Spirala svetla

C

Seminarski radovi                                                                                   

Sadržaj stranice

             1.Teme za seminarske radove ( III i IV razred)

             2.Uputstvo za pisanje seminarskih radova

             3.Seminarski radovi učenika ( III i IV razred)

             4.Seminarski radovi studenata  ( OVDE )

 

 1.Teme za seminarske radove   (III i IV razred)

1.Mihail Bulgakov, Majstor i Margerita
   - Onaj koji voli treba da deli sudbinu onoga koga voli
   - Valpurgina noć – fantastično u romanu „Majstor i Margerita“
   - Totalitarni svet u romanu“ Majstor i Margerita“ (komunizam)


2.Mihajlo Lalić, Lelejska gora
   - Đavolska iskušenja samoće
   - Lelek Lelejske gore


3.Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih
    - Smrt kao pripovedačka opsesija D. Kiša


4.Dušan Kovačević, Balkanski špijun
   - Idolatrizam malog čoveka


5.J.V.Gete, Faust
   - Valpurgina noć – fantastika u „Faustu“
   - Faust – nemirenje sa postojećim
   - Mefisto i Faust – dve strane čovekovog bića


6.Branko Ćopić, Bašta sljezove boje
   - Ćopić – Vitez tužnoga lika
   - Ćopićev pohod na Mesec


7.Vladan Desnica , Proljeća Ivana Galeba
    - Priča o osipanju života (roman – esej)


8. Dobrica Ćosić, Koreni
    - Portret Srbije
    - Katići
    - Hrabrost žene


9.Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja
   - Prodaja duše đavolu


10.Herman Hese,Sidarta
     - Potraga za mudrošću


11.Herman Hese, Stepski vuk
    - Stepski vuk među ljudima
    - Herman i Hermina


12. Franc Kafka, Proces
     -Proces ili krivica pred Tvorcem


13.Miroslav Krleža, Gospoda Glembajevi
    - Leon ili glembajevština


14.Bertold Breht, Majka Hrabrost i njena deca
    - Hrabrost žene

 

 2.Uputstvo za izradu seminarskih radova 

 

Seminarski rad je stručni rad koji učenik četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja izrađuje na izabranu temu uz pomoć nastavnika – mentora. Svaki učenik ima svog mentora koji ga vodi i usmerava kroz izradu rada. Mentor ga upućuje na izvore informacija bilo da su to knjige, stručni časopisi, katalozi, zbirke propisa, preporuke, enciklopedije ili dr. Pored štampanih izdanja učenici mogu koristiti i sadržaje sa interneta. Tačnost ovih podataka treba uzimati sa rezervom i ukoliko je moguće obavezno ih proveriti. Nakon prikupljanja materijala koji će se koristiti za izradu maturskog rada učenik pristupa proučavanju materijala, pravljenju beleški, razradi teza, struktuiranju svog rada, pisanju i tehničkoj obradi. Naravno, sve se ovo odvija uz stalne konsultacije sa mentorom.

Ovaj članak ima za cilj da bar malo olakša ovaj posao učenicima i mentorima, ukoliko je to moguće. Pošto deo izrade koji se odnosi na struku mora ostati pod nadzorom

mentora, evo uputstva kako da učenici samostalno napišu i tehnički obrade svoj rad. 

Seminarski rad se sastoji od:

• naslovne strane,

• sadržaja,

• uvoda,

• razrade,

• zaključka,

• priloga,

• bibliografije ili popisa literature

 

Naslovna strana je tačno definisana - šta se piše na naslovnoj strani i gde. Naziv škole, sedište i adresa pišu se u gornjem levom uglu, „Seminarski rad iz“ (naziv predmeta) se piše na sredini strane a ispod naslov seminarskog rada, odnosno naziv teme, u donjem delu sa leve strane piše se „Mentor“, a u istom redu sa desne strane „Učenik“. U narednom redu sa leve strana piše se ime i prezime nastavnika i titula, a sa desne ime i prezime učenika, razred i odeljenje. Na dnu strane po sredini stavlja se mesto, mesec i godina izrade rada. 

 _____________________________________________________________________________________

Назив школе

Седиште, адреса

 

 

 

Матурски рад из (назив предмета)

НАЗИВ МАТУРСКОГ РАДА 

 

 

Ментор:                               Ученик:

Име Презиме, проф      Име Презиме, IV-1

  

 

Место, месец год.

..................................................................................................................................... 

. 2

 

Sadržaj se stavlja mahom na početku rada posle naslovne strane ili predgovora, a pre uvoda. Sadrži naslove i podnaslove koji se najčešće obeležavaju arapskim brojevima i broj strane na kojoj se naslov nalazi. Ukoliko su naslovi i podnaslovi formatirani određenim stilovima, može se iskoristiti mogućnost automatskog pravljenja sadržaja.

.......................................................................................................................................

С А Д Р Ж А Ј

             Страна

1. Увод

2. Наслов првог поглавља

              2.1. Поднаслов првог поглавља

               2.2. Други поднаслов првог поглавља

3. Наслов другог поглавља

              3.1. Први поднаслов другог поглавља 

              3.2. Други поднаслов другог поглавља

4 Треће поглавље

              4.1. Поднаслов трећег поглавља

5. Закључак

Прилог. 2

Прилог 1. 2

 

Литература

......................................................................................................................................  

Uvod je prvi stručni deo rada. Obuhvata jednu do dve strane teksta. Ima za cilj da pobudi interesovanje čitaoca i da ga preliminarno upozna sa tematikom koja se obrađuje u radu. Objašnjava organizaciju rada, šta koje poglavlje obuhvata, zašto je rad tako koncipiran i dr. Može da sadrži i razloge zašto se učenik opredelio za konkretnu temu i svoj stav o temi.

Razrada sledi nakon uvoda, a počinje na novoj strani. Obuhvata do maksimalno 20 stranica teksta. To je glavni deo rada u kome se tema detaljno i dokumentovano razvija. Tu se iznose činjenice, informacije, podaci, zapažanja ideje i sl. Obično se ovaj deo deli na više

poglavlja. Poglavlje se može deliti na manje celine (podpoglavlja), i na odeljke (paragrafe). Mora se voditi računa da razvoj teme bude dobro struktuiran i logičan. Treba ići od jednostavnijeg ka složenijem, od opšteg ka posebnom. Tekst se može upotpuniti primerima,tabelama, grafikonima, crtežima, fotografijama, ali samo ako ovi elementi bolje objašnjavaju ili predstavljaju dati tekst. Ukoliko se ubacuje slika, ispod nje treba da stoji broj slike i naziv (npr. Slika 1. Paketska adresnica). Numerisanje slika omogućava lako pozivanje na sliku u samom tekstu (npr. ... kao što je prikazano na sl. 1). Isto važi i za grafikone, šeme, formule, primere. Za razliku od predhodnog, numeracija tabela se vrši mahom iznad tabela.

Nekada je potrebno citirati reči nekog autora kako bi se istakla njegova misao. Citati se stavljaju pod znacima navoda i obeležavaju brojevima iza navodnika. U fusnotama se navode tačni podaci o delu odakle je korišćen citat (ime autora, naziv dela, izdavač, mesto i godina izdavanja, broj strane sa koje se preuzima citat).

Zaključak se obično piše na jednoj strani. Sadrži najbitnije elemente koji su navedeni u radu. U njemu se iznose i zapažanja do kojih je učenik došao proučavajući datu temu, ocene stanja, pravci daljeg razvoja. Po pravilu zaključak ne sadrži tabele, ilustracije, citate.

Dodatak ili prilog nije obavezan deo rada. Kao prilog se mogu staviti veće tabele (koje se prostiru preko više strana), kopije dokumenata ili obrazaca, statistički podaci, izvorni kod, ilustracije. Ako je nešto stavljeno kao prilog ono mora biti spomenuto u samom radu i komentarisano (npr. vidi prilog 1). Prilozi se obeležavaju brojevima (prilog 1, prilog 2) ili slovima (prilog A, prilog B), i počinju na novoj strani rada.

Bibliografija ili popis literature je spisak korišćenih izvora podataka, štampanih i elektronskih. Spisak je uređen po azbučnom redu, a sadrži prezimena i imena autora, nazive izvora (knjiga, stručnih časopisa, ...), izdavače, godine i mesta izdavanja. Ako delo ima do tri autora onda se svi navode, a ako ima više od tri, navodi se prvi i stavlja skraćenica i dr. koja ukazuje da ima više autora. U slučaju da se koristi internet kao izvor informacija, navodi se adresa početne stranice (home page) na kojoj je pronađen sadržaj i u zagradi dodaje cela adresa (link). Potrebno je napisati i datum pristupa konkretnoj web stranici (budući da se sadržaji na intenetu menjaju iz dana u dan).

Seminarski rad treba da predstavlja skladnu, jasnu, logičku i dobro struktuiranu celinu. Misli treba pažljivo upakovati u rečenice, a rečenice u pasuse. Pasuse naglasiti uvlačenjem prvog reda ili dodavanjem praznog prostora iznad i ispod. Svaka rečenica u pasusu kao i svaki pasus mora se odnositi na obrazlaganje teme maturskog rada. Rad treba pisati jezikom primerenim naučnoistraživačkom radu, odnosno treba izbegavati  stil pisanja eseja. Nije poželjna upotreba arhaizama, lokalizama, slenga i sl. Posebnu pažnju treba obratiti na pravopis, interpunkciju i greške u kucanju. Evo par saveta:

• iza svake reči i znaka interpunkcije (tačka, zarez, upitnik, uzvičnik, dve tačke, tačka zarez) treba staviti jedan razmak;

• znakovi interpunkcije pišu se odmah iza reči koje im predhode, kao i znakovi koji slede nakon broja (%,°);

• oznake mernih jedinica i oznake valute odvajaju se jednim razmakom od broja koji im predhodi;

• navodnici na početku navoda pišu se uz reč koja sledi, a na kraju uz reč koja predhodi;

• iza reči pre objašnjenja u zagradi ide jedan razmak, posle otvorene zagrade odmah se kuca tekst – bez razmaka između zagrade i reči, a zatvorena zagrada ide odmah posle poslednje reči u zagradi. Posle zatvorene zagrade kuca se ili znak interpunkcije ili razmak ako sledi reč.

• kada se radi o složenici crtica se piše zajedno sa rečima između kojih stoji (društveno-ekonomski), a odvojeno ako se koristi u neku drugu svrhu;

• ako se datum piše arapskim brojevima iza svakogbroja piše se tačka i stavlja razmak (npr. 29. 1. 2008.)

 

Tekst na strani treba da je udaljen po 2,5 cm od gornje i donje, 3 cm od leve (zbog koričenja) i 2 cm od desne ivice papira veličine A4 (297 x 210 mm). Svako poglavlje početi

na novoj strani. Strane numerisati po sredini ili sa desne strane, na vrhu ili pri dnu strane. Ukoliko se koriste fusnote numeraciju treba postaviti na vrhu zbog preglednosti. Prva strana se ne numeriše. Za pisanje rada treba koristiti standardne fontove (Times New Roman, Courrier New, Arial, Tahoma i sl.), veličine 12 tačaka. Prored između redova je 1 ili 1,5 (npr. ako koristite Times New Roman veličine 12, stavite prored 1, ili ako koristite Courrier New veličina fonta može biti 10, a prored 1,5). Da bi se naglasile ključne reči slova se mogu podebljati, iskositi ili podvući.

Ako već koristimo računar za pisanje svojih radova, ne treba to činiti kao u doba pre računara. Kad je tekst koji pišemo u digitalnoj formi zašto da ne koristimo i mogućnosti koje vam nude digitalne tehnologije. Zašto da sami ispisujemo sadržaj ako to može da se uradi automatski sa par klika mišem. A šta se dešava kada dodamo još malo teksta u svom dokumentu? Treba sve te brojeve strana ažurirati, a to i nije tako inspirativan posao. Postavlja se pitanje može li to jednostavnije, može li to da obavi računar umesto nas? Odgovor je da može, ali mi treba da pripremimo tekst tako da računar zna koji su naslovi glavni – naslovi prvog reda, koji su podnaslovi – naslovi drugog reda, šta je običan tekst i dr. Tako pripremljenom tekstu možemo dodati automatski sadržaj u par koraka, što će znatno olakšati naš rad. 

