Spirala svetla

C

Jezik - rešenja   ( I - IV )                                                                    

Sadržaj stranice

           I razred   

                      1. Fonetika

                      2. Glasovne alternacije

                      3. Izuzeci od glasovnih alternacija 

                      4.Prozodijski sistem (akcenti...)    

                      5. Istorija srpskog jezika

                      6. Dijalektologija    

             II razred

                     1. Morfologija 

           III razred

                     1. Tvorba reči

                     2. Leksikologija /u pripremi /

                     3. Sintaksa       

                            a) - nezavisni odnosi među klauzama

                            b) - rečenični članovi

                            c) - sintagma

                            d) - rečenični modeli   

                            e) - rešenja kontrolnih zadataka

 

           IV razred

                    1. Komunikativna kohezija

                    2. Kongruencija

                    3. Enklitike / dodatak - pravila/

                    4. Značenje ličnih glagolskih oblika / dodatak- pravila/

                    5. Zavisne rečenice

                    6. Višestruko složene rečenice 

 

 

      Rešenja za I razred            

                      1. Fonetika

                      2. Glasovne alternacije

                      3. Izuzeci od glasovnih alternacija 

                      4.Prozodijski sistem (akcenti...)    

                      5. Istorija srpskog jezika

                      6. Dijalektologija    

.................................................................................................................................            

         1. Fonetika

1. av-li-ja , i-zu-ze-ci , tr-ska , sve-tlost , la-sta , tram-vaj , lop-ta, pot-pun, ter-min, be-zvu-čan, ka-rak-te-ri-sti-čan, mar-ljiv, u-sa-hnu-ti, raz-lju-ti-ti, pret-hod-no.

2. igralištu / trčati / čvrsto / kretati / rađati / rvati / ridati / rzati / crkva / marva / dotrčati / drag / prkosan.

3.   a) Prohladni pada mrak / vrh hridi crne/ trne / zadnji rumeni zrak.

      b) Zrela, jedra zrnca  sa uzdrmanih klasova krune se i prosipaju po obući.

4.zatvoren / otvoren

5. a)

6.  o , u

7. i , e

8. i, u

9.đ , j , nj

10. član

11. v , c , ž , h , j , nj , lj , r , š , đ , b , p  ( * nisu sonanti !)

12.m /n

13.b- dvousneni, g-zadnjonepčani, r- nadzubni, đ-prednjonepčani, n- nadzubni, k- zadnjonepčani

14. ledeni brbljivi vetar  (* jesu sonanti!)

15. š , č , ć , c , z .  ( * nisu strujni ! )

*16. b , p

*17.zvučnost

*18.zidati

*19.mesto tvorbe

*20. zubni  (d, t, s, z , c )

*21. j, lj , nj, đ , ć


          2. Glasovne alternacije

 1.gozba:  gost +ba >gostba>gosba>gozba  ( gublj.sugl. ,  jedn.sugl. po zv. )

 2.stvaraoci:  stvaralac+i>stvaraoaci>stvaraoci  ( l>o , nepostojano a )

 3.milošću:  milost+ju>milosću>milošću  (jotov. , jedn.sugl.po mestu tvorbe )

 4.oblačna:  oblak+an+a >oblačana>oblačna   (palat. ,nepost.a )

 5.mašću:  mast+ju>masću>mašću (jotov. , jedn.sugl.po mestu tvorbe )

 6.pakosna: pakost+an+a>pakostna>pakosna  (nepost. a , gublj.sugl. )

 7.gvožđe: gvozd (en) +je<gvozđe>gvožđe  (jotov. , jedn.sugl.po mestu tv.)

 8.slušaoci: slušalac+i>slušaoaci>slušaoci  ( l>o , nepost.a )

 9.raščešljan: raz+češalj+an>rasčešljan  (jedn.sugl.po zv., jedn.po m. tv.,nepost. a )

 10.zadaci: zadatak+i>zadataci>zadatci>zadaci  (sibil., nepost.a , gublj.sugl.)

 11.iščašenje: iz+čašen+je>isčašenje   (jedn.sugl.po zv. , jedn. po mstu tv.,  jotov.)

 12.išarati: iz+šarati>isšarati>iššarati>išarati   (jedn.sugl.po zv. , jedn.sugl.po mestu tv., gublj.sugl. )

 13.bešuman: bez+šuman>besšuman>beššuman>bešuman(jedn.po zv.,jedn.po mestu tv., gublj.sugl.)

 14.bolesna: bolest+an+a>bolestna>bolesna ( nepost.a , gublj.sugl. )

 15.praškovi: prah+ak+ovi>prašakovi>praškovi (palat., nepost.a )

 16.brižna: brig+an+a> brižana>brižna  (palat., nepost.a)

 17.paćenici: pat (iti)+jen+ik+i>paćeniki>paćenici (jotov., sibil.)

 18.ispisati: iz+pisati>ispisati   ( jedn.sugl.po zv. )

 19.kašnjenje: kasn(iti)+jen+jen+e>kasnjenje>kašnjenje  ( duplo jotov., jedn.sugl.po mestu tv.)

 20.čitanje: čit(ati)+an+je>čitanje  (jotov.)

 21.seoba: sel(iti)+ba>seoba (l>o)

 22.starci:starac+i>starci (nepost.a)

 23.napici: napitak+i>napitci>napici  (nepost.a, sibil.)

 24.beskrajna: bez+kraj+an+a>beskrajana>beskrajna  (jedn.s.po zv.,nepost.a)

 25.rođaci: rod+jak+i>rođaki>rođaci (jotov.,sibil.)

 26.iščeznuti: iz+čeznuti>isčeznuti>iščeznuti  (jedn.s.po zv., jedn.s.po mestu tv.)

 27.rašiti: raz+šiti>rasšiti>raššiti>rašiti (jedn.s. po zv., jedn.s.po mestu tv., gubljenje sugl.)

 28.slatka:  slad(iti)+ak+a>sladka>slatka  (nepost.a, jedn.s.po zv.)

 29.bezakonje: bez+zakon+je>bezakonje (gublj.sugl., jotov.)

 30.kopci : kobac+i>kobci>kopci   (nepost.a, jedn.s.po zv.)

 31.zamišljen: zamisl(iti)+jen>zamisljen>zamišljen  ( jotov., jedn.s.po mestu tv.)

 32.bolešljiv: bolest+ljiv>bolesljiv>bolešljiv  (gublj.sugl., jedn.s.po mestu tv.)

 33.smešna: smeh+an+a>smešana>smešna (palat., nepost.a)

 34.bespuće: bez+put+je>bespuće   (jedn.s.po zv., jotov. )

 35.odeliti: od+deliti>odeliti  (gublj.sugl.)

 36.druškane: druž (iti)kan+e>druškane (jedn.po zv.)

 37.združiti: s+drug+iti>združiti  (jedn.s.po zv., palat.)

 38.svagda: sva+kad+a>svakda>svagda  (nepost.a, jedn.s.po zv.)

 39.gošća: gost+ja>gosća>gošća  (jotov., jedn.s.po mestu tv.)

 40.spasioci: spasilac+i>spasioaci>spasioci ( l>o , nepost.a )

 41.podaci: podatak+i>podataci>podatci>podaci (sibil.,nepost.a , gublj.sugl.)

 42.časna: čast+an+a>častna>časna  (nepost.a , gublj.sugl.)

 43.lišće: list+je>lisće>lišće  (jotov., jedn.s.po mestu tvorbe)

 44.pečenje: pek(oh)+jen+je   (duplo jotovanje)

Napomena: Kako razlikovati palatalizaciju od jotovanja u sličnim primerima?

*ako je u III licu mn. u korenu reči nepromenjen suglasnik isti  kao u osnovi, onda je palatalizacija npr. pek(oh): III lice mn. peku

*ako je u III licu mn. suglasnik iz osnove promenjen, onda je u pitanju jotovanje npr. vikati: III lice mn. vičem

 45.izuzeci: izuzetak+i>izuzetaci>izuzetci>izuzeci  (sibil., nepost.a, gublj.sugl.)

 46.ishranjen: iz+hranjen>ishranjen (jedn.po zv.)

 47.obraščić: obraz+čić>obrasčić>obraščić  (jedn.s. po zv., jedn.s.po mestu tv.)

 48.beživotan: bez+život+an>bežživotan>beživotan   (jedn.s.po mestu tv., gublj.sugl.)

 49.posna: post+an+a>postna>posna   (nepost.a, gublj.sugl.)

 50.taoci: talac+i>taoaci>taoci   ( l>o , nepost.a )

 51.kažnjen: kazn(iti)+jen>kaznjen>kažnjen  (jotov.,jedn.sugl.po mestu tv.)

 52.ražestiti (se): raz+žestiti>ražžestiti>ražestiti  (jedn.sugl.po mestu tv., gublj.sugl.)

 53.beležiti: beleg+iti>beležiti   (palat.)

 54.nasleđe: nasled(iti)+je>nasleđe  (jotovanje)

 55.zabrđe: za+brd(o)+je>zabrđe   (jotovanje)

 56.zbogom: s+bogom (u smislu: “Ostaj s Bogom!”) > zbogom   (jedn.s.po zv.)

 57.predgrađe: pred+grad+je>predgrađe   (jotovanje)

 58.zamračiti: za+mrak+iti>zamračiti  (palat.)

 59.otkad: od+kad>otkad   (jedn.po zv.)

 60.odlučan: odluk(a)+an>odlučan  ( palat.)

 61.utešiti: u+teh(a)+iti>utešiti    (palat.)

 62.istraga: iz+trag+iti>istražiti (jedn.s.po zv., palat.)

 63.ispravljen: iz+prav+jen>ispravljen  (jedn.s.po zv., jotov.)

 64.neodređen: ne+odred(iti)+jen>neodređen  (jotov.)

 65.izmišljen: iz+misl(iti)+jen>izmišljen  (jotov.)

 66.pripoveci: pripovetk(a)+i>pripovetci>pripoveci  (sibil., gublj.sugl.)

 67.samodršca: samo+drž(ati)+ac+a>samodržca>samodršca  (nepost.a , jedn.s.po zv. )

 68.besmrtan: bez+smrtan>besmrtan   (jedn.po zv. )

 69.anđeo:  anđel>anđeo  ( l>o )

 70.monasi: monah+i>monasi    ( sibil. )

 71.odavno: od+davno>odavno    (gublj.sugl.)

 72.tražiti: trag+iti>tražiti    (palat.)

 73.unapređen: unapred(iti)+jen>unapređen   (jotov.)

 74.vlašću: vlast+ju>vlasću>vlašću   (jotov., jedn.s.po mestu tv.)

 75.sazvežđe: sa+zvezd+je>sazvezđe>sazvežđe  (jotov., jedn.s.po mestu tv.)

