervirala i bila toliko napeta. Mama dosta brine, stalno me zove da vidi da li sam stigla ku?i, da li sam dobro...

            Trebalo bi malo bolje da joj uzvratim. Da sam na njenom mestu, vi?e bih terala sebe da u?im, zabranila bih sve, dok ocene ne popravim. Ona nije takva i to joj zameram.

            Ipak, kad bolje razmislim, nimalo nije lak ?ivot moje majke. Razumem je u potpunosti i ponekad mi bude ?ao nje, ba? zbog toga ?to joj dobro ne uzvra?am. Kad bih ja bila moja mama, nimalo  mi ne bi bilo lako.

                      Katarina Mini? I 4  (nov.2010.)

 

    Porok

 
     Moja je porodica dobro ?ivela, sve do jednog dana.Taj dan je za mene i moju porodicu bio pitanje ?ivota i smrti.
     Jutro kada sam saznao od svoje mame da smo bankrotirali i ostali bez i?ega,samo zbog tatine kocke, bilo je najgore jutro  u mom ?ivotu. U po?etku je bilo dobro, kockao  se za sitne pare, ali uvek je dolazio kasno ku?i sa izgovorom ,,I

?ivimo u bedi.Moja ga je mama molila da zbog moje budu?nosti ostavi kocku i bude porodi?ni ?ovek.Bio sam sin jedinac, razma?en, koji je uvek ?eleo sve u ?ivotu,nosio markiranu garderobu, ali je tome do?ao kraj. Zbog njega i njegove kocke nisam upisao ?kolu koju sam ?eleo.

          Sada ?ivim sa majkom , ?ivimo veoma dobro.Uskoro treba da se preselim u stan,koji je moja mama kupila.Sa svojim ocem se ?ujem dva do tri puta u mesecu, jer nije zaslu?io ni ,,?ao" da mu ka?em.

     Moja pri?a nema sre?an kraj,ve? tu?an.Mnogo mi nedostaje onaj ?ivot od pre. Roditelji su mi se razveli.Otac se i dalje kocka.Sada mi samo preostaje da zavr?im ?kolu i budem ?ovek, a ne kao moj otac. Mnogo sam nesre?an, ali moglo je biti i gore.

         Uro? Vitomirov  I 3     (2010.)

 

   ?apnuo mi je list u padu

                Bilo je to pre godinu dana kada sam od lekara saznala da mi se o?tetio sluh i da nema nade da ikada vi?e ?ujem na desno uvo.

                Kada sam to saznala, bilo mi je jako te?ko, plakala sam, a sa mnom i moja majka. Dok sam od lekara do?la ku?i, polako sam se mirila sa svojim problemom. Ali u ku?i je nastao pravi haos.Tata i mama i bata bili su jako tu?ni i poku?avali su da re?e problem, ali im nije uspevalo. Sutradan je mama oti?la po aparat za sluh koji mi je bio preko potreban da ne bih izgubila i ovo malo sluha ?to imam.Kada ga je donela, objasnila mi je sve ?to je bilo potrebno da znam kako bih mogla da koristim aparat, a potom sam ga stavila. Bilo mi je jako ?udno, ali nekako sam uspevala da podnesem sve te zvukove koji su odjednom postali tako glasni da su me izlu?ivali.Kada sam oti?la u ?kolu i rekla drugovima za svoj problem,neki su me te?ili i bilo im je ?ao, a neki bi me vre?ali, zadirkivali na razne na?ine.Ta vre?anja su se nastavila i tokom slede?e nedelje i pre?la na ceo mesec.

                Jednom prilikom, kada sam se vra?ala iz ?kole, po?ela sam da pla?em jer vi?e nisam mogla da izdr?im ovo ?to se desilo. A onda, kada sam se isplakala, pogledala sam oko sebe, videla sam park. Primetih jedan listi? kako pada sa drveta sve ni?e i ni?e zbog svog problema, ali sam onda shvatila da je taj listi? samo jedan od mnogih koji  su pali, shvatila sam da nisam ja jedina na svetu koja ima problem. Shvatila sam da treba da nau?im da ?ivim sa svojim problemom i zanemarim sve zle komentare koje mi drugovi govore. Zablistao je osmeh na mom licu, bila sam sre?na dok sam nastavila svoj put ka ku?i.