Da bi svi naslovi poglavlja bili identično napisani najbolje je definisati stil za takve naslove. Stil predstavlja skup karakteristika oblikovanja kao što su vrsta slova, veličina, poravnanje, prored i dr. Primenom stilova obezbeđujemo standardizaciju svih delova dokumenta. Mogu se koristiti već ponuđeni stilovi kao što je Naslov 1 za naslove prve vrste, Naslov 2 za naslove druge vrste, Normal za običan paragraf tekst. Ako ni jedan od ponuđenih stilova ne zadovoljava potrebe može se napraviti novi stil ili modifikovati neki od postojećih. Najbolje je napraviti stil za svaku od potreba.

Da bismo primenili stil na tekst postavimo kursor u taj paragraf i iz galerije stilova odaberemo dati stil. Ako želimo da unosimo tekst nekim stilom prvo treba odabrati stil pa unositi tekst.

Definisanje stilova je značajno i zbog izrade automatskog sadržaja dokumenta. Automatski sadržaj pored lakše i brže izrade i automatskog ažuriranja omogućava i brzo kretanje po dokumentu. Naslovi u sadržaju su hiperlinkovi i pritiskom na njih (uz pritisnut CTRL taster sa tastature) preći ćete na stranu gde se taj naslov nalazi.

Kada smo dodelili naslovima odgovarajuće stilove možemo preći na izradu sadržaja. Potrebno je odrediti broj nivoa naslova, zatim kojim stilom je ispisan dati nivo, da li i kako da se ispisuje broj strane gde se dati naslov nalazi. Mogu se podesiti i stilovi ispisivanja naslova i podnaslova u sadržaju.  Sadržaj je najbolje napraviti na početku dokumenta (na drugoj strani) iza naslovne strane. Posle dorade teksta sadržaj više neće odgovarati stvarnom stanju. Da bi odgovarao stvarnom stanju potrebno je izvršiti njegovo ažuriranje.

Ako koristite ponuđeni šablon za pisanje seminarskog rada, u njemu postoji već urađen automatski sadržaj. Potrebno je samo naslove i podnaslove ispisati određenim stilovima. U šablonu se već nalaze primeri naslova. Ako su vam potrebni, vi ih preimenujte, a ako nisu, obrišite ih. Sigurno će vam zatrebati još koji naslov ili podnaslov da ubacite u dokument. Kada otkucate tekst dodelite mu određeni stil za dati rang naslova ili ga preformatirajte kopiranjem formata sa nekog od postojećih naslova tog ranga.

Za napredno uređivanje seminarskih radova, možete još iskoristiti mogućnost ubacivanja fusnota, citata (sa automatskim linkovanjem na izvor citata), ubacivanje bibliografskih podataka (referenci) na neki od standardizovanih načina kao što je ISO 690 ili APA stil.

MS Word ima ugrađen srpski rečnik, pa je dobro da pre predaje maturskog rada napravite pregled pravopisnih i gramatičkih grešaka. Za maturske radove kojima je ograničena dužina, upotrebom funkcije brojača reči moguće je utvrditi da li maturski rad zadovoljava zadate kriterijume obima.

Slike, tabele i grafikone koje dodajete u seminarski rad možete da dodatno uredite (osvetljenje, kontrast, boju) a važno je da svaka slika i tabela budu numerisane. Kada nemate štampač u boji, vodite računa o obradi slike i upotrebi boja tabele koja će biti štampana crno-belo.  Rad se štampa u dva primerka, jedan se predaje mentoru a drugi ostaje učeniku.

Šablon (eng. template) za seminarski rad koji se edituje u MS Wordu je postavljen na Web strani http://www.microsoft.co.yu/download/obrazovanje/pil/skole/obrasci/sablonzamaturskirad. Korišćenje šablona može dosta da olakša i ubrza izradu maturskog rada, ali i da standardizuje izgled svih seminarskih  radova u školi.

 

 

3. 1.Spisak seminarskih radova   

 

      III razred 

          1. Aleksandra Momčilović , Nora , Henrih Ibzen 

      IV razred

         1. Ivana Stošić, Prodaja duše đavolu / Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja

         2. Nevena Radovanović,Potraga za mudrošću / Herman Hese, Sidarta /

         3. Nikola Munić, Pohod na Mjesec / Branko Ćopić, Bašta sljezove boje

 

 

 3.2. Seminarski radovi

  III razred

 

PRIMER br. 1 

..............................................................................................................................

MEDICINSKA šKOLA

,,STEVICA JOVANOVIĆ”

PANČEVO, Pasterova 2

 

 

 

                    SEMINARSKI RAD IZ SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI

 

 

TEMA: Henrih Ibsen ,,Nora”

 

 

 

 

  

   Mentor:                          Pančevo,                               Učenik :     

  Draga David, prof.            27.5.2011.            Aleksandra Momčilović, IV3

  

 

............................................................................................................................... 

S A D R Ž A J:

 

 

 

1.     Uvod………………………………………………………...........................…...2

 

2.     Kuća lutaka…..………………………………………..........................…....…3

 

     2.1.Analiza likova……………………………………………............................5

 

          2.1.1. Nora…………..……………………………………............……......…5

             

                2.1.1.1.Odnos Nore i ostalih likova………………...........…………..5

                            Nora i Torvald……………………………………….............…5

                            Nora i gospođa Linde…………………………….............. …6

                            Nora i doktor Rank……………………………..............….…6

 

        2.1.2.Torvald Helmer……………………………………................……......6

 

       2.1.3. Gospođa Kristina Linde…………………………...............……..……7

 

       2.1.4. Krogstad…………………………………………...............…….………7

 

       2.1.5.Doktor Rank…………………………………………................………..8

 

3.     Zaključak…………………………………………….............................…….9

 

4.     Bibliografija………………………………………................................……11

 

................................................................................................................................

                                 

                                 1.  U V O d 

        Henrik Johan Ibsen je rođen 1828. godine u gradu Skienu, u Norveškoj, u religioznoj građanskoj porodici. Nakon raspada porodice Ibsen, seli se u Grimstadt, gde je pokazao prve znakove sklonosti ka umetnosti. Nakon nezavrsenih studija posvećuje se pisanju i postaje režiser i dramaturg  ,,Norveškog pozorista”. 1851. godine uspeva da dobije mesto umetničkog savetnika ,,Norske Teatra” u Bergenu.  1857. godine pozvan je u Oslo kako bi preduzeo umetnicko i dramsko vođstvo ,,Norveškog pozorista”. Dobivši 1864. godine stipendiju Norveškog parlamenta za usavršavanje u inostranstvu, Ibsen polazi u Italiju. Bavio se fotografijom. Proveo je dosta godina svog života u Nemačkoj. 1891. godine vraća se u Oslo. Intezivno radi do 1900. godine kada zbog moždanog udara postaje pet godina nepokretan. Živi tek biološki, bez životnih obeležja i bilo kakve duhovne aktivnosti ili zanimanja za svet oko sebe, sve do smrti 1906. godine. Smatramo ga jednim od najvažnijih dramskih pisaca druge polovine 19. veka.

       ,,Nora” je realistička drama pisana retrospektivnom tehnikom. Napisana je u tri čina. Ovim delom je iznesena tragična sudbina uskog i prigušenog života. Delo je objavljeno u vreme revolucija  i borbe za ravnopravnost žena. Govori o podređenosti žene u patrijarhalnom društvu  i borbi žene da se ostvari kao slobodna licnost.

 

       Pisac u delu kritikuje društvo što je izazvalo veoma burne reakcije, te je bio prinuđen da izmeni završetak dela prilikom izvođenja u pozorištu. Tako da je Nora, umesto da zalupi vratima nakon odlaska, zastajkuje u trenutku kada se spušta zavesa. Međutim, kada je Nora stekla popularnost kod publike vraća se prvobitni završetak drame. Premijerno je izvedena 21.12.1879. godine u Kopenhagenu. Reditelj je bio H. P. Holst, a Noru je glumila Betty Hennings. Poznat je i slučaj nemačke glumice Niman koja je odbila da igra ulogu Nore rečima da ona nikada ne bi napustila svoju decu.

       Ovo delo je primenljivo i danas kao i u vreme kada je napisano, jer ima jak psihološki odjek.  Podstiče čitaoca da se zapita da li  zaista vodi život kakav želi ili se ograničava društvenim normama. Govori i o problemu braka između razlitičih osoba i ohrabruje na promene.

     Tema je položaj žene u patrijarhalnom društvu i njena borba da se ostvari kao slobodna ličnost. Mesto radnje je Helmerov stan.Vreme radnje je oko 1879. godine za vreme Božićnih praznika.Način pripovedanja je retrospektivan, jer što se radnja više odvija otkrivaju se događaji iz prošlosti koji uslovljavaju trenutno ponašanje likova. Književni pravac je realizam (naturalistički opisi, npr. kada doktor Rank govori o svojoj bolesti).

                                          

 

                                               2. K U Ć A   L U T A K A

 

I čin:

       Daje se opis sobe Helmerovog stana u kojoj se odigrava radnja. Nora se vraća iz kupovine, noseći mnoštvo paketa. Pevuckajući se javlja Helmeru. On se nalazi u radnoj sobi i govori joj da ne smeta. Zatim izlazi i obraća joj se, nazivajući je vevericom, ševom, malim lakoumnim česljugarom, jer je potrošila veću količinu novca. Govori joj da se ne sme zaduživati. Ona mu pokazuje šta je kupila. Potom joj on prigovara što je jela slatkiše.

       Čuje se zvono na vratima i služavka obaveštava da je stigao doktor Rank i nepoznata gospođa. Nepoznata gospođa je Norina prijateljica iz školskih dana, Kristina Linde. Ona je potpuno drugačija od Nore i udovica je. One razgovaraju i Nora joj otkriva da je uzajmila novac pomoću falsifikovanih papira, da bi omogućila mužu da otputuje radi lečenja. Gospođa Linde joj priča o svim teškoćama koje je proživela nakon suprugove smrti i priznaje joj da se nije udala iz ljubavi, već da bi pomogla majci i braći. Nora joj obećava da ce pitati Torvalda da joj pomogne da se zaposli u banci. U posetu dolazi Krogstad, čovek od koga je Nora pozajmila novac, govoreći da želi povodom posla da razgovara sa njenim mužem. Linde govori Nori da ga poznaje od ranije, a Nora je obaveštava da je bio nesrećno oženjen, da je udovac i da se bavio mutnim poslovima. Potom ulazi doktor Rank i započinje temu o moralnoj bolesti društva. Nora se samo smeje govoreći da je baš briga  za glupo društvo i pokazuje oduševljenje sto ce svi radnici u banci zavisiti od njenog muža. Zatim ponovo jede slatkiše i poverava se prijateljima da bi strašno volela da opsuje ispred muža, ali se ne usuđuje. Krogstad odlazi a Helmer izlazi iz sobe.Nakon Norine molbe, on govori da ce pomoći Linde da se zaposli. Potom Rank, Linde i Helmer odlaze, a Nora ostaje u kući igrajući se sa decom.

        Iznenada se Krogstad vraća da bi razgovarao sa Norom. On se raspituje za Linde, a potom ucenjuje Noru, da bi mu pomogla da zadrži posao u banci. Preti joj da će ako to ne učini njen muž saznati način na koji je došla do novca. Onda odlazi, a Helmer se vraća kući. Nora pokušava da ubedi muža da ne otpusti Krogstada, ali dobija negativan odgovor.