 76.bliska: blizak+a>blizka>bliska   (nepost.a , jedn.s.po zv.)

 77.nokti: nokat+i>nokti  (nepost.a )

 78.gorčina:  gorak+ina>goračina>gorčina (palat., nepost.a )

 79.iščitati: iz+čitati>isčitati>iščitati   ( jedn.s.po zv., jedn.s.po mestu tv.)

 80.upropašćen: upropast(iti)+jen>upropasćen>upropašćen (jotov., jedn.s.po mestu tv.)

 81.hrišćanin: hrist+jan+in>hrisćanin>hrišćanin  (jotov., jedn.s.po mestu tv.)

 82.francuski: francuz+ski>francusski>francuski  (jedn.s.po zv., gublj.sugl.)

 83.okrilje: o+kril(o)+je>okrilje      (jotov.)

 84.ruski:  rus+ski>ruski  (gublj.sugl.)

 85.krasna: kras+an+a>krasna  (nepost.a)

 86.bespogovorna: bez+po+govor+an+a>bespogovorna   (jedn.s.po zv., nepost.a )

 87.momčić: momak+ić>momačić>momčić   (palat.., nepost.a )

 88.bespovratno: bez+povrat(iti)+an+o>bespovratno   (jedn.s.po zv., nepost.a )

 89.rasturiti: raz+turiti>rasturiti   (jedn.s.po zv. )

 90.uslužan: uz+slug(iti)+an>usslužan>uslužan (jedn.s.po zv., palat. , gublj.sugl.)

 91.oslobađati: o+slobad+ja+ti>oslobađati   (jotov.)

 92.beskućnik: bez+kuć(iti)+an+ik>beskućanik>beskućnik (jedn.s.po zv., nepostojano a )

 93.grublji: grub+ji>grublji  (jotov.)

 94.poznavaoci: poznavalac+i>poznavaoaci>poznavaoci  ( l>o, nepost.a )

 95.neizbežna: ne+iz+beg+an+a>neizbežana>neizbežna (palat., nepost.a )

 96.nedoličan: ne+do+lik+an>nedoličan   (palat.)

 97.ličiti: lik+iti>ličiti   (palat.)

 98.sporedna: sporedan+a (s+pored+an+a)>sporedna  (nepost.a )

 99.otkuda: od+kuda>otkuda    (jedn.po zv.)

 100.vedrina: vedar+in+a>vedrina (nepost.a)

101.pozlaćen: po+zlat(iti)+jen>pozlaćen   (jotov.)

102.topao: topal>topao    (l>o)

103.gušći: gust+ji>gusći>gušći   (jotov., jedn.po mestu tv.)

104.istražiti: iz+trag+iti>istražiti  (jedn.s.po zv., palat. )

105.zaštitniče: za+štitnik+e>zaštitniče   (palat.)

106.zaštitnici: za+štitnik+i>zaštitnici  (sibil.)

107.viši: vis(ok)+ji>viši  (jotov.)

108.krajevi:  kraj+ov+i>krajevi      (preglas)

109.peci:  pek(oh)+i>peci    (sibil.)

110.pevao: peval>pevao (l>o)

111.provučem: pro+vuk(oh)+em>provučem   (palat.)

112.isitnjen: iz+sitan+jen>issitanjen>isitanjen>isitnjen ((jedn.s.po zv., gublj.sugl., nepost.a )

113.raširiti: raz+širiti>rašširiti   (jedn.s.po mestu tv.)

114.gubici: gubitak+i>gubitci>gubici  (sibil., gublj.sugl.)

115.svadba: svat+ba>svadba  (jedn.s.po zv.)

116.vrapca: vrabac+a>vrabca>vrapca   (nepost.a,  jedn.s.po zv. )

117.teška: težak+a>težka>teška  (nepost.a, jedn.s.po zv.)

118.mišlju: misal+ju>mislju>mišlju   (nepost.a, jedn.s.po mestu tv.)

119.ščepati:  s+čepati>ščepati  (jedn.s.po mestu tv.)

120.miraždžijka:  miraz+džijka>miraždžijka  (jedn.s.po mestu tv.)

121.stamben: stan+ben>stamben   (jedn.s.po mestu tv.)

122.bezvučna: bez+zvuk+an+a>bezzvučana>bezvučna  (gublj.sugl., palat.,  nepost.a )

123.pedeset: pet+deset>peddeset>pedeset  (jedn.s.po zv., gublj.sugl.)

124.oca: otac+a>otca>oca    (nepost.a, gublj.sugl.)

125.suca: sudac+a>sudca>suca   (nepost.a ,gublj.sugl.)

126.čitah: čita(ti)+ah>čitah  (sažimanje samogl.)

127.pâs:  pojas>poas>paas>pas(gublj.j u intervokalnom položaju, asimilacija samogl., saž. samogl.)

128.svog: svojeg>svoeg>svoog>svog ( isto kao kod  pâs )

129.isceđen: iz+ced(iti)+jen>isceđen   (jedn.s.po zv. , jotov.)

130.hteti: hoteti>hteti  (hot:høt tj. prevoj vokala)

131.nećeš: ne+hot(eti)+ješ>neoćeš>neećeš>nećeš(gublj.h u interv.pol., asimil.samogl., saž. samogl.)

132.proroštvo: (pro+rok  tj.uzima se već palatalizovana osnova proroč-) proroč+štvo>proro(tš)+štvo>proroštvo   (gublj.sugl. tš >č  jer se duplira tš:št)

133.kneže: kneg (inja)+e>kneže    (palat.)

134.bio:   bil >bio  ( l>o )

135.Parižanin:  Pariz+janin>Parižanin   (jotov.)

136.s: sa>s (nepost.a)

137.kad:   kada>kad (pokretni samogl.)

138.mojeg:  mojega>mojeg (pokretni samogl.)

139.žutom: žutomu/žutome>žutom  (pokretni samogl.)

* Napomena: Kod predloga imamo nepost.a, a kod priloga, zamenica i prideva imamo pokretni vokal.

140.sedla: sedala>sedla  (nepost.a )

141.junaštvo: ( junak tj. palatalizovana osnova junač-) junač+štvo>juna(tš)+štvo>junaštvo (gublj.sugl.)

142.koplja: kopalja>koplja  (nepost.a) 

143.meseče:  mesec+e>meseče (alternacija c:č)

144.Ljubičin:  Ljub+ic(a)+in<Ljubičin   (alternacija c:č)

145.dovezen: dovoz(iti):dovez(en)   (prevoj vokala o:e)

146.donesen: donos(iti):dones(en) (prevoj vokala o:e)

 

          3. Izuzeci od glasovnih promena

      ( U zagradi su date glasovne promene koje su mogle biti izvršene)

 

 1.bolnica:  bol+an+ica >bolnica  ( l>o)

 2.brđanki: brd+jank+i >brđanki  (sibil.)

 3.azbestni:  azbest+an+i>azbestni  (gublj.sugl. t)

 4.odštampati: od+štampati >odštampati (jedn.s.po zvučnosti)

 5.kolegi: koleg(a)+i>kolegi  ( sibil.)

 6.jedanput:  jedan+put >jedanput (jedn.sugl.po mestu tv.)

 7.vanbračni:  van+brak+an+i >van+bračni   (jedn.sugl.po mestu tv.)

 8.protestni:  protest+an+i>protest+ni  (gublj.sugl. t)

 9.ateistkinja: a+teist+kinja>ateistkinja (gublj.sugl.t)

 10.poodavno:  po+odavno >poodavno  (sažimanje samogl.)

 11.ljudski:  ljud(i)+ski>ljudski   (jedn.sugl.po zv.)

 12.crnooka:  crno+oka>crnooka  (sažimanje samogl.)

 13.telefonistkinja: telefon+ist+kinja>telefonistkinja   (gublj.sugl.t)

 14.sredstvo:   sred(iti)+stvo>sredstvo   (jedn.s.po zv)

 15.razljutiti se:  raz+ljutiti >razljutiti  (jedn.sugl.po mestu tv.)

 16.bratstvo:  brat+stvo>bratstvo   (gublj.sugl.)

 17.tezgi: tezg(a)+i>tezgi   (sibil.)

 18.predstavlja: pred+stavlja>predstavlja  (jedn.sugl.po zv.)

 19.motki:  motk(a)+i>motki (sibil.)

 20.beogradski: Beograd+ski>beogradski (jedn.sugl.po zv.)

 21.stranputica:  stran+put+ica>stranputica (jedn.sugl.po mestu tv.)

 22.domaćicin: domać(e)+ic(a)+in>domaćicin  (alternacija c:č)

 23.vanpartijski: van+partijski>vanpartijski (jedn.sugl.po mestu tv.)

 24.podtekst: pod+tekst>podtekst   (jedn.sugl.po zv.)

 25.Jovankin:  Jovank(a)+in>Jovankin  (sibil.)

 26.junake:  junak+e>junake  (palat.)

 27.najjači: naj+jači >najjači   (gublj. j)

 28.sljuštiti: s+ljuštiti>sljuštiti  (jedn.sugl.po mestu tv.)

 29.bogatstvo:  bogat+stvo>bogatsvo  (gublj.sugl.t)

 30.orahe:  orah+e>orahe   (sibil.)

 31.dovezen:   dovez+en>dovezen     (nema jotovanja!)

 32.gol:  (l>o)

 33.konzul:   (l>o)

 34.donesen:  dones+en>donesen  (nema jotovanja!)

 35.fudbal:  (l>o)

 36.molba:   (l>o)

 37.spasen:   spas+en>spasen (nema jotovanja!)

  38.metal:    (l>o)

 39.zaposlen:   zaposl+en>zaposlen (nema jotovanja!)

 40.glagol:  (l>o)

           

           4.Prozodijski sistem

 

1.   to/pla, lep/tir,  na/fta, ma/čka,  do/bra, pre/bra/nac , lom/ljen, pri/po/vet/ka, ve/rid/ba, u/ve/ren, is/te/ra/ti,  in/va/lid

 

2.breme, venčavati, brežuljak, napuštati, izdajstvo, ptica, srce, napregnuti .

 

3. a) kratak (* tačnije - kratkosilazni)

    b) dug, (*tačnije - dugosilazni)

    c) kratak (*tačnije - kratkouzlazni)

    d) dug (*tačnije -  dugouzlazni)

 

4. dugi (*tačnije - dugouzlazni): piće, savez, krivac, tresti;

    kratki (*tačnije - kratkosilazni): piti, svadba, tetka, pasti.

 

5. a) silazni (*tačnije - kratkosilazni)

    b) silazni (*tačnije - dugosilazni)

    c) uzlazni ( *tačnije - kratkouzlazni)

    d) uzlazni (*tačnije - dugouzlazni)

 

 6.uzlazni (*tačnije - dugouzlazni) : lonče, Cveta, duvati, jezgro

   silazni ( *tačnije - dugosilazni): vrisak, seno, slamka, vukovac.