                Nikad vi?e ne?u da pla?em zbog ljudi kojima je stalo do njih samih samo i koji ?ele samo da me povrede.

         Jedno drago bi?e  (dec.2010.)

 

TIK-TAK, TIK-TAK...BOMBA!

 

     Pre nekoliko godina u nekom gradu javljeno je policiji da se bomba nalazi u ?koli.

     Deca su sedela na ?asu kada je u?la sekretarica ?kole i rekla im da svi iza?u napolje, ali nije rekla zbog ?ega. Kada su iza?li, videli su policijska kola i specijalce  u ?kolskom dvori?tu. Pretpostavili su da se radi o dojavi bombe po?to se to ?esto de?ava. ?aci su bili sre?ni jer ne?e biti na ?asu, ali policajci su letimi?no pregledali ?kolu, konstatovali su da je opet bila la?na dojava, pa su ?ake vratili na ?asove. Pro?ulo se da je tog dana u jo? jednoj ?koli dojavljena la?na bomba, ali su tamo u?enici bili pu?teni ku?i.

     Toliko se to ?esto de?avalo da je policija bila umorna od besmislenih proveravanja nepostoje?ih bombi usled ne?ijih neslanih ?ala. Ali jednoga dana stvarno je bila postavljena bomba. Pozvali su policiju, ali se ona nije odazvala da se ne bi opet gubilo dragoceno vreme, jer ima dosta kriminala . ?as je trajao dok je bomba odbrojavala poslednje sekunde...tik-tak,tik-tak...niko ni?ta nije ?uo sve dok bomba nije eksplodirala.

     Gra?ani su bili zaprepa?teni doga?ajem. Policija je ubrzo do?la na uvi?aj, ali stigli su da prebroje samo de?ije le?eva u ru?evinama ?kole. Svi policajci iz te smene bili su strogo ka?njeni, a za postavlja?em bombe se jo? traga. Tog dana u gradu je sve bilo tako tiho kao da je sve pomrlo. To je bila velika tragedija sli?na streljanju kragujeva?kih ?aka.

     Od tada su uveli strog zakon koji se po?tuje i svi policajci spremno dolaze na bilo ?iji poziv! A i u?enici od onda dvaput razmisle pre nego ?to testiraju strpljenje odraslih.

    

    Ovo je bio jedan od mogu?ih epiloga, zato , pamet u glavu!

 

                                  Arsi? Ivana  I3 (5.5.2009.)

 

     ZDRAVLJE, SRE?A, OSMEH  - MOJ  POZIV

 

        ?pricevi na sve strane,zavoji vise sa kreveta, po lutkama prolivena crvena boja za kola?e, ja u belom mantilu, dodu?e, za nekoliko broja ve?i, jer je tetkin... To nije ni?ta neobi?no, tako je izgledala moja svakodnevnica. ?Pa zar ?u  opet pospremati taj tvoj nered?!? Mamin glas odzvanja sobom. ?Izvini,mama, ali ja sam sada zauzeta, vidi? da le?im ovu ?enu?, ponosno odgovaram.

         Toga se se?am i sada kada sam na putu da ostvarim tu veliku ?elju iz detinjstva. Taj humani poziv bio je moj svet i nimalo se nisam dvoumila oko izbora ?kole. Medicinsku ?kolu sam upisala isklju?ivo zbog njene humane strane. Bespomo?ni ljudi kojima smo potrebni, deo su na?e svakodnevnice, bukvalno ih sre?emo svuda, na bilo kom mestu, u bilo koje vreme. Bolnica postaje njihova ku?a i smatram da je obaveza mog posla da im ?ivot u?inim lep?im i da im vratim osmehe na lica. Te?ko mi je kad na televiziji vidim ljude, najvi?e decu, kako pate, a ja ne mogu da im pomognem. Te?ko mi je jer smatram da struka koju sam odabrala ne predstavlja samo bezose?ajno le?enje, ve? i pru?anje sigurnosti i ljubavi lepim razgovorom. Kao budu?em zdravstvenom radniku jako mi je va?no zdravlje, sre?a i osmeh bolesnika, jer kada je sve to ispo?tovano , i ja sam sre?na i zadovoljna. Zdravlje, sre?a i osmeh pacijenata za mene predstavlja energiju koja me odr?ava i poma?e mi da ne pokleknem.