 

II čin: 

      Nora razgovara sa dadiljom, pitajući je kako je uspela da napusti svoju decu. A ona odgovara da je htela da bude njena dadilja i da njen muž nikada nije ništa učinio za nju. Dolazi gospođa Linde i Nora joj govori šta se desilo sa Krogstadom. Potom ponovo pokušava da ubedi Helmera da ne uruči otkaz Krogstadu, ali je to naljutilo Helmera i on odmah šalje pismo.

      Zatim dolazi Rank i razgovara sa Norom, svestan da ce za manje od mesec dana umreti. Govori joj da svaka porodica ima svoj dug koji treba odužiti i da je njegova bolest posledica lošeg života njegovog oca. On je svestan da će iza sebe ostaviti samo prazno mesto koje može prvi bolji ispuniti. Nora želi da mu ispriča  o svom problemu, ali je on prekida otkrivajući joj da je oduvek voleo i da bi dao život za nju. Ali ona odgovara: ,,Dragi doktore to je bilo zaista odvratno od vas.” i odustaje od svoje namere, da mu otkrije šta je muči. Nakon što je Krogstad primio otkaz ponovo dolazi kod Nore i govori joj da ce ubediti njenog muža da ga vrati u banku, a potom ostavlja za njega pismo u kome razotkriva Noru.

       Linda obećava Nori da će porazgovarati sa Krogstadom i ubediti ga da joj ne naškodi. Otkriva se da su Linda i Krogstad bili u emotivnoj vezi. Nora pred mužem pokušava da uvežba tačku za maskaradu, ali ne uspeva i on joj pomaže.

 

III čin:

        Gospođa Linde razgovara sa Krogstadom i objašnjava mu da je morala da ga ostavi. Oni odlučuju da stupe u brak, a Linde mu potom govori da ostavi pismo i da Helmer mora sve saznati.

       Nora i Helmer se vraćaju sa maskarade. Posećuje ih Rank i govori da ce on na sledećoj maskaradi biti nevidljiv.  To je njegova poslednja poseta.

Helmer pročita pismo i reaguje potpuno suprotno onome čemu se Nora nadala. On je vređa,govoreći da mu ništa ne koristi ako ona nestane i da je bitno samo da se to ne razglasi. Govori joj da se cela stvar mora zataškati i da ce sve ostati isto, ali samo u očima sveta. Zabranjuje joj da odgaja decu.

        Ali dešava se preokret kada stigne pismo od Krogstada u kome on šalje obveznicu. Helmer u potpunosti menja svoje ponašanje. On govori Nori da će se sada sve zaboraviti i da joj oprašta. Ali njeno lice ostaje ukočeno i ona mu govori: ,,Sedi Torvalde imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo.”

       Ona mu govori da je nikada nije razumeo i da su se on i njen otac samo igrali sa njom kao sa lutkom. Shvata da nikada nije bila srecna, vec samo vesela i da Torvald nije čovek za nju. On je zbunjen. Objašnjava joj da nije u skladu sa društvenim pravilima da žena napusti muža i decu. Ali mu se ona odlučno suprotstavlja govoreći da ona ne zna ništa o pravilima i da mora sama odlučiti da li ce želeti da ih poštuje ili ne.  Takođe mu govori da ona nije osposobljena za vaspitavanje dece.

       Napušta ga jer smatra da je to njena dužnost prema samoj sebi. Torvald joj nudi pomoć, ali ona odbija. ,,Slušaj, Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža, kao što ja to sada činim, onda njega, koliko ja znam, zakon oslobađa svih obaveza prema njoj. Barem te ja oslobađam svih obaveza. Ti ne smeš ničim biti vezan, kao što ni ja neću da budem. Obe strane moraju dobiti potpunu slobodu. “ 1)

 

     

                                  2.1.ANALIZA LIKOVA

 

 2.1.1.Nora Helmer

 

       Odrasla je uz oca koji ju je previše štitio i nametao joj svoje mišljenje. Bila je prezaštićena i nije se suočavala ni sa kakvim problemima. Kada se udala njen muž, Torvald Helmer, nastavlja da se ophodi prema njoj kao njen otac. Zbog toga ona je razmažena, podređena i nesamostalna. U duši je ostala dete, veselo i razdragano. Odbija da se suoči sa surovom realnošću, što se najbolje vidi prilikom njenog razgovora sa doktorom Rankom o njegovoj bolesti.

        Ona je dobrodušna i požrtvovana, jer spašava život mužu pozajmivši novac, iako je time naškodila sebi. Prema svojoj deci se odnosi, isto kao i njen otac prema njoj, kao prema lutkama. Ali joj se to ne može zameriti jer je ona odmalena naučena na takav odnos.

        Nora doživljava transformaciju. Ona od razmažene devojčice i pasivne ličnosti, postaje žena potpuno svesna svoje situacije i osamostaljuje se.

 

            2.1.1.1.Odnos Nore sa ostalim likovima:

 

.Nora i Torvald

 

      Njihov odnos je veoma površan. On dominira i ima potrebu da je zaštiti. Ali on to ne radi iz ljubavi, već smatra da je to njegova moralna dužnost. Među njima nema razumevanja, jer on nju čak i ne doživljava kao ličnost, već kao lutku kojom upravlja kako mu je volja. Ona se ne suprotstavlja, jer je u početku potpuno nesvesna činjenice da je on sputava da bude ono što ona zaista jeste, a i zato što je bila naučena da treba da prihvati tuđe mišljenje pa se i ne trudi da ima svoje.

U drami je prikazan je teret tradicije, koji u potpunosti formira njihov brak.

      Maskarada na koju Nora i Torvald odlaze, neposredno pre nego što on saznaje za njenu pozajmicu, u potpunosti prikazuje njihov život, koji nije ništa drugo već maskarada. On je prikazuje društvu samo da bi izvela ples, jer želi da mu se dive na lepoj ženi. Ali joj ne dozvoljava da ostane duže da ne bi, kako on kaže, razvodnjila efekat.

      U trenutku kada biva uplašen za svoj društveni ugled, on pokazuje svoje pravo lice i spremnost da učini bilo šta da bi sve izgledalo  u redu u očima sveta. On je vređa i ni u jednom trenutku ne pokazuje zahvalnost. Nora biva potpuno zapanjena, jer je očekivala da će on preuzeti krivicu na sebe, da bi  joj pomogao. Ali nakon njegove reakcije shvata da je on ne voli i da nije čovek koga bi ona mogla voleti.

     Ova scena prikazuje koliko samo jedan trenutak iskrenosti može učiniti da padnu maske, koje su godinama pravljene od laži.

     ,,Torvalde, u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovde stanovala zajedno sa jednim stranim čovekom i da sam sa njim imala troje dece. O, ne smem misliti na to! Samu  bih sebe razbila u hiljadu komadica!” [2]

                                                                                           

Nora i gospođa Linde

        Linde je sušta suprotnost Nore. Njen lik je upotrebljen da bi se istakla Norina  bezbrižnost i nevinost, ali takođe i da bi Nori pružila podršku u njenoj odluči da se osamostali. One su prijateljice iz školskih dana. Linda ima mnogo životnog iskustva i prihvata realnost onakvom kakva zaista jeste, dok Nora zatvara oči pred činjenicama koje joj se ne dopadaju i negiraju. Linde sagledava odnos Nore i Torvalda i uviđa da između njih mora doći do otvorenog razgovora, time pomaže Nori da sagleda svoj položaj.

 

Nora i doktor Rank 

         Rank je potajno zaljubljen u Noru. Ona za njega predstavlja pravu zagonetku i u nekim trenucima mu se čini da bi isto toliko rado bila sa njim koliko i sa svojim mužem. Nora podsvesno zna za Rankova osećanja, ali ne pridaje tome značaja i ne razmišlja o njima. Ona voli da se druži sa njim, jer je on ne kritikuje. Nora, čak sa njim razgovara više nego sa svojim mužem, što se prikazuje kada ona govori Linde: ,,Vidiš, Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima, kako on kaže, sasvim i samo za sebe. U prvo vreme je bio gotovo ljubomoran, ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. Onda sam to, naravno prestala. Ali sa doktorom često govorim o meni, jer on to rado sluša.” [3]

        Tom njenom izjavom se zapaža da Helmer i Rank potpuno drugačije doživljavaju Noru. Helmer želi da je poseduje samo za sebe i da je odvoji od svih ostalih, dok se Rank trudi da razume Noru, da je sasluša i prihvata je onakvom kakva zaista jeste.

         Kada Rank odluči da joj prizna svoja osećanja, ona biva razočarana. Prvo, jer ona tada veruje da ima dobar brak i za nju je neprihvatljivo da čak i pomisli da prevari muža. A drugo, jer ona u doktoru vidi samo prijatelja ispred kojeg može biti ono što jeste.

 

2.1.2.Torvald Helmer

       U prva dva čina susrećemo se sa likom Torvalda,onakvim kakvim ga doživljava okolina. Uspešan, častan i pošten advokat, koji uvek postupa po pravilima. Osoba koja se brine o svojoj porodici, živi u skladnom braku i postaje direktor banke.

        Tek u trećem činu on otkriva svoje pravo lice. Ispod njegove maske krije se slab, nezahvalan i neemocionalan čovek, kome je mišljenje društva iznad svega važno, pa čak i važnije od sopstevene žene. On zatvara oči pred činjenicom da mu je Nora spasila život i vidi samo da to predstavlja opasnost po njegov ugled.

        On prikriva svoju slabost dominacijom i često ponavlja kako se on brine i Nori i preuzima njene terete, jer tim rečima veliča sebe. Ali kada dodje trenutak da to zaista uradi, on se povlači.     

On doživljava Noru kao nesposobnu osobu kojom treba upravljati, potpuno nesvestan da ustvari njime upravljaju nepisana pravila koja nameće društvo. Ima rigidno mišljenje, pa čak i kada Nora odlazi on ne shvati gde je grešio i ne trudi se da se promeni.

         Dolazi do izražaja i njegova potreba da sve bude estetski lepo, što se najbolje prikazuje kada Rank govori Nori: ,,Helmer, sa svojom finom prirodom, oseća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj postelji.”

 

2.1.3. Gospođa Kristina Linde 


      Linde je nekoliko godina starija od Nore, ali za razliku od nje ne izgleda lepo. Linde je bleda, mršava, izmorena, jer je život nije štedeo kao Noru. Ona je bila prinuđena da se uda da bi pomogla majci i mlađoj braći, žrtvujući time svoju mladost i ljubav prema Krogstadu.

       Ona je zrela, realna i odgovorna ličnost. Navikla je da živi za druge i oseća se veoma usamljeno nakon što joj majka i muž umiru, a braća se osamostaljuju. Ona gubi životni smisao, jer nema nikoga pored sebe o kome bi mogla brinuti.

       Odlučuje da se, nakon tolikih godina, vrati Krogstadu i brine o njegovoj deci. Ona mu objašnjava da nije imala izbora kada ga je ostavila. Osećala je da je njena dužnost da pre nego sto ga napusti, uništi sve što je osećao prema njoj, zbog toga mu je pre nego što je otišla, ostavila samo pismo u kome je rekla da je našla bolju priliku. Ostavila ga je u ubeđenju da ga ne voli. Nije želela da on ostane zarobljen u toj ljubavi.

  

2.1.4.Krogstad

       On je tamni lik u delu. Nemoralan je i ucenjuje Noru. Njegov život je bio veoma težak, što donekle objašnjava njegove postupke. On se bavio mutnim poslovima i tako izdržavao porodicu. U jednom trenutku uviđa da greši i pokušava da prestane sa prevarama, ali ne nailazi na razumevanje i to ga ponovo vraća na pogrešan put. On to priznaje Nori govoreći: ,,Već godinu i po dana nisam učinio ni jedno nepošteno delo. Za to vreme sam se borio sa vrlo teškim prilikama. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići, korak po korak. Sad sam isteran i sada se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. Ja hoću gore, kažem vam. Hoću opet u banku, ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbediti mesto.” [4]

      Njegov slučaj je dokaz da kada društvo jednom obeleži osobu, ta osoba ma koliko se trudila, ne uspeva da skine to obeležje.