 

7. a) razlika je u kvantitetu akcenta ( töp, vätra / džâk, čâđ )

    b) razlika je u kvalitetu akcenta ( čüdo, čëp / snàha, sìrće)

    c) razlika je u mestu, slogu koji je akcentovan ( podìvljala, neòbičan / stàjati, sànjiv)

 

8. vètrić, vréme, trézniti, htëti, zìdić, vïdeti, príčalica, prímeran, Dànica, dàska, pälac, mrâčna, pâmtiti, plöča, sûžen, Pâvle

 

 9. mlâd Dalmatínac, kapetánov štâp, príčati prîču, svôga jedínca, oblépiti zîd, tŕpeti bôl, svôme gospodáru, glûp máčak

 

10.podìvljala stöka, neòbičan čövek, donèsi vína, prázan žìvot, dvê gödine, vëšt knêz, pevúšiti pësmu, näšeg kapétana

 

11.  Posle / dva-/ tri / dana /  bilo je / jasno/  da ga neće/  ispitivati / zbog dugih / razgovora / sa Ćamilom. / Znači/  da je sve/  svršeno/  i pokopano/ . Počelo je / vreme / bez Ćamila./  Ne zaboravlja ga,/  ali oseća/  u sebi / da mu se više/  ne nada./  A pogled mu,/  bez veze / sa onim/  o čemu /  govori/ , luta,/  jadan/  i lud / od straha/  i skrivene / pomisli/  na kaznu / koja ga/  čeka,/  ako mu se/  dokaže / ono / za šta ga/  optužuju./

              * proklitike / * enklitike

 *Napomena: enklitike mogu stajati i između proklitike i akcentovane reči ,

        npr. ...da ga neće... 

 *Napomena. Akcenatske celine se mogu odrediti i u zavisnosti od rečenične intonacije koja opet zavisi od toga šta se želi u rečenici naglasiti, odnosno ona bi označavala psihološke pauze u rečenici koje bi bile promenljive u zavisnosti od govornika.

 

*12. jäbukā, dèvojākā, pòginēm, obúkū, prödāla (*Napomena: oblik radnog gl. prideva u m.r.jd. NEMA dužinu!), pröklēt, píšūći, ùkrāvši.

 

*13. u vëtar  => ü vetar / ne ïsplete => në isplete  / pod lêd =>pöd lēd /

        u grâd => ü grād / od küćē => òd kućē  / ne dâm => nè dām.

         *Napomena! Na proklitiku se prebacuju samo silazni akcenti i to samo njihov kvalitet ( kao silazni ili uzlazni, ali uvek kao kratki ), kvantitet ostaje  kao  dužina na reč sa kojeg se akcenat prebacio !)

*14. mlâdica  (deminutiv od mlâda)  / mlàdica (izdanak)

       kúpiti  (pazariti) / küpiti (sakupljati, pribirati )

       láne (prošle godine) / làne (srnino mladunče)

       sédeti (postajati sed) / sèdeti (vršiti radnju sedenja)

 

*15.Napomena.U tekstu su obeležene i sve posleakcenatske dužine.

 



            5. Istorija srpskog jezika

 

1.glagoljica/ ćirilica

2.srpskoslovenski / 12-18. v.

3.Miroslavljevo  jevanđelje /  ćirilica / 12.vek

4.Srpskoslovenski jezik / ćirilica

5. Gavrilo Stefanović Venclović / Jovan Rajić / Zaharije Orfelin

6.Maksim Suvorov / "Slavijanska škola" / 5 god. / ruskoslovenskom jeziku

7. Emanuil Kozačinski / ruskoslovenskom jeziku

8. Jovan Rajić

9. slavenoserbski /srpskog narodnog i ruskoslovenskog / polovine 18.veka

10.Zaharije Orfelin / Slaveno-serbski magazin

11. narodnim jezikom

12.Dositej Obradović

13.Prvom srpskom ustanku

14. odlazi u Beč / Jerneja Kopitara

15. Jernej Kopitar

16.Pismenica serbskog jezika / Beč

17.Save Mrkalja / Adama Mrazovića

18. Adelunga

19. Beču / Rječnik srpskoga jezika / Gramatiku srpskoga jezika

20. ть , дь , ль , нь , ï => ћ, ђ, љ, њ, j, џ

21. Rječniku / 1818.

22.istočnohercegovački dijalekat / ijekavski izgovor / tršićki govor

23.a) bogata narodna književnost na tom dijalektu

      b) bogata dubrovačka književnost na tom dijalektu

      c) govori ovoga dijalekta zauzimaju najveći deo  zemljišta štokavskog narečja

24. H / govora Dubrovnika i jugozapadne Crne Gore

25. 1839.god.

26.Ljudevitom Gajem / kajkavski / štokavsko

27. Bečki dogovor i njegovi zaključci

28, Rat za srpski jezik i pravopis /Đuro Daničić / narodnim jezikom

29. Malu srpsku gramatiku / Rječnik iz književnih starina  srpskih / Istoriju oblika

30. Jernej Kopitar / Đuro Daničić

31. Vuk - Novi zavjet  / Đuro D. – Rat za srpski jezik i pravopis / P.P. Njegoš – Gorski vjenac / B. Radičević – Pesme

32.Ilirci su hteli da jezičku osnovu obogate sem narodnim jezikom i jezikom dubrovačke književnosti , a Vuk je hteo samo  narodni jezik za osnovicu knjiž. jezika.

33. pozajmljenice iz češkog jezika, ima ih u hrvatskom jeziku

34. Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika, Novi Sad, 1960.

35. fonetska / morfološka / sintaksička

36. definisanje i utvrđivanje norme

37. a) teritorijalno:- dijalekatsko

                                - varijantno : -  srpski

                                                      -  hrvatski

      b) socijalno (daje sociolekte)

      c) funkcionalno ( daje stilove)

38. seosko / gradsko

39. dvojni oblik jedne te iste reči

40. sociolekti ili socijalni dijalekti

41 (Sociolekt je ) jezik koji preuzima iz knjiž. jezika potpunu fonetiku, morfologiju i sintaksu bez devijacija ( odstupanja) , ali se na leksičkom nivou raslojava u više slojeva.

42.žargonizmi

43.kalk

44. razgovorni / administrativni ( kancelarijski) / publicistički ( novinarski) / naučni / književnoumetnički (  1.pesnički i 2. pripovedački)

45.albanski, bugarski, mađarski, rumunski, rusinski, slovački, turski, romski

46. srpski / ekavski  i ijekavski / ćirilica

47. - Gramatika i stilistika  hrvatskoga ili srpskoga jezika

      - Savremeni srpskohrvatski jezik

48.  Rječnik hrvatskog ili srpskoga jezika  / Rečnik srpskohrvatskog i narodnog jezika  / Srpski rječnik ( iz 1818. i iz 1852. )  / Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika ( Matica srpska i Matica hrvatska)

49.  Leksikon stranih reči Milana Vujaklije / Etimološki rječnik Petra Skoka / Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Jovana Matešića

50. pravilno pisanje

51. pravilan govor

52. etimološki / fonetski

53. korenski

54.fonetski pravopis

55. a)

56. Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika, Novi Sad, 1960.

57. u originalu / transkribovano

58. pravila / terminologija / rečnika

59.

  STAMMBAUMTHEORIE  (teorija o jezicima sveta)

   *EVROPA  (za takmičare)

      INDOEVROPSKI:

      A) „SATEM“ grupa  (kažu „satem“ za sto)

 1.indoiranski: - iranski (kurdski, osetski, persijski, pašto)

                      -sanskrit (pendžabi, hindu, bengali)

2.jermenski

3.balto-slovenska grupa :

      -slovenske jezike: -istočne (ruski , beloruski, ukrajinski)

                                 -južne : -istočne (bugarski, makedonski, staroslovenski)

                                              -zapadne( srpski, hrvatski, slovenački) 

                                 -zapadne  (poljski, češki,  slovački, lužičkosrpski, polapski )

     -baltijske jezike (staropruski/ litavski, letonski)                                                                                                                                                    4.albanski

          B)  „centum“ grupa   (kažu „cento“ za sto)

5.grčki

6.germanski  ( gotski/ islandski, švedski, danski, norveški/ nemački, engleski)

7.keltski (irski, gelski / galski, bretonski)

8. italski : - latinski (rumunski ,italijanski ,francuski, provansalski, katalonski, španski, portugalski )

                 -osko-umbrijski     

    ll ugro-finska (mađarski i finski)

    lll turkijska  (turski)

    lV semitska (arapski, hebrejski)

AFRIKA 

    V bantu

AZIJA 

     Vl kinesko-tibetanska

     Vll dravidska

AMERIKA 

     Vlll uto-astečka

         

           6. Dijalektologija

1. Gramatika je nauka koja opisuje strukturu jezika, utvrđujući njegove glasovne, obličke, tvorbene i rečenične osobine. Gramatika  je skup pravila o jezičkim jedinicama  ( o glasovima, o oblicima, o rečima, o rečenicama i njihovim delovima) koja nas uči i pravilnosti jezika.

2.Jezik je sistem znakova koji je (govorno i pisano) sredstvo opštenja, sporazumevanja među ljudima.  

3.a)komunikativnu  b) saznajnu  c) akumulativnu

4. indoevropskog

5. Odra i Labe / Volge

6. a)istočna (ruski /beloruski/ ukrajinski)   

   b) zapadna ( poljski s kašupskim i slovinskim/ češki /slovački/donjolužičkosrpski i gornjolužičkosrpski )

   c) južna (slovenački/srpskohrvatski/makedonski/ bugarski/ staroslovenski) 

7. a) zapadnoslovenska jez. zajednica (slovenački i srpski /hrvatski)

    b)istočnoslovenska jezička zajednica ( makedonski /bugarski/ staroslovenski)

8.slovenskih

9.a) štokavski b)čakavski c)kajkavski   // upitnoj zamenici za stvari ŠTO

10. a)deklinacija  b)akcenat  c)izgovor  JATA

11.praslovenski //   a)ije /je    b)e    c) i

*12.a) istočna Istra , Hrvatsko primorje , ostrva Dalmacije

      b) tri akcenta (dva silazna i akut) /Đ>J (meja) / grupa ČR (črn) / Lj>J ( judi ) / ŠT>ŠĆ (dvorišće)/ pepel, rekal (ostaje L) / žen, sel u gen.mn. / stari oblici promene : sini (sinovi!) , kralji (kraljevi!) / zamenica ČA?