       Ali...posle nekoliko godina rada u struci, entuzijazam je po?eo da nestaje i sve je postalo rutina. Izgubila se ona strast, ?elja... osmeh bolesnika, kao znak zahvalnosti, i dalje me ?ini sre?nom, ali vi?e nije toliko va?an...Shvatila sam u kakvu sam se osobu pretvorila , postala sam obi?ni lekar koji samo rutinski obavlja svoj posao da bi zaradio platu. Sad sam mrzovoljna osoba koja jedva ?eka da se radni dan zavr?i.

       Ipak, kad bih se ponovo rodila, ponovo bih, bez imalo dvoumljenja, izabrala ovaj poziv.

            Jovana Lazarevi?  I4  (2009)

 

?KOLA MOJIH SNOVA

  

?ta se sija u toj Pasterovoj?

Nit' su kule, nit'  gradovi beli

Nit' su brda , ni doline zlatne ,

No se sija mojih snova ?kola!

Mukom tkana, od du?a gra?ena

to je ?kola moga sanka davna.

U ranu zoru, svakog dana,

ja njoj do?em,iz nje ne iza?em,

mu?e me ?asovi sedmi i osmi.

A kad do?e petak, peti danak,

misli?, stig'o vikend, du?in danak,

al'  ev' profe, sme?ka li se, sme?ka

na dopunskoj te nastavi ?eka!

Voli? je- ne volim, volim-ne znam,

na nama je odluka  ta te?ka... 

?ta se sija u Narodnoj ba?ti?

Nit'  su kule, nit'  gradovi zlatni,

no se sija ?kola Medicinska

i u njojzi uniforme na?e!

          Helena Jovi? I3  (5.5.2009.)

 

 

?KOLSKA BITKA

 

Mili Bo?e, ?uda velikoga!

?ta se sjaji u ba?ti Narodnoj?

Nit je auto, nit mobilni ?iji,

neg se sjaji ?kola Medicinska.

Svakog dana tu se gorka bitka bije

borba znanja i neznanja te?kog.

Te?ak zulum profe po?ini?e

svakog dana ke?eve deli?e,

jednu peticu da daju ne mogo?e.

Trudili se ?aci svakog dana,

Crna guja da popusti ne?e,

(m)u?enike na muku tera?e,

zulum?ari hara? tra?i?e,

te?kom mukom ne?to previde?e,

nikom ni?ta ne pokloni?e.

Tu se redom raja buni?e,

al kraj godine ih sustiza?e,

pa kud koji, mili moji, prhnu?e!

            Goran Veli?kovi? I4 (2009)

 

 

Boj kod Stevice

 

MILI BO?E,?UDA VELIKOGA

KAD SE ?A?E NAD ?KOLOM PROFANI

PA UDARE PO ?ECI SIROTOJ...

STADU ?ECA KONTROLNE GLEDATI,

AL SVE TE?I I TE?I,

NO TU ?ECA TVRDA SRCA BILA

I TU ?ECA SUZE NE PUSTILA.

ALI,ETO,SPREMNIJEH PU?KICA

DA OSVETLAJU TA MLADA LICA,

PU?KICE SU DOBRE I MALENE

AL ZADACI POGRE?NI NA NJIMA!

TU PROFESOR KAO GAVRAN LJUTI

UZE MLADU ?E?CU DA KUDI.

BUKTE LICA,STRAH U KOSTI ZA?E

KAD PROFESOR TE PU?KICE NA?E

TAD JEDINICA U?ENIKA SNA?E.

                                  Zajedni?ki rad u?enika I 2   

 

     P E S M A  V E T R A

 

      Bila jednom dva slavuja...