      Ali on ipak po dugi put odlučuje da se promeni i to nakon susreta sa Linde. Jer ga ona ne osuđuje i pruža mu podršku, govori mu da veruje u ono dobro u njemu. To mu daje snagu da nastavi da se bori i rehabilituje svoje ime.

 

2.1.5.Doktor Rank

         On je porodični prijatelj Helmerovih. Zaljubljen je u Noru i svestan da će umreti, to joj priznaje. Veoma je bolestan i ne želi da se zavarava, ali i sam priznaje da nije očekivao da će smrt doći tako brzo. On je ubeđen da je njegova smrt kazna za greške njegovog oca i to govori Nori: ,,Moram ispaštati za grehe drugoga! Ima li u tome pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka takva vrsta neumoljive odmazde. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.”[5]

          Život doktora Ranka nije prikazan, ne govori se o njegovoj prošlosti i onome što doživljava izvan Torvaldovog stana. Ali, bez obzira na to, primećujemo da je kod njega veoma izrazen lik senke. Taj lik opterećuje Ranka i on za života ne uspeva da ga se oslobodi.

         On poslednje svoje veče sa Norom i Torvaldom provodi na maskaradi i trudi se da maksimalno uživa u njemu. Pre nego sto ode, on savetuje Torvalda da na sledeću maskaradu Nora ne treba nositi masku i govori mu: ,,Pusti da tvoja žena dođe takva kakva jeste.”[6] Tom rečenicom je mnogo rekao Torvaldu, ali ga on,naravno ,nije razumeo. Nakon toga se oprašta od njih.

 

 

.................................................................................................................................

                                             3. Z A K L J U Č A K

 

          Radnja se odvija u dnevnoj sobi, a potom u trećem činu prelazi u spavaću sobu. Iako likovi tokom drame napuštaju kuću, pisac detaljnije ne objašnjava šta se događa van nje. Kako kuća, predstavlja čoveka iznutra, samo mesto radnje nam dakle govori da je akcenat stavljen na unutrašnja zbivanja likova (paralela sa Č  ehovom dramom ,,Ujka Vanja”).

 

          Prikazana je problematika pogrešnog vaspitavanja dece, naročito ženske. Jer i sama Nora govori da je njen otac mnogo zgrešio, nametnuvši joj svoje mišljenje i igrajući se njome kao sa lutkom. Odatle proizilazi Norina nezrelost i nesamostalnost, pa čak i njeno ophođenje prema sopstvenoj deci. Mada ona, na svu srecu, uviđa da greši i da nije osposobljena da vaspitava decu, pa ih radije prepušta dadilji, kako ne bi napravila istu grešku kao njen otac.

          Ona je svesna da o društvenim pravilima, religiji i mnogim drugim stvarima ne zna ništa, ali je spremna da istraži i nauči sve što je potrebno.

 

       Iako je Nora,na početku drame, prikazana kao bezlična, i kao nesposobna da upravlja svojim životom, na kraju ona postaje veoma jaka ličnost.To je razlikuje od većine ženskih likova koji su predstavljeni na takav način (npr. Jelena Arkadijeva iz Čehove drame ,,Ujka Vanja”,zatim ćerke Čiča Goria iz Balzakovog dela ,,Čiča Gorio” itd.). Ona za razliku od navedenih likova, zaista shvata da je živela pogrešno i zalaže se da to promeni.

       Prikazana je i problematika podređenosti žene i dominacija muževa u braku (vidi Odnos Nore sa ostalim likovima – Nora i Torvald). 

      Henrihova drama ,,Nora” podstiče žene da se bore za sebe, svoje želje, potrebe i ciljeve. Podseća ih da su one pre svega slobodne ličnosti, a tek posle supruge i majke. Nora poručuje da nema svrhe žrtvovati se za ljude koji to ne zaslužuju. Daje prikaz veoma krhe i nesamostalne žene, koja ipak uspeva da se suprotstavi mužu koji je godinama sputavao  da se ostvari kao ličnost. Što govori da to može učiniti svaka žena.

       Kritikuje se lažni moral i neiskrenost u odnosu supružnika.  I prikazuje da laži uvek izađu na videlo ma koliko se trudili da ih sakrijemo.

       Iako je danas, barem prividno, prošlo vreme potpune dominacije muškaraca, pa možemo reći da je znatno manje žena koje žive poput Nore, ovo delo nosi još jednu veoma važnu poruku koja je neophodna današnjim devojkama i ženama.

       Muškarci su oduvek voleli da dominiraju,pa se to nije promenilo ni danas. Neki od njih, lepe i na prvi pogled nežne i krhe devojke smatraju intelektualno praznim osobama, koje im služe da ih prošetaju i prikažu u društvu, kako bi uzdizali sebe. Zbog toga treba uvek biti na oprezu, i izbegavati takve muškarce, ne gubiti vreme sa njima (kao što je Nora izgubila osam godina sa Torvaldom).

Svaka devojka treba prvo da upozna samu sebe, stekne svoje mišljenje i stavove, odluči šta želi u životu. Tek nakon toga, ona će postati dovoljno emocionalno zrela da sebi pronađe odgovarajućeg partnera. Jer će tek nakon toga, znati šta ustvari traži, šta očekuje i šta je u stanju da pruži.

 

  

..................................................................................................... 

4. B I B L I O G R A F I J A

 

1. Henrih Ibsen ,,Nora”

2. Internet

  http://sr.wikipedia.org/wiki/Henrik_Ibzen

  http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/

  http://poezija.6forum.info/t1067-henrik-ibzen

 


[1] Ibsen Henrih,Nora, Prosveta, Beograd, 1974. ,146 str.

[2] idem. ,146 str.

[3] idem, str. ?

[4] idem, str.?

[5]idem, str.?

[6] idem, str.?  


 

IV razred  

 

 PRIMER br.1

........................................................................................................................... 

SMŠ “STEVICA JOVANOVIC”

Pančevo, Pasterova 2 

 

 

 

 

 

 

SEMINARSKI RAD

 

                               TEMA: PRODAJA DUŠE ĐAVOLU

DELO: “SLIKA DORIJANA GREJA”

                                                          OSKAR VAJLD

 

 

 

 

 

 

 

 

   Mentor :                                             Učenik:         

DRAGA DAVID prof.                              IVANA STOŠIĆ,IV3

 

Pančevo, maj 2010.

 

............................................................................................................................ 

  SADRŽAJ

 

 

 

1.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

           1.1.O piscu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

                1.2.Kratak sadržaj dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .    4

2.Prodaja duše đavolu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

                2.1.Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..8

3.Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .    9 

 

 ................................................................................................................................

 

1.UVOD

 

1.1.O piscu

 

          Oskar Vajld je rođen 16. oktobar 1854. godine u Dablinu u Irskoj, dve godine nakon starijeg brata Vilijama. Pohađao je „Triniti koledž“ u Dablinu od 1871. do 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalena koledž“ u Oksfordu koji je počeo pohađati 1875. godine. Najveći uticaj na Vajlda kao umetnika u to vreme imali su: Svinbern, Volter, Piter i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima. Tokom 1875-1876. godne Vajld objavljuje poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca i nastavlja sa objavljivanjem poezije, a 1878. dobija Nagradu za englesku književnost. Uskoro napušta Oksford i odlazi u London gde polako stiče popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta 1882. godine odlazi da predaje u Ameriku. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu1884. godine ženi se sa Konstans Lojd u Londonu i dobija dva sina Sirila i Vivijana. Tokom tih godina Vajld je radio kao novinar a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame. Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman “Slika Dorijana Greja”. U to vreme Vajld je doživeo najveću slavu. Ali u leto 1891. godine upoznaje lorda Alfreda Daglasa s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost. U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine bude osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja“. Posle povratka iz zatvora seli se u Pariz gde je umro 30. novembra 1900. godine napušten od svih.

 

  

1.2.Kratak sadržaj dela

 

              Kada priznati slikar Bazil Hauard upozna Dorijana Greja, obrazovanog, bogatog i neverovatno lepog mladića, bio je očaran njegovom pojavom. U početku Bazil je uradio nekoliko portreta Dorijana kao grčkog junaka. Ali roman počinje tako što Bazil završava portret Dorijana u prirodnoj veličini. Dok radi na slici, prekida ga njegov dobar prijatelj lord Henri Voton, koji mu govori kako mu je ovo najbolje delo koje je ikada naslikao i kako ga mora poslati na izložbu. Bazil mu objašnjava da nikada neće izložiti ovo delo jer ima osećaj da je uneo previše sebe u njega. Bazil takođe priča o Dorijanu i o tome kako ne želi da ga Henri upozna, plašeći se da će Henri, koji je veliki cinik i hedonista, loše uticati na Dorijana, što se kasnije i dešava. Međutim, Dorijan dolazi u atelje i Bazil nema drugog izbora nego da ih upozna. Dok pozira Bazilu, Dorijan počinje razgovor sa Henrijem, koji mu  predočava njegovu lepotu i govori mu da, dok je mlad, treba da iskoristi život do maksimuma, jer je negova lepota i mladost prolazna. Dorijan je bio zaprepašćen kada je video sliku, budući da je pre bio ružan sam sebi, po prvi put je sebe video na taj način, jer je Bazil naslikao njegovu unutrašnju lepotu, nevinost i mladost.

                    Dorijan je zamrzeo sliku, jer je znao da će mu ona biti večiti podsetnik na mladost i na to kako je izgledao, proklinje je i u trenutku besa ponudi svoju dušu za to da slika bude ta koja se menja i stari, a da on zauvek ostane mlad i lep. Nekoliko narednih nedelja, uticaj lorda Henrija na Dorijana raste i on počinje da istražuje svoja čula, strasti i želi da posveti svoj život potrazi za zadovoljstvima. Kada slučajno zaluta u siromašni kraj Londona, Dorijan završi u pozorištu u kome se zaljubljuje u glumicu Sibil Vejn. On se zaljubljuje u njenu lepotu i u njen dar za glumu. Kada joj izjavi ljubav i zaprosi je, odluči da povede svoje prijatelje, Bazila i Henrija, da je vide na sceni. Međutim, Sibil, koja  je preplavljena emocijama odlučuje da ne može više nikad da glumi, jer sad, kada je spoznala pravu ljubav, više nikad neće moći da se pretvara na sceni. Dorijan, koji je u nju bio zaljubljen zbog njene glume, raskida veridbu i ostavlja Sibil u očajnom stanju. Kada stigne kući, primeti da se portret promenio. Oko svojih usana vidi crte svireposti koje tu nisu bile ranije. Uplašen da će slika zaista nositi tragove njegovih dela, odlučuje da se sutra pomiri sa Sibil, ali mu sledećeg popodneva lord Henri donosi vest da se Sibil ubila. Pod Henrijevim uticajem on donosi zaključak da je njeno samoubistvo bilo umetnički trijumf kojim je obeležila svoju tragediju i odlučuje da to ostavi prošlosti. Iz straha da će neko drugi videti promene na portretu, premešta ga u sobu na tavanu, kojoj je samo on imao pristup. Lord Henri mu pozajmljuje roman o mladom Parižaninu koji pokušava da ostvari sve strasti i načine razmišljanja.Taj Parižanin  postaje uzor mladiću,  koji je imao osećaj da ta knjiga opisuje njegov život, pre nego što ga je on proživeo. Pod uticajem knjige on sve više tone u život greha i korupcije, bez morala i griže savesti za svoje postupke. Često je putovao u inostranstvo, a čak i kada bi bio kod kuće, nedeljama ne bi odlazio na tavan i zaboravljao bi na sliku, ali kada bi seo ispred nje , ponekad bi se gadio i sebe i nje, ponekad bi bio ohol, a ponekad bi bio zadovoljan jer je unakažena slika nosila njegov teret. Posle nekoliko godina nije više mogao da ostaje dugo u inostranstvu, jer nije mogao da izrdži da bude odvojen od slike iz straha da se neko ne uvuče u njegovu sobu i ne vidi je. Iako je slika ispod svoje ružnoće i nakaženosti imala vidljivu sličnost sa njim, bio je uveren da slika drugima ne bi ništa značila.