*13.  Xll vek

*14. ikavski/ ekavski/ijekavski

*15.a) severozapadni deo Hrvatske, na zapadu do granice sa Slovenijom

        b) tri akcenta (dva silazna i akut) / poluglas >e (den, megla) / Đ>DŽ; Ć>Č (sveča, medža) / stari oblici gen.mn. (žen, sel ) / L ostaje (dal, delal) / futur sa oblikom BUM / BUŠ... PISAL  / nepostojanje imperfekta i aorista / zamenica KAJ?

*16. XVl vek /  Anton Gustav Matoš i Miroslav Krleža

17.Srbija , Bosna i Hercegovina , Crna Gora i Hrvatska

18. a) ekavski/ ijekavski / ikavski    b) mlađe štokavske i starije štokavske dijalekte

19. prizrensko-timočki / kosovsko-resavski / slavonski štokavski

20. a) prostor između Prizrena , na jugu , i Timoka i Rtnja, na severu.

      b)neprenesena akcentuacija (dva silazna);  dosledno ekavski, JAT>e ( mudreji, zdraveji);  futur l (će da radi)

21. a) centralna Srbija, pravac jugozapad-severoistok (od Metohije preko Kosova i Kopaonika, severoistočna Srbija sa severoistočnim delom Banata)

       b)stara akcentuacija (dva silazna ); dosledno ekavski, nema H (leb);  čest komparativ na –ši (novši, crnši) ;  futur l (će da radi, će piše)

22. a) jugoistočni deo Hrvatske, zapadno i jugozapadno od Vinkovaca (od Virovitice do blizu Osijeka)

      b) najstarija akcentuacija (dva silazna i akut); JAT>e ; nema sibilarizacije (ruki); deklinacija sa starim oblicima ( volov, g.mn.)

23. šumadijsko-vojvođanski

24. a) Srem, Šumadija, veći deo Banata i Bačke, ovim dijal. govore Srbi u Rumuniji i Mađarskoj

      b)nova akcentuacija( 4akcenta i dužina posle akcentovanog sloga); JAT>e , ima ikavizama(mudriji/ nisam/ dat.jd. ženi/ instr.jd.  ovim); nema h (leb, oću) ; nova deklinacija (7padeža/  g.mn.:  –a /D=I=L mn.); radni gl. pridev: –ao>o (pevo)

      c) poddijalekti : severnosrbijanski i vojvođanski ( banatski/ bački / sremski)

25. nisam /mudriji/ dativ: ženi, meni / instrumental: ovim, onim  (tj. JAT>i , ikavizam na ekavskom tlu!)

26.zetsko-južnosandžački

27. a)obuhvata veliki deo Crne Gore (Zetu i severoistočno do iza Bijelog polja) i južni Sandžak u Srbiji

      b)stari tip akcentuacije(neprenesena delimično);  JAT>(i)je ;  čuva se H;  vrši se jekavsko jotovanje (đevojka);  A=I=L (isti padeži i za kretanje i za mirovanje: Idem na Cetinje/ Živim na Cetinje);  infinitiv na sugl. (radit); aorist i imperfekat u živoj upotrebi

28. istočnohrcegovački

29.a) istočna Hercegovina, severozapadna Crna Gora, zapadni deo Sandžaka, zapadna Srbija (Tršić)

      b) nova akcentuacija;  JAT>(i)je  (pjesma, dijete, ali volio(!) ;  nema H (sem u Dubrovniku i u govoru Muslimana);  jekavsko jotovanje (sem uDubrovniku i kod Muslimana);  nova deklinacija;  radni gl. pridev  –ao>o (pevo);  inf.na –ti/-t/ -ć ( raditi/ radit/ dać); sačuvan aorist, delimično imperfekat

30. a) posavski ikavski   b) mlađi ikavski  c) istarski ikavski

31.- posavski ikavski :

            a) U Slavoniji ( od Gradiške do Vinkovaca)

            b) stara akc. (dva silazna i akut); JAT>i;   št>šć/žd>žđ (šćap/možđani);  L ostaje ( pisal) ; inf. na -t( pisat)                                                        

      - mlađi ikavski :

            a)čakavska teritorija od Jadranske obale do severoistočnih obronaka Velebita i u Bačkoj – Bunjevci

            b)novošt. akc.;  JAT>i (divojka);  umesto lj ima j ( zemja) ; uglavnom nova  deklinacija

      - istarski ikavski:

            a) južna i zapadna Istra i na severu  (Ćićarija)

            b) stara akc.( dva silazna);  JAT>I ;  čuva se H

32.štokavsko narečje / istočnohercegovački dijalekat  i  šumadijsko-vojvođanski / ijekavski  i  ekavski

33. XlX vek

34.Jezička norma je ukupnost pravila koja su obavezna za sve one koji tim jezikom govore i pišu.

35. Vuk St. Karadžić  / Ljudevit Gaj

      Rešenja  za  II razred                                  

                     1. Morfologija : - sve vrste reči

                                            -nepromenljive reči

                                            -padeži

                                            -imenice

                                            -zamenice

                                            -pridevi

                                             -brojevi

                                             -glagoli 

...................................................................................................................................          

                   MORFOLOGIJA          

Zadaci za takmičare jesu označeni zvezdicom (*)  !!!

 

Sve vrste reči

1.       a) Ja (lična zamenica) sad (prilog za vreme) jedva ( prilog za količinu) mogu (pom. gl. moći)  znati (glagol) da (veznik) imadoh( glagol) san (zajednička imenica) / i ( veznik) u (predlog) njemu ( lična zamenica) oči ( zajednička imenica) neke (neodređ. zam ) , nebo (zaj.imen.) nečije ( neodr. zam. )...

           b) Ni ( odrična rečca) arije (zajednička imen. ) ni ( odr.rečca) sveg (opšta zam.) drugog(redni broj), što ( odnosna zam. ) ja ( lična zam. ) noćas (prilog za vreme.) snih (glagol)...

 2.   iako ( veznik) nikome ( odrična zamenica) uopšte (prilog za količinu)

 3.  znatno ( prilog za količinu)

4. uvek, popreko, čak (rečca),  veoma, mnogo, ovde, nehotice.

5. a) Prošli smo kraj njegove kuće. b) Uvrh sela stoji  crkva.  (predlozi)

6. Sâm je obeleženo akcentom da bi se razlikovalo od pom. glagola jesam u I licu jd. sam.

7. otud ( prilog za mesto )

 *8. U sintagmi te dve godine podvučena reč stoji u obliku:

          b) paukala

9.   a) Milan ( vlastita imen.) je( pom. gl. jesam) juče ( prilog za vreme) bio (pom. gl. biti) kod (predlog) mene (lična zamenica).

b) Bilo( pom. gl. biti)  mi ( lična zamen.) je ( pom. gl. jesam) jedva ( prilog za količinu) pet (osnovni broj) godina ( zajednička imenica).

10.  prvi put ( zajednička imenica), put njiva ( predlog)

11. najposle ( prilog) najvišu( pridev)

12.a)orao, orao  (imenica, glagol)    c) tiho, tiho  (prilog, pridev)       

 

Nepromenljive vrste reči   

 1.   Rečce: Verovatno  je baš on insistirao na tome .

1.      Predlozi:  Na fudbalskom igralištu trčali su dečaci. Iza gola, u dva reda, sušili su se dresovi.

     3.   Prilozi:

          a) Sakupio je veoma obimnu literaturu o njima.

           b) Poštovani susede,  jako  je kasno!

       *c) Prvo otac sede za sto, zatim majka i tako smo sedeli , u krugu, nemi, ispod bleštavog lustera.

    4. Nepromenljive reči: letos, zima, zaista, davno, davnina, kako.

    5.Znači  je    b) rečca  

  *6. Rečce ( partikule): Kad baš hoćeš da ti kažem, on je  i  pošten , i  mio prema nama.

   7. Prilozi: Marko je to sasvim  dobro uočio: dete je bilo nemirno i bučno.

   8. Hu-hu-hu  i  ha-ha-ha su kao vrsta reči uzvici.

   10.  a) prilozi: ovde, nekada; b) predlozi: nad, zbog , od, uoči;

         c) rečce: međutim ,valjda , zar ; d) veznici: jer,dok.

11. Nepromenljive :

a)U (predlog),  rado (prilog), kod (predlog)

b)Tada (prilog),  često(prilog),  k (predlog),  pa (veznik),  o(veznik),   i (veznik)

c)Kad (prilog), odmah( prilog),   se (povratna rečca),  u (predlog) 

12.Nepromenljive :

a)Beti (imenica, ali *kao strana reč, ne menja se ni po jednoj kategoriji), tek (prilog),danas (prilog), jer(veznik), pre(prilog),   dovde(prilog)

b)Usled(predlog),   na (predlog), se (povratna rečca)braon (pridev, ali *kao strana reč  ne menja se ni po jednoj kategoriji) 

13. Prilozi ( za vreme i mesto):

Ranog nedeljnog jutra, gore na nebu pojavila se letelica koju tad nismo prepoznali.

14.Prilog:

c)Požurio je videvši da je blizu  noć.

 

Padeži

 1. Knjigu piše kralju Vukašine. ( vokativ, subjekat)

 2. a) nezavisni padeži: nominativ, vokativ ,

     b) zavisni padeži: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ.

3.dativ, instrumental, lokativ.

4. genitiv, dativ, akuzativ , jd. i mn.

5. akuzativ i lokativ

6. Toga jesenjeg jutra djed me je svečano obučenog poveo u školu. ( genitiv)

*7.  Godinama je u isto vreme odlazio na more. (instrumental)

8. Podvučeni padežni oblik  u rečenici  Radnici su tovarili ugalj u vagone   je :

         a) akuzativ 

9. genitiv: Pere/ Pera/ Radeta ; dativ: Peri / Peru / Radetu

10. Imenica u akuzativu jednine: b) Noć je smenjivala dan.

11.Vremenom se pomirio  sa njom. (instrumetal, jednine)

12. Reči u  prisvojnom genitivu :

Četvrta moja ljubav bila je jedna učenica  Više ženske škole, žarkih crnih očiju i nestašna osmejka.

 

Imenice

1. I vetar i kula imaju samo gramatički rod .

2. prirodni : i muški i ženski rod / gramatički: ženski rod.

3. Množina imenice otac je očevi.

4. brkovi/brci; snovi/ sni; vukovi/vuci

5. Deklinacija je promena imenskih reči po padežima.

6. oko:srednji rod;  oči: ženski rod.

7. a) vrstu po značenju: zbirna imenica b) vrstu po nastavku u nom. jd.: treća vrsta

8. gramatički rod: srednji rod  / gramatički broj:  množina (pluralija tantum)

9. siročad( zbirna im., ž.rod, jd.), siroče (zajedn.imen.,sr.rod, jd.), siročići( zajedn.imen., m.rod, mn.)

10. doba

11.  deca , vlastela, radništvo

12. stvari / stvarju,  čađi / čađu,  pamet i/ pameću.