      Oni su bili jako zaljubljeni, ali su se pla?ili da tu ljubav ispolje. Pla?ili su se da ne povrede jedan drugog. ?enski slavuj je imao jako lep cvrkut, pa se to dopalo onom drugom slavuju. Svuda su leteli zajedno, pevali su tako lepo da su sve ?ivotinje volele da ih slu?aju. Voleli su se tako iskreno da se njihova ljubav te?ko mogla opisati re?ima. Nekada, kada je duvao vetar, njihovu pesmu bi nosio do kraja sveta, a kako je vetar nosio pesmu, ?inilo se da kao da sam peva. Pesma se ?irila svuda, na sve strane sveta, a cve?e je igralo uz njegovu pesmu. Izgledalo je kao da se priroda budi i u?iva u pesmi koju je svirao vetar.

     Jedne jeseni jedan od slavuja je umro, nestala je ona velika ljubav. Zbog ogromne tuge ovaj drugi slavuj je pevao, ali sada samo tu?ne pesme. Vetar je, naravno, i dalje prenosio pesmu, ali priroda nije bila onako bujna i ?arena, li??e je po?elo da opada, a cve?e da vene, izgledalo je kao da je i vetar tu?an zbog ne?ega pa zato peva tu?ne pesme i svojom tugom uti?e na prirodu oko sebe.

    Slavuj je posle nekog vremena prestao da peva, te je vetar  poku?avao svojim fijukanjem da zameni cvrkut koji je budio prirodu, ali nije uspevao.

 

       Dijana ?u?a  I3 (2004.)

 

  DA LI MLADI ?IVE SVOJ ?IVOT?

 

     Da li smo se nekada zapitali ?ta smo i ko smo, ?iji ?ivot zapravo ?ivimo? Pretpostavljam da nismo. To nam verovatno nikada i ne bi palo na pamet.

    U su?tini, nas mlade jedino ?to mo?e zanimati jesu dobri telefoni, markirana ode?a, a i poneki skuter nije na odmetu. Usred svega toga mi ne razmi?ljamo ni o ?emu drugom, naravno, dok ima ko ?e sve to da finansira. A uslov za ovakve, da ih nazovemo sitnice, jeste dobar uspeh u ?koli i jo? ?to-?ta. Ti ?e? se, naravno, i na Mars popeti samo da bi ti se ispunila ?elja i da kona?no kupi? neku ?fancy? maj?icu. Trudimo se da izgledamo ?to bolje kako bismo mo?da nadma?ili Britney ili tamo neku drugaricu koja je popularna u dru?tvu. Ali, da li smo to mi ustvari? Ne bih rekla. Mi se, zapravo trudimo da budemo ono ?to nismo, ?elimo da doka?emo da mo?emo biti i bolji nego ta neka druga osoba, na? idol.. Mislim da to nije potrebno. To nije na? ?ivot, ve? ?ivot nekog stranca. I u koliko postigne? sve rezultate, ?ta si uradio? Bukvalno ni?ta! Zanimljiv si dru?tvu neko vreme, a onda te totalno ?iskuliraju?  jer se pojavila nova ?faca?. ?ta onda? Pora?en, tra?i? novu ?rtvu tj. novi model koji bi mogao da kopira?...

     Ba? dosadno, zar ne? Ne razumem, zar je toliko ote?ko poku?ati da bude? ono ?to jesi bez dobre ode?e i skupocenih sitnica? Ne bi trebalo...

   ?akovan Sanja l 3 (2004) 

  

        M O L I T V A 

     Svako ?eli ne?to ?to ne mo?e sam uraditi, pa se onda oslanja na neku vi?u silu, uz izgovor da mu to ?to tra?i stvarno treba. Tada se obra?a Bogu i moli ga za mnoge stvari: ?Bo?e, daj malo ljubavi, pa onda, ako mo?e, i malo para, pa, po mogu?stvu, pomozi mi, Bo?e, da popravim ocene, uti?i na profesora da me sutra ne pita...? Ma, molimo Boga za razne gluposti! To su neke sitnice koje su nam u tom trenutku bitne, a da li su one stvarno bitne?