               Nakon 18 godina, Dorijanova reputacija počinje da se ruši zbog priča o njegovim skandaloznim delima, ali mnogi ostaju uz njega zbog njegove mladosti i lepote. U 38. godini Dorijan je izgledao kao mladić, a njegov portret bio je portret čudovišta. Jedne maglovite noći Bazil dolazi kod Dorijana da se pozdravi sa njim i da ga pita da li su priče o njemu tačne. Kada krenu da se svađaju, Bazil mu kaže da bi voleo da može da vidi njegovu dušu i Dorijan mu govori da će mu je pokazati ako krene sa njim. Odvodi ga na tavan da vidi sliku, a Bazil užasnut prizorom, govori mu da mora da se pokaje i da još nije kasno. Dorijan mu odgovara da je već kasno i ubija ga u trenutku besa. Da bi se otarasio tela, traži pomoć od starog prijatelja, hemičara, koga će uceniti kada ne pristane da mu pomogne. Nakon što se rešio tela i svih tragova Bazilove posete,  pre nego što je otputovao, odlazi u kafanu gde se prodaje opijum, gde sreće Džejmsa Vejna, Sibilinog brata, koji želi da osveti sestrinu smrt. Dorijan pobegne na imanje na selu, ali kada je sa prijateljima bio u lovu, video je Džejmsa, koga je nakon toga, njegov prijatelj slučajno upucao i ubio na mestu. Vraća se kući i shvata da nema hrabrosti da prizna svoje zločine i zato odlučuje da započne novi život, međutim vidi da njegov portret ima novu crtu na licu - licimerje i da na rukama i nogama ima krv. U afektu uzima nož kojim je ubio Bazila i zariva ga u sliku. Njegove sluge čuju tresak i kada uđu u sobu, nalaze portret mladog Dorijana ispred koga se nalazi telo starca, naborano i unakaženo, sa nožem zarivenim u srce. Po prstenju i garderobi shvatili su da je to telo njihovog gospodara.

 

2.PRODAJA DUŠE ĐAVOLU

 

                 Samoobmana, licemerje, strah od istine, pohlepa pojave su  koje su prisutne kod čoveka. Dorijan predstavlja samo jedan deo čovekove ličnosti, koja je u ovom delu predstavljena kroz tri lika. Lord Henri je cinik i hedonista, koji vrši negativan uticaj na Dorijana i prema Jungovoj podeli ličnosti, on predstavlja  senku. Takođe on predstavlja đavola kome Dorijan prodaje dušu, jer Dorijan smatra da je on nepogrešiv i tvrdi da će mu uvek verovati, a on je zapravo taj koji na početku dela ubeđuje mladića da je njegova lepota i mladost prolazna i da če užasno patiti kad ostari. Mislim da se on može uporediti sa Melmotom, likom iz Balzakovog dela “Melmot Lutalica”. Postoji nekoliko dokaza da je lord Henri pristalica hedonizma koji prelazi sve granice čovečnosti. Na početku dela on predočava Dorijanu teoriju hedonizma,kaže mu da je jedina stvar koju treba da radi potraga za zadovoljstvima, bez obzira na njihovu nemoralnost. Takođe mu govori o prolaznosti ljudskog života, a pre svega prolaznosti lepote. Drugi dokaz je činjenica da je, kada je saznao za Dorijanovu veridbu sa Sibil, rekao da se nada da će je oženiti i da će šest meseci kasnije naći drugu. On pronalazi veliko zadovoljstvo u proučavanju Dorijanovog života i , iako zna da nije moralno da upućuje mladu osobu na put uništenja, čini to jer ga to zabavlja, a prema njegovoj filozofiji to je dobro. Ovim se iskazuje njegov narcisizam jer on koristi mladića i uništava ga zarad sopstvenog zadovoljstva.

       Bazil je drugi deo ličnosti. On je umetnik, koji postaje očaran Dorijanovom lepotom koja je proizvela njegova najbolja dela. Bio je zaljubljen u Dorijana, bio mu je veran do kraja i pokušao je da ga zaštiti od Henrijevog uticaja. Njegova odanost, koja se pokazuje kao fatalna, ukazuje na lepotu njegove ljubavi prema Dorijanu i njegovu brigu za bezbednost i spas Dorijanove duše. On predstavlja onu dobru, umetnički nastrojenu i romantičnu stranu u čoveku.  Treći deo slagalice je Dorijan Grej.

        Dorijan predstavlja ego svakog čoveka i  svi moramo priznati da  možemo poistovetiti neki deo svoje  ličnosti sa njegovom. On se može uporediti sa Kastanijerom, povezuje ih prodaja duše đavolu, mada ja mislim da bih pre mogla da razumem  Kastanijerovu prodaju, jer on to čini da bi se izvukao iz situacije u koju je zapao, a ne da bi, kao Dorijan, izbegao prolaznost svoje lepote. Kada prihvati Henrijevu teoriju hedonizma nailazi na prvi test svojih novih ubedjenja, vezu sa Sibil, koja je zamalo dovela do njegovog rastanka sa Henrijem, ali se na kraju ispostavi da je njegova ljubav prema mladoj glumici bila površna kao i on. Kada je primetio da se portret promenio ( prvi dokaz da će portret nositi tragove njegovih grehova i posledice njegovog starenja) , želeo je da ispravi prvu od svojih mnogobrojnih budućih grešaka, ali saznaje da je tako što joj je slomio srce naveo mladu devojku da se ubije. Dorijan prolazi kroz krizni period opterećen krivicom, ali kada ponovo prihvati Henrijevu teoriju hedonizma, smatra njenu smrt kao umetnost, a ne sopstvenu krivicu. Ovo je početak Dorijanovog narcisoizma, hedonizma i nemoralnog puta kojim živi do samog kraja. Ponekad slučajno, a ponekad sa namerom Dorijan je uništavao živote drugih ljudi. Sve je bilo na njegovoj strani, sve dok nije uništio samog sebe, svojim licimerjem, površnošću, zaslepljenošću. Dorijan je slaba ličnost koja nije mogla da podnese činjenicu da je sve u ovom životu prolazno i zbog toga je pokušao da nađe bilo kakvu vrstu izlaza iz toga. Kao i većina pošao je lakšim putem, ne misleći na posledice svojih postupaka. Najgore od svega je što do njegovog kraja ne dovode samo posledice njegovih dela već i činjenica da zbog novog svetskog poretka on ne bi mogao da nastavi život koji je do tada vodio, što je pokazano činjenicom da su ljudi počeli da ga izbegavaju pred sam kraj, jer nisu mogli da podnesu da budu u istoj prostoriji sa tako lošim ljudskim bičem. Sopstvena lepota ga je uništila, mladost za koju je preklinjao. Pitanje je ipak da li je ona uništila njega ili on nju? Možda je mogao da pođe drugim putem, da prihvati činjenicu svoje prolaznosti i bezvrednosti u ovom svetu i da uživa u ono malo vremena koje mu je dato mirne savesti, srećan i donekle ispunjen.  Pitam se kako bih ja postupila da sam bila na njegovom mestu. Verovatno isto kao on, ali to ću saznati tek ako otkrijem kako ostati večito mlad. Činjenica je da postoji deo Dorijana u svakom od nas, jer svi mi želimo večnost koja nam je oduzeta, takodje svi zelimo da budemo Bog, a pored svega toga smo dobri i romantični. Ipak ostaje samo jedna slika, slika Dorijana Greja, a kada se jednom pogledamo u ogledalo i igrom slučaja budemo oduševljeni odrazom, shvatićemo istinu.

 

  

2.1.Zaključak

 

          Ova knjiga ima svoju poruku. Ona nam pokazuje da ne možemo bežati od posledica svojih dela, ma koliko se trudili. Dokazuje da je lepota površna i da je duboka kao i naša koža i da njom ne možemo, kao šminkom, prekriti izgled naše duše. Glavna tema je korupcija Dorijanove duše, a glavni simbol u knjizi je portret koji je centar cele priče.

          Knjiga takođe ima nekoliko paradoksa u radnji. Dorijan sam započinje svoj pad tako što se predstavi Bazilu na zabavi. Bazil radi Dorijanov portret jer je on divna i nežna osoba. Bazil na kraju zamrzi Dorijana jer je postao zao i ružan. A na kraju Dorijan krivi Bazila za pokvarenost svoje duše.

 

 .........................................................................................................................

3.LITERATURA

 

  

 1.Vajld, Oskar, Slika Dorijana Greja, Dereta, Beograd, 2000.

 2.De Balzak, Onore, Melmot Lutalica , Otokar Keršovani, Rijeka, 1960.

 3.Aćimović Igor, www.zurnalist.org

 4.www.wikipedia.org

.................................................................................................................................. 

       PRIMER br.2

 ..........................................................................................................................

                                           Medicinska    Skola  ˝Stevica Jovanovic˝

                                                          Pančevo, Pasterova 2

 

 

                                                       S I D A R T A

Herman Hese

Tema: Potraga za mudrošću 

 

 

Mentor:                                                                Učenik:

                  Draga David, prof.                                               Radovanović NAvena, IV3

 

Pancevo, 10. maj 2010.

 

........................................................................................................................... 

 

           Sadržaj                               

1.Uvod   ...........................................................                                                   

1.1.Herman Hese ........................ ................                         

1.2.Sidarta  .......................................                                   

2.Potraga za mudrošću ...........................................................                             

3.Zaključak.............................................................                                              

4.Bibliografija  ............................................................                                           

5.Napomene ............................................................                                             

 

 .............................................................................................................................

1.UVOD

 

1.1. HERMAN HESE (1877-1962)

    Nemacki pesnik,pripovedac,romanopisac i esejista.Rodjen je u Kalvu,vaspitavan u                                    patrijahalnoj, poboznoj porodici. Okruzen je bio duhovnoscu i indijskom filozofijom. Poslat je u Maulbren,manastir, po zelji roditelja da izucava za svestenika. Napusta ga posle sest meseci,ne zeleci da zivi po crkvenim pravilima,zalaze se za slobodu,pravdu. Napusta posle i gimnaziju u Kanstatu i radi pomazuci ocu kao mehanicar. Poceo je sa pisanjem u svojoj 14. Godini. Pisao je lirske pesme,novele i romane.Najpoznatija dela su mu ˝Stepski vuk˝, ˝Sidarta˝ i ˝Igra staklenih perli˝.

      Javno istupa protiv Prvog svetskog rata,kasnije to cini i protiv Drugog,zbog cega bezi u Svajcarsku. Imao je problema sa zenama.Zeni se 3 puta.Hese umire u snu u Mantanjoli 9. avgusta 1962. u svojoj 85.godini.

      Nobelovu nagradu za knjizevnost Hese je dobio 1946.godine.

 

1.2. SIDARTA (1922)

     Sidarta je kratak roman.Glavna licnost je sin bramana(1) Sidarta koji, ne osecajuci potpunost tadasnjeg nacina zivota,odlucuje da bez blagoslova napusti roditeljsku kucu. Zajedno sa svojim prijateljem Govindom odlazi da uci od samana(2). Mori telo do umrtvljenosti,lisavajuci se svih ljudskih potreba,ali i dalje oseca nespokoj. Uprkos svim vestinama meditacije koje vode u Atman(3),vođen mislju da su sva ucenja lazna,odlazi ka Budi Gotamu. Govinda ostaje da izucava nirvanu,dok Sidarta odlazi sa mislju da treba ubiti svoje JA.