13.Imenica pilad ima u nominativu     a) oblik jednine i značenje množine

14. mrlje, voda, trunje, masnoća 

15. Imenice  pijanica, mušterija, kukavica mogu imati     c)  m.r.   i   ž.r.

16. petorica, petorka, petica, petak, petina

17. misaone imenice.

18. studenti: zajednička imenica, prva grupa , studentarija: zbirna imenica, treća grupa

19. a)pluralija tantum

20. Imenice srednjeg  roda množite:

Niz seoski put jurila su kola sa dečurlijom iz okolnih gazdinstava.

21.b) Nemačka je velika zemlja. 

22.nakit, dečurlija, minđuše, dugmad, deca, trnje. 

23.a) budućnosti (lokativ jednine) , omladina(nominativ jednine)

    b) nikome (dativ, jednine),  na travi (lokativ jednine)

 

Zamenice

1. svašta, svakoliki ,svakakav, svačiji.

2.  ko god, što god, koji god, kakav god:  opšte zamenice

3. svaki (opšta pridevska zam.) / bilo koju ( opšta pridevska zam. ) / koja ( odnosna pridevska zam.) /  njegovih ( prisvojna pridevska zam.).

4. nekoji, naš, čiji, to, kolik.

5. Pokazna  zamenica za kvalitet , 1.lice,  nominativ, jd. za sva tri roda: ovakav/ ovakva/ ovakvo

6. Rasplakao se za njima:  lična zamenica, III lice, mn.,  instrumental.

7. nekoji (neodređena ), naš ( prisvojna) ,  čiji (odnosno-upitna) to ( pokazna), kolik ( odnosno-upitna)

8. Neodređena  imenička zamenica: nikoji, nekolik, ničiji, nekakav,nikakav, nešto.

9. joj ( ona)  nečeg ( nešto), nikome ( niko) , mu (on), ih ( oni) ,  nj (on )

10. Marko ju je voleo.

11. c) ja – mene

12. a)kategorije :akuzativ, 1.lice, množine
      b)  vrsta i podvrsta  imenička lična zamenica

13. mu (dativ),ga (akuzativ)     

14. b)To je znao svako koga smo pitali.

15.b) Ljudi su ti (tebi) rekli da dođeš na posao.

16.c)Jasno nam(nama)je o čemu se radi. 

17.b)Kupićemo im(njima) ipak ruže.

18. ni o čemu.(imenička odrična zamenica, lokativ)


 Pridevi

 1.* Razlika između određenog i neodređenog pridevskog vida u ženskom rodu je  u :

a) akcentu i dužini krajnjeg vokala

2. Oblici određenog pridevskog vida u m.rodu jd. razlikuju se od neodređenih oblika u svim padežima sem u vokativu i instrumentalu.

3. Odredi vid podvučenih prideva:

a) novi ( određeni prid.vid)  b) najtanji ( određeni prid.vid) /  viđen  (neodređeni prid.vid)

4. austrijski ( prisvojni pridev), kožni ( gradivni pridev), sed (opisni pridev)

5. od imenica

6. dobri

7. On je čovek dobra srca. ( neodređeni prid. vid)

 8. lep / mek/ lak

 9. ovaj mladi stasiti čovek  ( određeni pridevski vid)

10. visok – viši /   zao – gori /  rđav -  rđaviji i gori /  mio – miliji /  velik(i) – veći

11. Elativi su pridevi koji nemaju komparaciju.

12. Pridev načet postao je od glagolskog oblika koji se zove trpni glagolski pridev.

13. u norveškoj prirodi ( prisvojni pridev)

14. a) Dragana je najviša u odeljenju.

      b) Popeli su se na najviši vrh Kopaonika.

      c) Šekspir je najveći dramski pisac.

15.c) sjajan , smeđ     

16.a)nominativ jednine 

    d) komparativ

    e)određeni vid (* u komparativu i superlativu pridevi su uvek određenog vida )        

17.a)genitiv množine    

    d) komparativ

    e)određeni vid  (* u komparativu i superlativu pridevi su uvek određenog vida )          

18.genitiv, ženski rod, jednina

19.b)Svi su u obliku muškog roda.

     c)Svi su određenog vida.

20. d)Nalaze se u istom padežu (* u nominativu jer su deo   imenskog predikata). 

   Nalaze se u određenom vidu

21.a)Nalaze se u obliku množine.

    d)Nalaze se u istom padežu ( *u nominativu, prvi u službi subjekta, drugi u službi imenskog dela predikata)

22.* a) Vrhovi Himalaja su beli od snega. ( *u imenskom delu predikata pridev je uvek neodređenog vida; u ovoj rečenici pridev se nalazi u množini, ali neodređenog vida! )

 

Brojevi

 1. Redni brojevi se menjaju kao:

a)pridevi određenog vida

2. Oblici genitiva muški i ženski rod broja 2: dvaju / dveju

         * Brojevi . 2, 3 i 4 i oba menjaju se po  slovenskoj dvojini.

 3.* N. oba/ obe G. obaju/ obeju D. obama / obema A. oba / obe V. oba / obe I. obama / obema L. obama / obema

4. Akuzativ muškog roda broja troje  glasi troje , a akuzativ jd. ženskog roda broja jedan glasi jednu.

5. Kojim vrstama i podvrstama reči spadaju : dvojica ( brojna imenica) , jedan ( osnovni broj) , drugi ( redni broj)

6. četirma

7. dvoga / dvoma

8. ( 1011) hiljadu jedanaest  ,   ( 221) dvesto dvadeset i jedan ,   (105.) sto peti ,  ( DXLII)  petsto četrdeset i dva   .

9. Napiši padeže imenica koji se slažu sa sledećim brojevima:

a) (uz broj 1) NOMINATIV jd.    b) (uz br. 2-4) GENITIV jd.     c) (uz br.  5 - 20) GENITIV mn.

*10.  dvoji/dvoja/dvoje

 

11. šesto (i) pet

 

Glagoli

1. Konjugacija ( *конјугација!) је promena glagola po glagolskim kategorijama.

2.Infinitiv glagolskog oblika proleću je  proletati.

3.a) infinitiv glagolskog oblika pritiskujući je  pritiskivati.

    b) infinitivna osnova je pritiskiva-  , a prezentska osnova je pritiskuje- .

4.Glagolski prilog sadašnji -  budući;  glagolski prilog prošli -  bivši.

5. Glagolski  rod glagola crveneti je neprelazan ( *npr. crveneti od stida) i crveniti je prelazan (*npr. crveniti ( ofarbati) ogradu)

6. Oblici pluskvamperfekta glagola pisati : bejah pisala, beh pisao, bio sam pisao,

7.Glagol iskriti je po svom glagolskom rodu neprelazan ( *ne zahteva pravi objekat !)

8.Nelični glagolski oblici su: infinitiv, glagolski prilog prošli, trpni glagolski pridev.

*9.   ( je napisano ) Glagolski oblik je prezent (* po M.Stevanoviću!), a stanje je pasiv.

10.Infinitivi su: ustajati i izviniti ( *npr. izviniti  se nekome, a izvinuti znači vinuti se , leteti, odleteti....)

11. 3.lice mn. aorista od glagola propasti je  propadoše.

12.Radni glagolski pridev upotrebljava se u perfektu, pluskvamperfektu, potencijalu, futuru II i to u aktivnom stanju.

13. bih uradio  - potencijal, 1. lice jd., m.r.,  svršeni vid, prelazni , aktiv.

14.su udarileperfekat,3.lice mn.,ž.r. / šalju – prezent, 3.lice, mn. / se ukazaše–aorist, 3.lice, mn.

15. je poskakivao -  nesvršeni vid, učestali.

 16. Rekao je da je morao da je ostriže kad je došlo vreme da izađu na pašu. ( *Treće je u rečenici je pravi objekat, dakle, akuzativ jd. od ona! )

17. razmislim- neprelazni, svršeni vid;  donosi – prelazni, nesvršeni.

18. donesen ;  dovezen ( *ali nošen ; vožen !)

*19. glagolski prilog sadašnji – voleći / glagolski prilog prošli - volevši

20.  Osvanu je aorist / ( Kad ) bi osvanuo i današnji dan / Osvanuo bi i današnji dan...

21. ljutiti se – nepravi povratni

*22. 3.lica jd. m.r. potencijala u pasivu – bio bi pohvaljen ; glagolskog priloga sadašnjeg u pasivu- budući pohvaljen

23. perfekat, pluskvamperfekat, potencijal, futur I , futur II

24. imperfekat,  glagolski prilog sadašnji

25. načini: imperativ, potencijal i futur II ;    stanja: aktiv, medijativ, pasiv

26. svršeni gl. vid: upitati ( zapitati/ ispitati...); učestali : ispitivati

27. svi nelični glag. oblici: infinitiv, radni glagolski pridev, trpni glagolski pridev, glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli

28. imperfekat

29. a) medijativ b) aktiv c) pasiv

30. c) aorista (*  zapisati je svršeni glagol ! )

31.  pročitaše

*32.neprelazan  ( *jer u rečenici zahteva nepravi objekat, a ne pravi! )

33. Čitajući lektiru nije mogao zapamtiti ni radnju, a kamoli imena svih  ličnosti. *mogao, jeste radni gl.pridev, dakle neličan, ali je glagol moći upotrebljen u perfektu( nije mogao) , dakle, u ličnom glagolskom obliku)

*34. c) rečem i reknem.

35. c) ispravni su i  oblici pod a) i oblici pod b)

35. c) pretežno od svršenih .

36. c) i svršen i nesvršen.

37. skoknuti  ( šire značenje:  preskočiti / iskočiti )

38.  c) i svršen i nesvršen

39.  samovati/ samovah ;         micati /  micah

40.   ostavljati - nesvršen;       ostaviti - svršen;          popisivati - učestali

*41.  Jesen je lišće ŽUTILA pa se sva šuma ŽUTELA.

42. 3.lice mn. aorist (*svršeni je glagol, zato ne može biti imperfekat)

43.  b) nepravi povratni

44. Zamrla je krnji perfekat (* jer nedostaje pomoćni glagol)

45. c ) i svršen i nesvršen

46. peti se- nesvršeni, neprelazni;  skupljati- nesvršeni, prelazni;  zagristi- početno svršeni, prelazni

47. biti ( postojati) – budem,  budi   ;     biti ( udarati, tući ) -   bijem, bij

48.  robovati- robujem;  razmotavati- razmotavam;  sticati- stičem

49. glagoli sadrže oba vida , i svršeni , i nesvršeni

50. svršene: ukrasti, ispeći, leći i nesvršene: razmišljati ,pomagati, lagati 

                   

 

         Rešenja za III razred      


                   1. Tvorba reči (podsetnik i rešenja)

                     2. Leksikologija /u pripremi /

                     3. Sintaksa       

                            a) - nezavisni odnosi među klauzama

                            b) - rečenični članovi

                            c) - sintagma

                            d) - rečenični modeli   

                            e) - rešenja kontrolnih zadataka

.................................................................................................................................