     Da li su nam sitnice poput mobilnog telefona bitnije od zdravlja? Da li su bitnije od prave ljubavi? Da li su bitnije od ?ovekovog opstanka? Kada se obra?amo Bogu? Samo kada nam je te?ko ili nam ne?to fali! Da li se iko zahvaljuje Bogu za sre?u kada je sre?an? Da li se iko zahvaljuje Bogu za zdravlje? Da li se setimo Boga kad nam je lepo, kada nam sve ide od ruke? Setimo ga se svakog dana kada uz njegovo ime dodamo neku ?so?nu? psovku!

     Za?to niko ne moli Boga za oprost grehova svojih? Za?to niko ne moli za oprost grehova Adama i Eve, gre?nog za?e?a? Za?to niko ne moli
Boga za mir na svetu, nego svi gledaju da naude jedan drugome? Zar je mogu?e da smo toliko povr?ni, da nam je stalo samo do trenutnih zadovoljstava? Zar je mogu?e da niko ne ?eli da bude ve?an, jer bi se morao odre?i sitnica?

     Bog je ?ivot. Svi smo mi On. Po?to molimo Boga za sve i sva?ta, a svi smo mi On, kakav je onda Bog?

     Razmislimo ?ta molimo Boga. Treba ga moliti za ono ?to zaista treba, za ono ?to zaista vredi. Ako nastavimo sa takvim molitvama i takvim pogledom na svet, ?ovek ?e nestati. Ubrzo ?emo biti iskorenjeni, kao da nismo ni postojali, jer nismo bili vredni postojanja.  

        Jovana Sirovi  I4 (2004)

 

          VETAR

     Vetar... ?ta bi bio vetar? Vetar jeste prirodna pojava, kretanje vazduha i te ?kolske stvari... Ali to nije ista stvar za svakoga.

     Za nekog poslovnog ?oveka, na primer, vetar je neprimetna stvar sve dok ne duva jako jer, bo?e moj, odne?e mu onu njegovu crnu aktn ta?nu! Pokvari?e mu i frizuru, strogo za?e?janu u nazad! Isto tako vetar nervira dame sa visokim potpeticama i posebno isfeniranom kosom. Zamisli, pomera im suknju levo desno dok nervozno ?ure u firmu, a koliko su mr?ave, odne?e vetar i njih same!

     Sve je to sme?no, a nekome mo?da i bezveze, ali ja vetar zami?ljam druga?ije!

     Ta stvar mo?e tako da ti nekad ulep?a dan, da se samo ?udi?! Zamisli, vreo letnji dan, kaplje znoj sa umornih lica ljudi koji rade na njivama, gradsko stanovni?tvo se ?kuva? u autobusima sa pokvarenom klimom, stoka na selu polegala na zemlju i dah?e od vru?ine, kad odjednom, dune vetar kao  bla?ena pojava! Rashladi mokra ?ela seljaka, ?prodrma?  poluzaspale ljude koji ?ekaju na stanicama autobus...

     E, ?ik pogledaj vetar na taj na?in! Misli?, vetar ne mo?e? da pogleda?, ali probaj tako da razmi?lja? o njemu. Ima, stvarno ima toliko lepih stvari u ?ivotu, ali ovi dana?nji ljudi ne oba?aju pa?nju na to... ?ale se kako je ?ivot surov, kako dr?ava ne valja, ?ale se ?to nema sunca, a kad se pojavi, ?ale se ?to je jako...

     Vetar je ne?to lepo, to je priroda, a ne prirodna nepogoda kako to ka?u grubi i nezainteresovani ljudi. A i ?ta fali ako ti malo ja?i vetar pokvari razdeljak?
      Ostao si ?iv, zar ne?

 

                 Ivana Dragomir     I4 (2004.)

 

Members Area

Casovi srpskog jezika i knjizevnosti

- za osnovce 

- za srednjoskolce

- za studente Filoloskog fakulteta         

   tel. 061 6378056      

Novo!  Časovi preko skype-a, uplatom na žiro račun

          

Tumacenje snova

         Kontakt

Recent Blog Entries

Recent Photos

Webs Counter

Newest Members