      Dozivljava prosvetljenje,drugim očima gleda svet. Odlazi u grad i telesni zagrljaj Kamale , kurtizane,koja ga uci ljubavnim vestinama i kod Kamasvamija,imucnog trgovca,koji ga uci gramzivosti. Polako je poceo da tone u materijalni svet koji je oduvek mrzeo.

      Umalo se nije bacio u reku koju je prvi put prosao kao mlad. Setivsi se mantre OM(4),dozivljava buđenje u potpunosti. Odlucio je da zivi sa starim splavarem,Vasudevom,koji ga uci mudrosti koju govori sama reka. Doziveo je  da mu sin slomi srce,ali je otkrio  pravu mudrost i sam smisao zivljenja koji posle prenosi i Govindi...

 

 

2.POTRAGA ZA MUDROSCU

 

     Sam naslov knjige ukazuje na potragu za mudroscu.Sidarta je bilo ime duhovnog ucitelja koji je ziveo na severu Indije oko 566. p.n.e. do 486. p.n.e. Poznat je pod imenom Sakjamuni,nama kao Buda. Budisti veruju da je Sidarta Gautama,Buda, dostigao kompletno buđenje(prosvetljenje). Isto kao i Buda,Sidarta krece od roditeljske kuce,u potragu za mudroscu.

     Ucen je od malih nogu putevima Atmana i Oma,ali nezadovoljan i zeljan znanja,prvo o dlazi samanima, ljudima koji se odricu telesnih zadovoljstava, koji prose i polugoli idu ulicama  sa prezrivim pogledom na svet.

     Time nezadovoljan okrece se Nirvani da bi zavrsio kao bludnik,gramzivac i kockar. Na svom putovanju prelazi reku.Prilikom svog prvog prosvecenja,nailazi na splavara koji mu govori da ce se vratiti. Sidarta se vraca,ali ne kao saman,vec kao propao covek,igubljen i prljave duse.Odlucuje da se kod Vasudeve nastani.Tamo dolazi do zakljucka da se sve vreme vrteo u krug i da mu nije trebalo putovanje da shvati da je mudrost u njemu samom. Shvata da se sve vraca,da vreme stoji i da je sve jedno.

     Da vreme stoji - dokaz je reka na kojoj Sidarta provodi poslednje dane. Ne menja se. Dolazi i odlazi,tece,ali ostaje ista,pa opet drugacija, Vreme je sadasnje. Mi se menjamo,prelazimo iz smrti u zivot,ali vreme ne moze da se promeni niti da se savlada. Ono ce da bude tu,na oko drugacije,a opet isto.

     Da se sve vraca,Sidrata je prvi put cuo od Vasudeve. Da se sve vraca ne vidi se samo iz njegovog vracanja kao propao covek. Najbolji primer je njegov jogunasti sin,koji je posle majcine smrti,Kamale, ostao ocu na cuvanje. Mali Sidrta nista ne slusa oca,zeli da ode u grad. Sidarta se trudi da prevaspita razmazenog decaka i da mu ukaze na mudrost svog zivota. Sin bezi posle svađe sa ocem. Sidarta ide za njim,ali ga ne nalazi i njegovo srce se puni ocajem. Dok mu se reka smeje,Sidarta shvata koliko je povredio svog oca svojim begom od kuce i video je u reci buducnost,proslost i sadasnjost,cuo glasove koje reka nosi.

     Da je sve jedno vidi se prilikom Sidaratinog osluskivanja reke. Reka je hitala,tekla,sastojala se od njemu bliskih ljudi i svih drugih koje je ikada video. Svi glasovi koje je cuo,sve ceznje,patnje zadovoljstva, sve se stopilo u jedno, jedan tok zbivanja i jednu muziku zivota.

     Dobro ne moze da postoji bez loseg,crno bez belog,patnja bez radosti.

 

3. ZAKLJUCAK

 

       Covek traje. Vreme stoji . Sve je jedno.

       Covek je taj koji se kroz vreme menja. Postoje ljudi koji tvrde da se covek menja i fizicki, ako pogledamo teoriju evolucije. Kroz razlicita razdoblja covek je menjao svoju svest i nacin zivljenja. Promenu coveka vidimo preko knjizevnih pravaca koji, opet, opisuju samog coveka. Od primitivne kulture,preko starog veka i anticke knjizevnosti, penje se na lestvicu duhovnosti vise preko humanizma i renesanse,klasicizma,romantizma i prosvetiteljastva da bi na kraju zavrsio sa realizmom, modernom i dosao do međuratne i savremene knjizevnosti.

       Na neki nacin,svet je dolazio do mudrosti kao Heseov Sidrata,vecito nezadovoljen,trazeci da popuni onaj prazni deo sebe.Nikada kompletan i nikada potpun, ceo. Svest i sam um navodili su putevima prinosenja zrtve,ljubavi prema prirodi i samom coveku kao centru zbivanja,da bi posle,kao protivtezu, naveli na culno sagledavnje stvari i posledice u vidu krvoprolica.

       Hese je putem indijske filozofije i budizma pokusao da objasni glavne probleme samog zivljenja. Pokazao je da covek mora sam da dođe do zakljucka i mudrosti,da mora da nadje svoje JA i da se ne preda pred teskocama tog puta. Uvek ce doci dobro,ali posle njega mora doci zlo kao protivteza,jer jedno bez drugog ne mogu. Sam Sidarta je u pocetku bio gord kao saman prema svetu i materijalnom,da bi posle sam pao u taj greh.

       I opet je morao da iskusi duhovni i svetovni zivot da bi dosao do konacne mudrosti. U svakom se bicu kriju i gresnik i svetac. Sam svet je savrsen i nesavrsen,sva deca u sebi nose starce isto kao sto starci u sebi nose decu. Smrt jeste zivot,isto kao sto je i zivort smrt. Greh je coveku preko potreban isto koliko i iskupljenje i to samo zato da bi naucio da voli svet i sam zivot i da ga ne upoređuje sa savrsenstvom i nekim svojim idealnim svetovima i kalupima. Treba voleti svaki kamen,svaki cvet,oblak i isto ga postovati kao samog sebe. Jedino tako ce savladati strah od smrti koja je zajednicka svima nama i koja je u nama svakog trena .Treba se suociti s tim strahom,treba dobiti lice spokojstva,hod i dostojanstvo kao sto su ga imali Gotama i Vasudeva.

        Nije potrebno ucenje da bi se sagledale i otkrile stvari.Samo treba traziti duboko u sebi svog demona,suociti ih i dobiti rezultat krajnje mudrosti,najvise saznanje i imati spokoj i Boziji blagoslov.

       Covek traje zaista traje.Vreme zaista stoji .Sve jeste jedno.

 

 

 .............................................................................................................................

4. BIBLIOGRAFIJA

    1.Hese,Herman,Sidarta,I.T.P.“Unireks“.Podgorica,1996.

    2.Internet,vikipedija,Sidarta Gautama

    3.Internet,vikipedija,Šamani

 

............................................................................................................................... 

5.Napomene

-str. Br 2 : BRAMANI(1)-moc svestenika,svestenik

                 SAMANI(2)-grcki naziv za budisticke isposnike

                 ATMAN(3)-dah,sopstvo,veliko jedno koje objedinjuje sve

                 OM(4)-sveta rec,slicna amin

 

........................................................................................................................ 

PRIMER br.3

................................................................................................................................

 MEDICINSKA šKOLA

,,STEVICA JOVANOVIĆ”

PANČEVO

 

 

 

                    SEMINARSKI RAD IZ SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI

 

 

                                          TEMA: Ćopićev pohod na Mesec

 

 

 

 

 

 

 

  

                Mentor:                                   Pančevo,                               Učenik:     

                prof.Draga David                      3.5.2012.                        Nikola Munić

 

___________________________________________________________________________________-                  

                                                   Sadržaj       

 

                        

1.Uvod          ...............................................................................................3                                                                            

         2.1.Branko  Ćopić ................................................................................4                                                                                                           

          2.2.Bašta sljezove  boje........................................................................4                                                                                                  

                          2.2.1.Likovi.........................................................................10                                                                                         

 3.Zaključak ................................................................................................ 11                           

 

4.Bibliografija ................................................................................................12                                                                                                                         

________________________________________________________________________________ 

1.UVOD

 

 

"Zadatak svake prave književnosti je da oplemenjuje
čoveka i da mu život učini lepšim i sadržajnijim.
Ona je pozvana da čoveka nadahnjuje
i podstiče na velika dela i herojske podvige
".[1]
                                           Branko Ćopić

 

 

            Učesnik NOB-a od početka ustanka, Branko Ćopić je najaktivniji partizanski pisac, saradnik u ratnoj štampi. Ćopićeve ratne pripovetke obično su kratke, anegdotske, zasnovane često na stvarnim događajima. Kasnije je težio da stvori složenije pripovetke, s razgranatom fabulom i većim brojem ličnosti, ali je i u njima sačuvao neposrednost, doživljenost i autentičnost svedočenja prvih ratnih priča.  

            Preko doživljaja Nikoletine Bursaća polako se počinje shvatati šta sve život može biti, kakve nas sve oluje mogu nositi. Upoznao nas je  sa malim , običnim ljudima daleko od današnje stvarnosti.     

            Ćopić nam je približio i prirodu, selo , ljude koji su saživljeni jedni sa drugima i prirodnim okruženjem . Zadovoljni su malim , radosni zbog sitnica, svoje životne probleme lako rešavaju. Otkriva  heroizam malog čoveka, pretvaranje mirnih seljaka u legendarne junake. Na trenutke se pomišlja da se čitaju  bajke,ali istinite bajke, koje na žalost nemaju uvek srećan kraj. To su ipak ,,zlatne bajke “, koje pomažu da se skupi snaga da se prebodi kriza i vrati poverenje u bolje sutra. 

            Vreme o kome piše , Ćopić je proživljavao na svoj način. Izgubio je poverenje u život, razočarao se, ali i smogao je snage da stvori sopstveni stil  pisanja: vedar ,pun topline , humora. Njegovi likovi govore svojim jezikom iz života, onako kako znaju i kako umeju.

            Humor je dar mnogo ređi nego što se misli. To je opasno oružje u pogrešnim rukama. Samo u pravim , kao što su ruke Branka Ćopića on dobija čarobni, lekoviti i u isto vreme tužan karakter. Oko njega , kao glavnog stuba , Branko je izgradio čitav svoj svet.

                         

                       2.1   BRANKO ĆOPIĆ (19151984)

            Pesnik, pripovedač, romanopisac i pisac za decu, rođen je 1. januara, 1915. godine u selu Hašanima, pod Grmečom. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci i Sarajevu,a završio ju je u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine. Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovetku 1936. Njegova dela su, između ostalih, prevođena na engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa mosta „Bratstvo i jedinstvo“, u Beogradu 26. marta 1984. u svojoj 69. godini života.

                         

                          2.2.   ,,BAŠTA SLJEZOVE BOJE“  (1970) 

             Najčešće se o delu Branka Ćopića pisalo sa naglaskom na osobenostima podneblja Bosne i njenih ljudi, odnosno, sa naglaskom na osobenostima likova koje je Ćopić opisivao. U ovim književnoteorijskim istraživanjima nije propušteno da se istaknu bitne odlike Ćopića kao pisca: smisao za humor, korišćenje bogatog nasleđa sačuvanog u narodnom pripovedanju i kazivanju, neobična životnost likova koji se pred čitaocem pojavljuju kao pravi sagovornici.

            Bašta sljezove boje  je ne samo zrelo ostvarenje ovog pisca čije stvaranje traje decenijama, nego i celovita pripovedna forma ,,najboljeg Ćopića" koga baš ova proza čini ,,najvećim lirskim pesnikom detinjstva koga je srpska književnost ikada imala". 

             Uvek, kada je reč o pripovedanju koje je podstaknuto sećanjem na detinjstvo, nameće se potreba i kod čitalaca i kod kritičara za uspostavljanjem neposrednije veze između događaja koji su ispričani u knjizi i zbivanja u životu pisca. Iz naslova njegovih dela mogla bi se sačiniti njegova biografija.