             1.Tvorba reči - podsetnik

 Morfema : -korenska / tvorbena / gramatička

                    -afiksi: prefiks / infiks / sufiks

  * tvorbena morfema unutar sebe uvek sadrži gramatičku morfemu!

 

 

    VRSTE  REČI                NAČINI  TVORBE

------------------------------------------------------------------------- 

    proste                             -

   izvedene                izvođenjem (derivacijom):

                                      -      sufiksacija

                                      -      unutrašnja tvorba:

                                                 - prevoj vokala

                                                 - pretvaranjem ( poimeničavanje/ popridevljavanje)

                                                 -      imperfektizacija/ perfektizacija

    složene                 slaganjem (kompozicijom):

                                     -     slaganje sa spojnim vokalom

                                     -     slaganjem bez spojnog vokala

                                     -     prefiksacija

   polusloženice           -     slaganje sa crtom  

    abrevijature         skraćivanje reči :

                                                              - na inicijale

                                                              - na slog ...

  složeno-izvedene   kombinovana   tvorba

  pozajmljenice           pozajmljivanjem iz drugih jezika      

 

 

  2.Tvorba reči- rešenja

 

1.    Zadatak

  Vrste morfema, naziv reči ( u odnosu na tvorbu ) i način izvođenja:

------------------------------------------------------------------------- 

1.proste reči >  korenska morfema +  infiks  + gramatička morfema  

----------------------------------------------------------------         

jačati        >                  jač                            a                               ti

vraćati      >                  vrać                          a                               ti

momak     >                  momak                      -                              Ø

crnji         >                   crn                            -                               ji

mekši       >                  mek                           -                               ši

radim        >                  rad                            i                               m

 

2.Derivacija ( sufiksacijom)

 (* gramatička m. je data uz tvorbenu morfemu)

------------------------------------------------------------------------- 

derivati       >      korenska m.         +          tvorbene m.   sa   gramatičkom m.

------------------------------------------------------------------------- 

knjižurina    >               knjiž                                 urin                            a

Dušan          >              Duš                                   an                              Ø

Kovačević   >                Kov                               ač+ev+ić                        Ø

strašilo        >               straš                                  il                               o

 teletina       >               tel                                   et+in                           a

 vožnja         >              vož                                   nj                               a

Mendeljevljev >             Mendelj                          ev+ljev                         Ø

stričev        >                 strič                                 ev                               Ø

trešnjev      >                 treš (*tresti)                     n+jev                          Ø

čovečiji      >                  čoveč                               ij                                  i

francuski    >                  francu(z)                         sk                                 i

američki     >                 ameri(k)                           čk                                 i

plavlji         >                  plav                                 lj                                  i

bolešljivo    >                  bol                                  es(t)+ljiv                       o

startovati     >                 start                                 o+va                            ti   ?

govorkati     >                  govor                               ka                               ti

kucnuti        >                  kuc                                   nu                               ti

 

2.Slaganje (kompozicija)

------------------------------------------------------------------------- 

a)kompoziti   >prefiks +  korenska m. + infiks + korenska m. sa gram. m.

------------------------------------------------------------------------- 

nečovek         >     ne               čovek               -               -                       Ø   

nosorog         >      -                 nos                 o              rog                     Ø

svetloplav      >     -                 svetl                 o              plav                    Ø

izdevetati       >     iz                devet               a               -                        ti

iseliti              >      i                 sel                   i                -                       ti

rastaviti          >     ra               stav                  i                -                       ti

smešati           >      s               meš                 a               -                        ti

sleteti             >       s               let                   e                -                       ti

sjuriti             >       s               jur                    i                -                       ti

napisati          >      na              pis                   a                -                       ti

 

 -------------------------------------------------------------------------

b)polusloženice>pref.+kor. m.+tv.m.+inf.+pref.+kor.m.+ tv.m.( gram. m)

------------------------------------------------------------------------- 

spomen-ploča    >   s          pom        en       -        -         ploč         -          a

 Smail-aga         >   -          Smail        -         -        -          ag           -         a   

 srpsko-hrvatski >   -           srp          sk       o        -         hrvat       sk          i

crveno-plava     >    -          crven        -        o        -         plav         -           a

 

------------------------------------------------------------------------- 

c)abrevijature   >   korenska m. (skraćenica) + gramatička m.

------------------------------------------------------------------------- 

NIN-a                   >          NIN                                         a

Nolita                   >           Nolit                                        a

 Genex                >           Genex                                      Ø

 

3.Kombinovana tvorba

------------------------------------------------------------------------- 

složeno-izvedene >pref. +  kor. m. + inf. + kor. m.+ tv. m. (sa gram. m.)

------------------------------------------------------------------------- 

dovratak                  >  do           vrat           -             -            ak                 Ø

zabrđe                    >  za            brđ           -             -            (j)                  e

rukotvorina              >   -             ruk            o            tvor         in                  a

bezdušnik               >  bez          duš            -             -            n+ik              Ø

nadzornik                >  nad          zor            -             -            n+ik              Ø

nadvožnjak              >  nad          vož            -             -            n+jak            Ø

neprijatelj                >  ne            prija          -              -            telj               Ø  

zaručnik                  >   za           ruč             -              -            n+ik             Ø

utopljenik                >   u             top(*utopiti) -             -            ljen+ik          Ø

oboljenje                 >   o             bol              -             -            jen+j            e

zlehudan                 >   -             zle              -             hud         an                Ø

belobrad                 >   -             bel              o             brad         -                Ø

brzonog                   >   -            brz              o             nog           -                Ø

plavokrvan               >   -             plav            o             krv           an               Ø

doviknuti                  >  do            vik              -              -             nu                ti

 

------------------------------------------------------------------------- 

složeno-izvedene>pref.+kor.m.+tv.m.+inf.+pref.+kor.m.+tv.m.( gram. m)

------------------------------------------------------------------------- 

samoubistvo            >  -        sam         -        o         u       bi(*biti)   stv             o

vlastoljublje             >  -        vlast        -        o          -       ljub        lj               e

 

4.Pretvaranje

------------------------------------------------------------------------- 

popridevljene reči > prefiks + korenska  m. + tvorbena m. sa gram. m.

--------------------------------------------------------------------------

poslato                     >    po                slat                       -                       o               

rađen                       >     -                 rađ                       en                     Ø

svetleći                     >     -                 svetl                      e                      ći

bivši                         >     -                 bi ( *biti)               vš                      i

oženjen                    >     o                 žen                      jen                     Ø

udata                       >     u                 da (dati)                -                       ti

  

5.Pozajmjivanje

------------------------------------------------------------------------- 

pozajmljenice  > pref. + koren.m.+inf. +kor.m. + tvorb m. ( gram. m.)

------------------------------------------------------------------------- 

amoralan             >   a             moral       -           -                an               Ø

filolog                  >   -             fil             o           log              -                Ø

arheolog              >   -            arhe          o           log              -                Ø

arhetip                >    -            arhe          -           tip              -                Ø

 Tačnije:

 * arhe - prefiksoid

 *  log  - sufiksoid 

 

 

2.Zadatak

Korenske morfeme i unutrašnja tvorba (prevoj vokala)

izvirati / vreti/ izvor -> vir / vØr / vor

roditi / rađati -> rod /rađ

birati/ branje -> bir / bØr

Ozren/zrikav/ zrak/ ozaren -> zØr / zar

 

3.Zadatak

Poimeničavanje:

zevati -> zov/ upisati ->upis / kovati -> kov/ leteći (Holanđanin) / engleski -> Engleska/   oboleli (ljudi) /   mlada ( =nevesta)

 

4.  Zadatak

Perfektizacija odnosno imperfektizacija glagola

izdevetati -> devetati / seliti->iseliti, preseliti   / dati ->davati / mešati ->izmešati , promešati, smešati / sleteti -> leteti / juriti -> sjuriti, odjuriti, pojuriti         

              

               2. Leksikologija /u pripremi /

              

             3. Sintaksa

          a) - nezavisni odnosi među klauzama

          b) - rečenični članovi

          c) - sintagma

          d)- rečenični modeli

   a) Nezavisni odnosi među klauzama

1.rastavni 2.suprotni 3.zaključni 4.isključni 5. sastavni 6.isključna  7.sastavni 8.rastavni 9.suprotni 10. zaključni 11.gradacioni12.rastavni 13.isključni 14.suprotni 15.zaključna 16.sastavni 17. zaključni 18.suprotni 19.isključni 20.rastavni21.gradacioni 22.isključni 23.zaključni 24.sastavni 25.sastavni 26.suprotni 27.suprotni 28. sastavni 29.sastavni 30.zaključni 31.zaključni 32.zaključni. 33. (To je siromašan kraj, / i u njemu nismo očekivali nikakvu pomoć,/ ti siromašni seljaci su se, međutim, najbolje pokazali.) zaključni (1-2), suprotni (2-3)  34. suprotni 35. gradacioni 36. isključni.37.gradacioni

Dodatak !

1.Kopulativne rečenice (sastavni odnos):

-značenje: radnje dveju ili više rečenica je istoga smera, radnja može teći paralelno ili konsekutivno ( nadovezuje se);

-veznici: i /pa / ni / niti / te / zatim ( *može biti i bez veznika , samo zarez ! ).

2.Adversativne rečenice ( suprotni odnos):

-značenje:radnja obeju rečenica u odnosu je istovremena (paralelna) , ali suprotnog smera (značenja);

-veznici:a / ali / već /nego / no /dok / pa ipak / pa i pri tom / pa i pored toga / pak /  međutim.

3.Disjunktivne rečenice ( rastavni odnos):

-radnja obeju rečenica je istovremena, ali ne može teći paralelno nego ostvarenje radnje jedne rečenice isključuje ostvarenje radnje druge rečenice;

-veznici: ili / bilo / volja  ( ja /a / ali – u razgovornom stilu ! ).

4.Konkluzivne rečenice ( zaključni odnos):

- značenje:iz radnje prve rečenice zaključuje se radnja druge rečenice;

- veznici: dakle, s obzirom na to, stoga, zato, valjda, znači...

5. Ekskluzivne rečenice ( isključni odnos):

-značenje:radnja prve rečenice govori da je većina aktera uključena u nju, a radnja druge rečenice kaže ko je (ili šta je) iz te radnje isključeno:

- veznici: samo / sem / jedino / tek / tek što / samo što... ( *može biti i bez veznika, samo zarez ! ).

6. Gradacione rečenice (poredbeni odnosi sa gradacijom):

-značenje: dve rečenice se porede po nejednakosti njihovog značenja u pozitvnom ili u negativnom smislu;

-veznici: - ne samo / ne samo što/ ne samo da ( u prvoj rečenici) / no / već / nego ( u drugoj rečenici ) ili

              -  i ( u prvoj rečenici ) / kamoli/ nekmoli ( u drugoj rečenici).

 

  b) Rečenični članovi

 Subjekat (gramatički i logički)

Gramatički subjekat (imenska reč u nominativu)

1.Ne čuje se ništa.

2.Svašta se govori.

3.Nešto čudno se dešava!

4.Ko će nam vratiti sne neiskazane?

5.Šta se beli u gori zelenoj?

6.Ja sam nisam želeo. (Ja bez ičije pomoći / ja lično)

7.To je onda sjajna stvar!

8.Jesu li moji ovde? (Izostavljena je upravna reč: roditelji, porodica...)

9.To ne može biti!

10. Isti je ponovo uzeo reč. (Izostavljena je upravna reč: čovek...)

11.Bog , on je bio tu negde. (Subjekat je dupliran, iskazan je i sa Bog i sa on)

12. Dva jezika, to su dva sveta. (isto!)

13.Otac, braća, sestre, svi su Nemci. (Subjekat ima više upravnih članova:otac, braća, sestre, a zatim je dupliran: svi)

14.Bogat jede kad hoće. a siromah kad može. (Bez obzira što je u drugoj rečenici izostavljen predikat jede, on se podrazumeva iz prve rečenice, dakle, siromah je isto subjekat.)

15.Dve su došle, a deset će tek sutra stići. (Izostavljena je upravna reč  u paukalnoj sintagmi : dve sveske / deset  svezaka...)

16. Mladić hoće na igranku!

17.I staro i mlado, i veliko i malo sklonilo se iz sela zbog rata. (Subjekti sa više upravnih članova)

18.Dođe momče crna oka...(Sintagma sa upravnom rečju u nominativu u funkciji subjekta, isto u pr.18-22)

19.Šetnja na čistom vazduhu posle dugog sedenja  je dobra stvar.

20.Čovek u teškom crnom kaputu iziđe van.

21.Ušla je devojka sa velikim crnim mladežom na desnom obrazu.

22.Čuje se zviždanje vetra.

 

Logički subjekat (imenska reč u genitivu, dativu i akuzativu)

(Napomena! Dokaz da je izabrana reč zaista logički subjekat : prebaciti izabranu reč u nominativ, ukoliko se značenje rečenice ne promeni , izabrali ste pravu reč za logički subjekat!)

1.Bolesniku je opet od juče rđavo. (Bolesnik se oseća rđavo...)

2.Svim putnicima na brodu je bilo teško. (Svi putnici se osećaju loše/osećaju teškoću...)

3.Smučilo mu se. (On  oseća muku.)

4.Staroj će biti drago da nas vidi. (Starica će se radovati ...)

5.To mi je vrlo milo. (Ja osećam milinu...)

6.Tanju je strah. (Tanja oseća strah.)

7.Marka svrbi nos.(Marko oseća svrab nosa).

8.Danas nema nastave. (Danas se nastava ne odvija.)

9.Sutra će biti kiše. (Kiša će padati sutra.)

10.Marku je bolje. (Marko se oseća bolje.)

 

3.Ostali subjekti

( Napomena!Funkciju subjekta mogu imati i druge vrste reči/  ne samo imenske reči/, sintagme kao i zavisne rečenice!)

1.Dosta se prijavilo na ispit, a malo će biti primljeno. (prilog jer je izostavljena upravna reč: ljudi...)

2.Više je komparativ od mnogo. (prilog)

3.Od označava odvajanje.(predlog)

4.Jaoj označava bol. (uzvik)

5.Hej se odjednom gromko razleže. (uzvik)

6.Raditi je teško. (infinitiv glagola)

7.Voleti je prijatno. (infinitiv glagola)

8.Ići peške nije lako. (glagolska sintagma)

9.Dugo čekati nije zgodno. (glagolska sintagma)

10.Biti izvrstan u svome poslu, to je cilj. (glagolska sintagma i dupliran subjekat)

11.Proširiti što više krug emocija zadatak je svih nas. (glagolska sintagma)

12.Ko na brdu ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom. (zavisna rečenica,a onaj pod brdom je poredbena odredba!)

13.Ko drugome jamu kopa , sam u nju upada. (zavisna rečenica)

14.Što se ne htje u lance vezati, razbeža se u ove planine. (zavisna rečenica)

                                         

        Predikat  (* Napomena: predikat mora da ima u svom sastavu lični glagolski oblik bez  obzira na vrstu!)

1.Glagolski predikat (prost i složen):

A.Prost glagolski predikat:

 - Glagol potpunog značenja

1.Slavuj peva.

2.Oni su se bili okupili.

3.Voda curi po žljebovima.

4. Razbole se Despotov Jovo.

5. Odlučio paša da umiri raju, pa pokupio vojsku i pošao s njom u pobunjeni kraj.          (* Napomena !Krnji perfekat isto se smatra ličnim glagolskim oblikom : odlučio /je/, pokupio /je/, pošao /je/ )

 - Glagol nepotpunog značenja koji traži dopunu u rekcijskom objektu  ( neki od najčešćih glagola koji traže dopunu u objektu su glagoli davanja i saopštavanja...)

6. On želi slavu.

7.Ja poznajem ove ljude.

8.Po oglasnim  stubovima bili su polepili plakate.

9. Svi u tome uzimamo učešće.

10.Došao je do ubeđenja.

11.Stekao sam utisak. (Ako bismo ostavili samo STEKAO SAM, rečenica bi promenila smisao , značila bi STEKAO SAM IMETAKJ !)

12.Tek onda će se izvesti zaključak.

13. Zaklaće se svinja.

-Glagol nepotpunog značenja  + imenski dopunski predikativ

(* Napomena ! Nepotpuni glagoli u ovim konstrukcijama su tipa: postati, postojati, zvati se, nazvati se, nazivati se, prozvati se, proglasiti, smatrati, izabrati, priznati, postaviti, imenovati, nazvati... a imenski dopunski predikativ će biti u nominativu , instrumentalu ili za+akuzativ, za razliku od rekcijskog objekta koji će najčešće biti u akuzativu bez predloga  uz prelazna glagole)

14.Nazvali su ga pogrdnim imenom. / Zovem se Marko.

15.Postade seoskim knezom. / Postade seoski knez .

16.Proglasiše ga za hajduka.

17.Smatraše ga poznatim piscem.

18.Drže ga za brata. (U smislu : smatraju ga za...)

- Glagol nepotpunog značenja +  priloški dopunski predikativ

19.Lenjin je živeo siromašno i skromno.

20.Divno smo se proveli.

21.Postalo je veselo.

22. Uzeo nam je za zlo.

23.Vi nemate pravo. (U smislu: Vi niste u pravu/ grešite!)

24. Rođen sam u Pančevu. (Ovaj glagol bez dopune govori samo o tome da je subjekat rođen, a to nije smisao rečenice, osnovna njena informacija je u dopuni!)

25.Nikola se ponaša čudno.

26.Račun iznosi 1000 dinara.

27.Knjiga se nalazi na stolu.

28.Ja stanujem u predgrađu.

29. Ivan je ubacio pismo u sanduče.

30.Marko je položio dokumenta na pisaći sto.

 

B. Složeni predikat

- nepotpuni glagol + potpuni glagol ( u obliku infinitiva  ili  da+prezent)

(Nepotpuni glagoli ovog tipa su modalni:moći, morati, trebati, vredeti, smeti, umeti, hteti... i fazni: početi, stati , prestati, nastaviti, produžiti, prekinuti...)

31.Sad je u njemu počelo da kipi. / jedna klauza/

32. To moram da kažem. /jedna klauza/

33. Treba da napišem /  kako je bilo./ (Predikat je i KAKO JE BILO i to kopulativni priloški predikat, v. niže!) /dve klauze/

34.Ne može nikako da se smesti. /jedna klauza/

35.Ljudi su stali da trče. /jedna klauza/

36. Nastavi ti ona da ljušti krompir... /jedna klauza/

37.Hoće li mi verovati /da su moji prsti bili daleko od ove prljavštine./ (Predikat SU BILI DALEKO  je kopulativni priloški predikat , v.niže!) /dve klauze/

38.On oseti  / da se mora nekako uzdići u svojim rođenim očima./  /dve klauze/

39. Ja jedino kroz tebe mogu postati blažena i zadovoljna. (Složeni predikat + imenski dopunski predikativ) /jedna klauza/

40. Bojim se /da ne bih mogao pucati./ / dve klauze/

 

2. Imenski predikat  (kopula / jesam i biti/ + imenski predikativ)

1. Vaši drugovi su studenti.

2.Čovek je čovek.

3.Taj mladić je mudar.

4.Ova planina je Rudnik, a reka je Kolubara. (Koja će reč biti imenski deo predikata zavisi od informacije koju rečenica želi preneti, a ova rečenica želi objaviti ime planine i ime reke!)

5.On je niko i ništa.

6.On je takav / i zato je jedan /.  /dve klauze/

7. Ti si velika nesreća.

8.Ovaj mladić je produhovljenog lica i pametnih očiju.

9.Ko si ti? (Zamenom npr.Ti si Marko, vidi se jasnije šta je subjekat, a šta im.predikativ)

10. Koliki je tvoj brat? ( Zameni npr. Tvoj brat je veliki  !)

11. Čiji je vinograd? (Zameni npr. Vinograd je moj!)

12. Ništa je ništa, /a nešto je nešto. /  /dve klauze/

13.Zubi su joj kao dva niza bisera. (Zubi su lepi)

14.Konj mu je bio kao prava lastavica. (Konj je brz)

15.Devojka je soja gospodskoga.

16.Starac je pitome naravi.

17. Pitanje je od ogromne važnosti. (Pitanje je bitno)

18.Nebo je bez ijednog oblačka. (Nebo je vedro)

19.Njihova je književnost pod stranim uticajem.

20.Sve su kuće u tom selu pod slamom.

3. Priloški predikat (kopula /jesam i biti/ + prilog ili predloško-padežna konstrukcija sa priloškim značenjem)

1.Dobro sam.

2.To je loše, a ovo je strašno.

3.To je ljudski, a i bratski je.

4.Čiča je sa Zmijanja.

5.Štap je za vratima.

6.Drug je iz mog razreda.

7.Kula je od kamena.

9. Njegov život je bio bez radoti. (Život tužno teče, gde je tužno prilog)

10.Hotel je preskup.(Ovde se ne radi o tome da je kupovina hotela koštala puno para, dakle nije skup hotel, nego se radi o životu u njemu koji se previše, preskupo  plaća!)