             Bašta sljezove boje je neka  vrsta biografije , koja ne podrazumeva hronološki niz događaja iz piščevog života, nego one njegove doživljaje i ona saznanja koji mogu da budu i jesu za ovog pisca i podstrek u književnom stvaranju i tema njegovih pripovedačkih celina. Otuda sled biografskih podataka ne govori mnogo o načinu na koji pisac stvara, ali "duhovna biografija književnika", tačnije način na koji je on video, doživljavao i saznao svet, presudna je za tumačenje i razumevanje njegovog pripovedačkog postupka, posebno kada je u pitanju kratka priča, u kojoj se, obično, više nagoveštava a manje izriče.

             Način na koji je Ćopić video, u Bašti sljezove boje kao knjizi sećanja, okolnosti života, izrazitiji je nego u drugim njegovim pripovednim celinama . Usmeno kazivanje ostalo je trajno obeležje Ćopićevih priča i  ogleda se u glasu samog pripovedača koji namerno ističe svoje prisustvo.

           Bašta sljezove boje celina je  u kojoj su kratke priče pojedinačno samostalne, a u zbirci dobijaju potpunije književno značenje. 

      Priče su svrstane u tri ciklusa: Jutra plavog sljezaNemirni ratnikDani crvenog sljeza, sa ukupno 54 priče. Svaka od njih je priča za sebe, ali zajedno čine celinu. Ciklus Jutra plavog sljeza, oslikava snove i želje za upoznavanjem nepoznatog, kroz bajkovito detinjstvo dečaka Baje. Dani crnog  sljeza  bore se da sačuvaju optimizam  i  vedrinu,  ali surova stvarnost    ipak je nešto drugo. Zbirka je posvećena Ćopićevom drugu iz detinjstva i saborcu,piscu Ziji Dizdareviću , koji je ubijen u logoru Jasenovac. Pismo Ziji uvod je u priču i poruku zbirke.

            Bašta sljezove boje  ima niz simboličkih značenja bez obzira na prividno jednostavan i veoma realističan način pripovedanja. Bašta je simbol detinjstva ,  prostor dečijih igara i intezivnog doživljavanja sveta .  Jutra plavog sljeza su početak života,buđenje ,dok su  Ćopićeve plave izmaglice i  plavetnilo  uopšte oznake za pojave koje se pričinjavaju kao priviđenja na granici sna i jave. U odnosu na jutro, dan je trenutak izvesnog otrežnjenja, prisustvo jave, a crvena boja, određena i jasna — znak je zrelosti. Moglo bi se reći da sve priče u prvom delu ( Jutra plavog sljeza) nose u sebi mnogo od imaginarnog     pogleda na svet, pogleda iz ,,bašte detinjstva", u kojoj je sve neobično pa je čak i vuk zelen.

            U  Bašti sljezove boje  stalno se prepliće prošlost saopštavanih zbivanja sa sadašnjošću pripovedanja: vezuju se dečja iskustva života, iskustva iz onih trenutaka kad su se zaista odigravali događaji iz prve podzbirke, sa sadašnjim autorovim saznanjima o vrednostima istih životnih pojava. To naknadno, sadašnje saznanje, izražava se kroz plavetnilo i crvenilo sleza, drugim rečima, boje su ovde metafore za iskazivanje tog naknadnog saznanja: svoje sećanje autor, iz sadašnjosti, boji na određen način kako bi tom sećanju dao značenje više.

            U ovoj Ćopićevoj zbirci lako se prepoznaju obeležja bajke. To su sećanja koja prethode priči kao što predanje prethodi bajki, isprepletani san i java kao okvir svemu što se zbiva, zatim neobična svojstva izvesnih predmeta i pojava životinja kao učesnika u zapletu, prisustvo priviđenja i snoviđenja kao delova dnevne realnosti. Svi ovi elementi potvrđuju metaforičnost značenja ne samo pojedinih scena u priči nego i njene forme u celini.

            Uspelo preplitanje sna i jave ostvaruje se, na primer, u priči Mlin potočar, u kojoj Ćopić pripoveda o životu onog kraja iz kojeg su njegovi junaci ded Rade i stari Petrak. U tom kraju su verovanja u ono što je nadrealno postala, u usmenom pripovedanju, deo realnosti. Književni efekat fantastičnog i nadrealnog Ćopić postiže i tako što izvesnim predmetima daje neobična svojstva. U priči Ti si konj takav je predmet nož, koji ima osobenu ulogu u zapletu priče. Tražeći nož, dečak će biti primoran da izgubi značajan ,,komad" iz razgovora odraslih, razgovora koji ga mnogo zanima i koji je sama srž priče. Tako će nož biti uzrok tome što je priča ostala (namerno) nedorečena, odnosno, dorečena i za dečaka i za čitaoca samo uz neophodna podrazumevanja onoga što se zbivalo a što nije ispričano do kraja, nego je ostalo samo nagovešteno.

            Sličnu ulogu ima i časovnik u priči  Čudesna sprava. Časovnik se  u mnogim književnim ostvarenjima, najviše zbog ritma svoga mehanizma, izjednačava sa živim bićem. Nekada se verovalo da su svaki časovnik i njegov vlasnik u tajanstvenoj vezi, odnosno, da su u vezi otkucavanje sata i život njegovog vlasnika. Takvo verovanje podrazumeva se u priči Čudesna sprava, u kojoj to što časovnik koji mu je ostavljen na čuvanje radi (,,živi"), uverava deda Rada kako i vlasnik časovnika, odsutan, mora da je još u životu. Predmet koji se često pominje u pričama Jutra plavog sljeza su vile koje su shvaćene kao sredstvo za ,,rešavanje" svih zapleta. Ded Rade, na primer, preti vilama stricu Nidži kada ovaj ,,luduje" (pije i peva o nepoznatoj Marjani), preti i dečaku koji, posle dedovog sukoba sa učiteljicom (prva priča u zbirci), prkosno tvrdi da je vuk ipak zelen. Ali vile nisu samo sredstvo za razrešavanje sukoba ili iskazivanje agresije: vilama (ili grabuljama, svejedno) ded Rade pokušava da jedne jasne, bleštave noći, domaši sam Mesec. Tu su vile, dakle, u funkciji autorovog prizivanja fantastičkog elementa. Na danu, u kojem iščezava čarolija noći što i stare ljude mami, neobičnim tkanjem svoje svetlosti, da maštaju, sa dečakom, o onom što je nedostižno, vile, kojima su, u tom zanosu, hteli da dosegnu Mesec, napuštene i sasvim obične pod svetlošću dana, ipak ostaju kao svedoci ove noći zanosa. U prostoru junakovog sećanja te vile dobijaju i druga svojstva: iako im je oblik običan, značenje im je neobično: vezuju dan i noć, stvarnost i nestvarnost.

            U prvoj priči Nesmirenog ratnika pojavljuje se velika riba strica Nidže koja je u isti mah i realna i nestvarna: za njom se, nekada, u svim virovima detinjstva tragalo, a sada ona ostaje trajni vodič kroz neotkrivene tajne vrbaka pored reka koje su i tajne detinjstva. Kasnije, kada više niko ne bude tražio u rekama velike, nepostojeće ribe, pogled pripovedača kao da vidi prošlost, kao da ponovo zagleda u vlažna isparenja iznad voda, u svetlucanje šljunka na dnu, jer ista slika uvek izaziva ista sećanja, a isti doživljaj zaostao u davnom detinjstvu i iz davnog detinjstva priziva iste slike. Životi se menjaju i prolaze, a velika riba, simbol onoga što je u detinjstvu ostalo neostvareno, i sama ostaje, sačekujući kraj reka drugu decu.

            Detinjstvo kao splet zbivanja u vremenu i emocionalnih doživljavanja, Ćopić simbolično označio kao Baštu sljezove boje. U zbirci pod istim naslovom svaka od priča govori o jednom sastavnom delu te ,,bašte“ i svaka je obeležena sljezovom bojom sećanja. Blagost i spokojstvo detinjstva Ćopić takođe, simbolično, označava bojom plavog sleza, a upornost i žar mladosti u ratu bojom crvenog sleza. Ali u mladiću iz priča Dani crvenog sljeza još živi dečak iz Jutara plavog sljeza, dečak sa tavana na kojem su se doživljavale najtananije misterije detinjstva. Ćopić je majstor koji ume da, u pripovedanju, od tavana, od jaruge, od male napuštene seoske kuće, stvori prostor na kojem se, u obilju detalja što svedoče realnost svakodnevnog, odigravaju susreti sa nesvakodnevnim koje nije uvek i nerealno, susreti sa tajnama u biću čoveka. Tako,u Mlinu potočaru, mlin ima onoliko oblika i značenja koliko ima, među ljudima koji su na bilo koji način vezani za ovaj mlin, različitih ponašanja. Za seljane, mlin je jedino mesto u selu na kojem se saznaje o tajnama skrivenih, tuđih života; za deda Rada, međutim, mlin je prostor oživljen ritmom i zvukom, na kojem se on, daleko od ljudi, ispoveda, poveravajući melodiji vode koja protiče i mlinskog točka koji se okreće najzapretanije tajne svoga bića. Mlin je ovde prostor koji posreduje između dve stvarnosti: one u čoveku i one izvan njega.

             U Ćopićevoj kratkoj priči nijedna pojedinost nije slučajna. Ako predmeti (nož, vile) svojom ulogom postaju pokretači najbitnijih zbivanja; ako oživljeni prostori (tavan, jaruga, mlin) postaju medijatori između čoveka i sveta koji ga okružuje, onda se i životinje ovde uvek moraju shvatiti i kao metafore kojima se mogu iskazati neka suštinska obeležja u odnosima među ljudima. Značenjima koja imaju u ovim pričama životinje se prikazuju kao neophodna dopuna stvarnosti i to, pre svega, moralne stvarnosti. Kako kaže samardžija Petrak u priči Ti si konj, životinje su ,,bolje od ljudi", i one se zaista javljaju kao opomena na neophodnost delovanja etičkih normi ili kao moralni katalizatori.Načinom na koji postoje u Ćopićevoj prozi, na koji se u njoj javljaju, životinje svojom pojavom često unose i elemenat fantastičnog.

            U zbirci Bašta sljezove boje našle su se priče o ratu i socijalističkoj izgradnji. I sve su prelivene senkom tuge. Ovde nema vedrine i sočnog humora iz prvog ciklusa. Takav ton ciklusa daje upravo uvodna priča Dječak s tavana. U njoj je glavna ličnost Branko, ali uzrasta oko dvanaest godina. Mesto dešavanja je tavan ujakove kuće i po njemu razbacani prašnjavi predmeti koji podsećaju na ličke hajduke, bosanske koloniste, američke rudare, lepoglavske zatvorenike, vojnike Jelačićeve regimente i zelenokaderaše iz Prvog svetskog rata.Dečak se sreće sa dešavanjima gotovo jednog veka. Radnja priče  je , ustvari ,jedan trenutak iz ratne 1942. godine, kad je neprijateljski bombarder presekao ujakovu kuću po sredini i ona ostala tako stravično da zjapi i podseća na dečakove godine i vremena koja će u vihoru ovog rata zauvek nestati.

            U priči  Bombaši pred muzejom, neće biti prikazano junaštvo partizanskih ratnika u jurišu na ustaški bunker, nego se u prvi plan ističe oskudno obrazovanje boraca koji nose glavni teret revolucije. Komandir čete, komunista, član Partije, prvi put u životu čuje reči muzej, aleja, medresa, kloster, pa se sam rastuži nad tolikim svojim neznanjem. A kad on bude objašnjavao svom najboljem bombašu kako će šibicom zapaliti krpicu na boci s benzinom koju treba da ubaci u neprijateljski bunker, zastaće poražen pred još većom zaostalošću svog hrabrog bombaša, jer on nikad u životu nije video šibicu.
              U priči  Orasi Ćopićevi zemljaci , ljuti Krajišnici, u svom oskudnom detinjstvu znali su samo za jednu radost — orahe. I sada, u ofanzivi, kad su naišli na gomilu oraha, sjatili su se oko nje, zaboravili na oprez, pa je ustaški mitraljez pokosio petoricu. Ali kad jedan od preživelih boraca dospe do ustaškog, mitraljeskog gnezda, u kome je opet Krajišnik, ali ustaša, on će svog protivnika zateći mrtvog — na gomili oljupina od oraha. Umesto mržnje partizanski bombaš osetiće samo samilost prema mrtvom protivniku: ,,I on grešnik, na ovoj zimi zaželeo se oraha. Neki naš kukavelj, Krajišnik... Bi mi ga žao, onako mrtvog. I on voli orahe, živa ljudska duša."[2]

            Priče iz ciklusa Dani crvenog sljeza smeštene su period  socijalističke izgradnje opet u piščevom zavičaju. Potopljeno djetinjstvo  početak ove celine. Naslov je simboličan: pisac se kao ,,prosijed čovjek" vratio u zavičaj, u svoju zelenu dolinu, ali mesto zelene doline zatekao je prostrano veštačko jezero. Vraćaju se uspomene na detinjstvo, ali je njegovom dušom ipak prevladala tuga.  

             ,,Pod tom smirenom razlivenom vodom ćutalo je njegovo djetinjstvo sa svim svojim tajnama, nestašlucima i neponovljivim čarima. Ćutalo je, dobro čuvano u rodnoj kolijevci zavičaja, kroz koji više neće mesti glasne oluje, rušilački vjetrovi, niti će ga prekrajati svojim životom nijeme sjenke, i za vedra, sunčana dana, on će se, vjerovatno, čak i nazirati u sijeroj mirnoj vodi jezera." [3]

            Humor na koji smo navikli u pričama u prvom delu zbirke  polako dobija izgled satire. Ćopić vidi svoj zavičaj netaknut izgradnjom. Njegovi zemljaci nisu se borili za ovo.

            U priči Zatočenik prikazuje se kako se nedaleko od velikog partizanskog groblja podižu tribine za proslavu dvadesetogodišnjice čuvene bitke. Za to vreme kraj puta koji vodi ka tribinama napasa svojih pet ovaca bivši mitraljezac Stojan Batić, ,,usukan, crn i bosonog", ravnodušan prema bučnom veselju kad bude počelo. Svoju Spomenicu četrdeset prve slavni mitraljezac okačio je ovnu o vrat. Pa kad su se slatkorečive ,,govorancije" pretvorile u jelo i piće, Stojan je na travi kraj groblja na stoljnjacima izneo svojih pet pečenih brava, dajući na svoj način pomen svojoj četi koja je baš na tom mestu izginula. ,,Izbrijao se ratnik, zakopčao, na grudima srebri se Spomenica, sijaju i tri žuta ordena za hrabrost" i on s ponosom pokazuje svom saborcu, predsedniku Saveza boraca, na grobove iza sebe: ,,I ovo bi sve, listom, bio spomeničar, i to onaj pravi, samo da su preživjeli."[4]

            A najviše gorčine u ovoj priči je u njenoj završnoj slici: železnička stanica, ljudi s putnim torbama, koferima i paketima, a među njima i ratnik Stojan Batić, nosilac Spomenice četrdeset prve, proslavljeni mitraljezac, bombaš. Začuđenom bivšem komesaru, u slučajnom susretu, na pitanje: ,,Ostavljaš zemlju?" — stari ratnik odgovara: "Kao što vidiš. Branio je i odbranio, a sad... Šta ćeš, trbuvom za kruvom kao i naši stari, druže mili Stojane".[5]

             Jedna od najboljih  priča  zbirke je Pohod na mjesec. Pripovedač je petogodišnjak, dečak Baja, a pisac već zreo čovek koji posle nekoliko decenija oživljava svoja osećanja iz tog dalekog perioda.Odmah nam daje do znanja :,, Tek mi je pet godina , a već se svijet oko mene počinje zatvarati i stezati. Ovo možeš, a ovo ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ovo ne smiješ“[6].  I sve to za njegovo dobro?! On je želeo više , dalje , slobodno. Deda Rade je čitav svoj život proveo gledajući iste boje, iste vukove i lisice, isto siromaštvo, iste životne nedaće, pa njegov spektar od četiri boje ne začuđuje. Zato i motri budnim okom na svog unuka.

            Život je stvarno život kada u goste dođe stari samardžija Petrak , dedin prijatelj. To su ,,Petrakovi dani“-dani avanturizma i slobode, ostvarenja dečijih snova. Neumorna skitnica, stari Petrak je pun razumevanja za dečaka, za njegovom željom da dohvati Mesec. Seća se sa tugom sopstvenog detinjstva kada je batinama zaustavljan već na prvom koraku.

            ,, Sjećam se kao da je večeras bilo : pomolio se mjesec nad gajem,sto metara od naše kuće , a mene noge ponesu k njemu.

            ,,-Kuda? –drekne ćaća pa pa za mašice, za kamdžiju, za.... ne bira čime će.- Zatuče me tako,utuca , izgubih  dušu još od malih nogu . A da sam se jednom oteo i pošao...“ [7]  Nije to samo sa njim slučaj . Tako se živelo, ali razlika je što je stari Petrak želeo nešto da promeni , da skine stege. On je taj koji dečaka vodi u pohod na Mesec.

             Razlije se noću  ,,ogroman požar “  nebom i ko još može da misli na odrasle i nihove zabrane i savete? Dotaći  mesec , samo to dete želi. Deda Radovo pitanje: ,,Baja, kuda ćeš?“, vraća ga u stvarnost.  Sve do večeri kada se pekla rakija i stvorila prava prilika za ,,lov“. Grabulje su tu, podrška takođe. Ni uspon brega nije prepreka . Ali ,što je bliži mesecu, dečak se sve više pribojava te daljine, nepoznatog i hladnog nebeskog koje ne greje. Okreće se ka  vatri pored kazana i  toploti i sigurnosti koju mu ona pruža: ,,Žao mi je te vatrice u dolini...“. Kada su se približili, mesec je ,,odskocio iza drveta“, što je rastužilo dečaka.Nemoćan je , poražen pred nepreglednim nebeskim prostranstvom. Vrativši se , zaspao je u dedinom krilu, siguran i zaštićen.Plamičak deda Radove vatrice nadmoćniji  je od  mesečevog  požara. U tom požaru se mire blisko i daleko, želje i mogucnosti, racionalno i iracionalno, zemaljsko i nebesko.  Dedina vatra simbol je stvarnosti,onog što nam je blisko , ovozemaljsko. Ona je toplina ,prijateljstvo, ljubav , ali i sigurnost i zaštita. Mesec je simbol nepoznatog, dalekog, hladnog sveta izvan nas,ali i želje za osvajanjem nepoznatog i slobode.       

              Pohod na mjesec predstavlja ljudsku radoznalost i čežnju za dalekim i nepoznatim, neuništivu  potrebu čoveka da se sazna ono što je zagonetno i tajnovito. Na tom putu je puno prepreka  i neizvesnosti.Ostati tu gde  jesi znači živeti monoton život svakodnevice. Snivati snove kroz opijenost rakijom, kao stric Nidžo. ,,Mesečarenje “ dečaka Baje i starog Petraka  je ustvari traganje za lepšim i ispunjenijim životom, onim kakvog sami sebi stvaramo svojim merlima. Ne treba odustati . Ne treba čoveka gušiti i ubijati mu dušu.

 

                       2.2.1  LIKOVI   

          Dečak Baja (pisac) glavni je lik i pripovedač. Učesnik je skoro  svih zbivanja u Bašti. Ona  simbolički predstvlja njegovo detinjstvo. Dečak je pametan, radoznao, maštovit, fizički slabašan.Fizičku slabost nadomestuje svojom mudrošću.Prema osobama iz svog okruženja prilično je nemilosrdan . 

          O svom deda Radu, koji ga je odgajio,  govori s ljubavlju, prikazuje ga prvo kao brđanina, poštenog čoveka, odanog porodici, ali unuk se ne ustručava da ga predstavi i kao svojevrsnog čudaka koji je"od pogleda na termometar...dobijao vrtoglavicu, a od vaser-vage... zaokretao glavu kao od urokljivih očiju"8.   

         Stric Nidžo, poprilično je ,,odan“ pijanstvu.  Bio je odličan i hrabar  dobrovoljc u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata , mada se može steći zaključak da je i to rezultat alkoholizma. Ruga se Nidžinoj muškosti kada ga prva žena ostavlja. Nidžo je u matičnim knjigama upisan: ,,Ime - Nikola, pol – žensko“. Ipak , malo je bolja situacija posle druge ženidbe i  ,,tuceta“ dece koja u selu liče na njega.   

        Samardžija Petrak je večita skitnica, a jednom  godišnje nekoliko dana gostuje u kući Ćopića, baš u vreme kad se peče rakija. Pregleda sve samare i popravi što treba. Ali ono što je najvažnije za vreme njegovog boravka popuste domaće stege prema dečaku, nestane granice između onog: šta se sme, šta se ne sme, to je vreme autor krstio kao Petrakovi dani. Petrak je starac, koji  bolje od ostalih odraslih razume dečiju radoznalost za svetom koji ga okružuje. Uprkos poznim godinama on je nemiran, veliki zanesenjak i maštar. Verovatno zbog sputanosti u svom detinjstvu.

 

3.ZAKLJUČAK

 

 Male stvari mogu za čoveka biti velike.  I stari sat, kao srce prijatelja . I stari mlin kao svedočanstvo o jednom vremenu i malom – velikom čoveku. I pohod na Mesec , za koji se unapred zna da neće biti uspešan, ali nosi poruku : treba ići dalje, boriti se protiv stega  i sputanosti koje tradicija nalaže.

   Priroda , zavičaj ,siromašno ali ipak srećno detinjstvo – to je ono što Ćopićeve  junake čini slobodnim. To je razlog i što se pisac uvek vraća svom zavičaju.

,,I kako tada, tako i do današnjeg dana: stojim raspet izmedju smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato. Pa se onda, katkad, žalovito upitam, kao da sam nagazio na one stričeve vile iz djetinjstva: Je li pametnije biti mjesečar ili s mirom sjediti kod svoje kuće, pa kad zagusti, tješiti se rakijom kao moj strikan?“9

 

_____________________

9 Branko Ćopić, isto, str.21.

 

 

________________________________________________________________________________

5. BIBLIOGRAFIJA

  

1.Ćopić , Branko , Bašta sljezove boje,Antologija srpske kniževnosti, Beograd, 2010.   
  

2.Internet,wikipedija ( http://sr.wikipedia.org/sr-el/Branko Ćopić )

 

3.Internet , znanje ( www.znanje.org/lektire/i22/09/02iv0936/biografija.htm )

4.Internet,Antologija srpske kniževnosti ( http://www.scribd.com/doc/76980064/Basta-Sljezove-Boje-Branko-Copic)

 



[1]  Branko Ćopić, Sećanja , „Politika“(29.3.2009.)

[2]  Branko Ćopić , Bašta sljezove boje, ASK, Beograd, 2010., str 104.

[3]  isto., str 128.

[4] Branko Ćopić, isto, str.135.

[5] isto, str.136.

[6] isto, str.18.

[7] isto, str.19.

[8] Branko Ćopić, isto, str.11.

.................................................................................................................................

 


 

Members Area

Casovi srpskog jezika i knjizevnosti

- za osnovce 

- za srednjoskolce

- za studente Filoloskog fakulteta         

   tel. 061 6378056      

Novo!  Časovi preko skype-a, uplatom na žiro račun

          

Tumacenje snova

         Kontakt

Recent Blog Entries

Recent Photos

Webs Counter

Newest Members