11.Držanje mu je dobro. (Vlada se dobro)

*4.Ostali predikati

 Infinitiv u službi predikata:

a)može stajati u modalnim – zapovednim rečenicama:

1. Uzeti stvari / i ići kući./

2.Ne čekati više na kiši!

b) U donjim se primerima ne radi o složenom predikatu (bez obzira na njegov oblik koji glagoli imaju) jer se tu radi o dvema odvojenim radnjama!

3.Sjede Marko/ s majkom večerati./  /dve klauze/

4. Idem u grad/  kupiti što za jelo/. /dve klauze/

5.Ne mislimo ovde/ duže ostati./.  /dve klauze/

 

             OBJEKTI

1. Devojka je svoje oči klela. (pravi objekat u akuzativu)

2.Ti Kotara ni video nisi. (pravi objekat u slovenskom genitivu)

3.Šime opet zadrža profesora i pogleda susedovu kuću zajedno s njim. (pravi objekti u akuzativu)

4.Doveo je Isakovića da tu večera. (pravi objekat u akuzativu)

5. Želio bih da vratim tvoje poverenje. (pravi objekat u akuzativu)

6.Činilo mu se da svoje kuće ni videti neće. (nepravi objekat u dativu / pravi objekat u partitivnom genitivu- svoju kuću!)

7.Mališana su svi zavoleli od prvog susreta. (pravi objekat u akuzativu )

8.Moj drug je rukovodio tim radovima  od samog početka njihova izvođenja. (nepravi objekat u instrumentalu)

9. Držao je buntovničke govore po Beogradu. (pravi objekat u akuzativu)

10.Svako ceni radne i borbene ljude. (pravi objekat u akuzativu)

11. Za njega ništa ne znači obmanuti najboljeg prijatelja. (nepravi objekat u akuzativu / pravi objekat u akuzativu)

12.Pisao je majci pismo. (nepravi objekat u dativu / pravi objekat u akuzativu)

13.Molio bih te  za jednu stvar. (pravi objekat u ak. bez predloga / nepravi objekat u ak. sa predlogom )

14.Majke nema da joj se požali ni sestrice da joj se potuži. (nepravi objekat u slovenskom genitivu / nepravi objekat u dativu- joj / nepravi objekat u slovenskom genitivu )

15.Podigli su spomenik. (pravi objekat u akuzativu)

16.Učitelj nas je naučio jednoj lepoj pesmici koja je njemu posebno draga. (pravi objekat u akuzativu / nepravi objekat u dativu –> atributi za pesmicu su: jednoj/lepoj / koja je njemu posebno draga ; njemu je nepravi objekat u dativu, ali  u sklopu zavisne rečenice))

17.Poslali su pomoć  nastradalima od poplave.( pravi objekat u akuzativu / nepravi objekat u dativu )

*18.Napio se vina, napevao se pesama... (nepravi objekat u partitivnim genitivu ; Napomena! Nemoguća je transformacija part. gen. u ak. bez predloga:Napio se vino i napevao se pesme , drugim rečima part.gen uz svršene glagole  nepravi je objekat!)

19.On je tom oblašću upravljao punih 30 god.  (nepravi objekat u instrumentalu)

20.Taj zakon  narodu je ograničavao i onako mala prava što ih je dotle imao. (nepravi objekat u dativu / pravi objekat u akuzativu / pravi objekat u akuzativu )

21.Pri polasku svi domaćinu zahvaljuju na gostoprimstvu. (nepravi objekat u dativu / nepravi objekat u lokativu )

22.Neprijatelj je sve odneo , ni miševa u duvaru ( zidu) nije nam ostavio.  (pravi objekat u akuzativu / pravi objekat u slovenskom genitivu / nepravi objekat u dativu )

23. Željan sam tvoga poverenja  i tvoje ljubavi.(pravi objekti  u partitivnom genitivu)

24. Novac mu  od kuće stiže neredovno, zato o njima retko priča.(nepravi objekat u dativu / nepravi objekat u ablativnom genitivu / nepravi objekat u lokativu)

Dodatak!

   Objekat:

        -pravi objekat ( bliži  ili  direktni ) mogu biti reči u : partitivnom genitivu *, slovenskom genitivu , akuzativu bez predloga;

         -nepravi objekat ( dalji  ili  indirektni )mogu biti reči u : ablativnom genitivu, dativu, akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu.

   *Napomena! Po mišljenju M.Stevanovića svi objekti su rekcijski , odnosno odsustvo svakog od njih u rečenici unosi nepreciznost, tj. menja značenje rečenice, npr. u  pr.24. nije isto ako se kaže on retko priča jer to znači da subjekat  ne priča usled nedostatka novaca, muči ga pitanje novaca , a ako se kaže on retko o njima priča znači da ne priča jer je ljut na njih ( roditelje) što ne šalju novac! Naravno, u zavisnosti od potpunosti značenja glagola uvek ima i onih objekata bez kojih se u rečenici zaista ne može, npr. On stavlja / On stavlja knjigu  ( na sto).

 

             PRILOŠKE ODREDBE

       Dodatak !!!

        U zavisnosti od svog značenja priloške odredbe  dele se na: odredbu( * u daljem tekstu o. ) za mesto, o. za vreme, o. za način, o. za uzrok, o. za cilj, o. namene, o. sredstva, o. vršioca (agentivna), o društva (socijativna) , o. okolnosti, o. mere, o. dopuštanja (koncesivna), o.poređenja ( po jednakosti), o. izuzimanja (eksceptivna), o. zamenjivanja ( supstitutivna). (*Napomena! Podela je data po  srednjoškolskoj Gramatici srpskoga jezika , Stanojčič, Popović!)

1.Bacite pogled po kršu i polju. (odredba mesta)

2.A u tople noći otvaralo se i srce male princeze. (o.vremena)

3.To je napisano na petoj strani knjige. (o.mesta)

4.Celu jednu godinu proveo je na studijama. (o.mera /o.mesta))

5.Celoga je veka  vredno  radio i skromno živeo. (odredba vremena / odredbe za način)

6.Zatvorivši vrata sede kraj vatre da se ugreje. (o.vremena / o.mesta)

7.Radio je do kraja života.( dugo - o.vremena)

8.Jedva smo dovde stigli. (o. mesta)

 9.I nasuprot tome, mi smo uspeli posao da dovršimo. (o.dopuštanja)

10.Po lošem vremenu se ne može putovati.(o.okolnosti)

11.Sikće kao guja ljuta. (o. za poređenje)

12.Dane i dane gledao sam ga kako se ujutro diže.(o.za meru / o. vremena)

13.On zato nije mogao doći. (o.uzroka)

14.Dečko se pentra uz drvo. ( o.mesta)

15.Svratio je kod druga za knjige . (o. za cilj)

16.Pod zimu dolazi u selo, a na proleće se opet vraća na posao. (o.vremena)

17.Samo radeći možemo postići uspeh. (o. uslova)

18.Nadnese se nad bunar, nad vodu. (odredbe mesta)

19.Bili smo na odmoru nedelju dana.  (o. mera)

20.Pri ovom načinu transporta nema gubitka . (o. okolnosti)

21.Uz vašu pomoć mi ćemo moći da obavimo posao.(o. za uslov)

22.Do požara je došlo nepažnjom.(o.uzroka)

23.Narodnim poslom je nekoliko puta išao u Carigrad.(o. za cilj / o. mesta)

24.Uprkos teškoći on je izašao na pravi put.(o.za dopuštanje)

25.Učitelj lagano i tečno, prosto i jasno govori. (odredbe za način)

26.Ode Marko gorom pevajući. (o.za način)

27.Sejaće dva hektara pšenice.(o. za meru)

28.Mene care ne htje oženiti za mladosti i lepote moje. ( o. vremena)

 

   Aktuelni kvalifikativ

1. Srdit Marko niz Kosovo jezdi.

2.Krivac živ  danas treba da bude nabijen na kolac.

3.On se vedar vraća, bez bora na čelu.

4.Mrkan je mlad ostario.

5.A kasnije je i komandant veseo sišao među vojnike.

6.Janko brani Vladislava mrtva.

7.Dete ne izlazi bolesno na hladnoću.

        Dodatak!

       Aktuelni kvalifikativ je atributsko-priloška odredba, odnosno u isto vreme i atribut ( odgovara na pitanje kakav i određuje imenicu ) i odredba za način ( odgovara na pitanje kako i određuje glagol tj. predikat u rečenici). Aktuelni kvalifikativ , za razliku od pravog atributa, nije vezan za  imenicu koju određuje, već može menjati mesto u rečenici , a da se pritom značenje rečenice ne menja (pr.Bolesno dete  ne izlazi na hladnoću / Dete ne izlazi na hladnoću bolesno...)

 

 

         APOZITIV I APOZICIJA

1.Džemova vojska stigla je do Bruse, drevnog sedišta osmanske vlasti,  lepog, zelenog grada na padinama visoke planine.  (dve apozicije)

2.Bolovala je od beznadne ljubavi prema jednom drugu iz detinjstva, čoveku neobično složenom i vrlo hladnom. ( apozicija)

3.Sigurni u pobedu, oni su sa pesmom na usnama umirali. (apozitiv)

4.Smirna, grad lepih Grkinja, nije videla takav stas. (apozicija)

5.Stric, bled i umoran, sede na određeno mu mesto. (apozitiv)

6.Osvežen i čio , čovek požali što će skoro pasti mrak. (apozitiv)

7.Njihov otac, sedi  ali  vitki  i rumeni general, bio je iz vojničke bečke porodice. (apozicija)

8.Njegova žena, lepotica, pošla je za njega kada je već bio star. (apozicija)

9.To je bio onaj veliki strah, nevidljiv i nemerljiv, koji s vremena na vreme nailazi na ljudske zajednice. (apozitiv)

10.Oba , odlični matematičari, davali su časove, ali po različitoj  ceni. (apozicija)

11.Vetrić, pun mirisa svežeg poljskog cveća, leluja zrelo, zlatno klasje. (apozitiv)

 

          Dodatak!

   Apozicija i apozitiv:

          - određuju imenicu uz koju stoje,

          - odvajaju se zarezima.

          - Razlika : - apozicija ima upravni član (sa atributima ili bez njih u svom sastavu)  zato može preuzeti funkciju reči  koju određuje,npr. Smirna nije videla takav stas / Grad lepih Grkinja nije videla takav stas.

                          - apozitiv nema upravni član, već samo atribute, zato ne može preuzeti funkciju reči koju određuje,npr. Stric sede na određeno mu mesto / Bled i umoran sede na određeno mu mesto ( U drugom primeru nedostaje upravo subjekat!)

     

 

         c) SINTAGMA (ATRIBUT I ATRIBUTIV)

 

  1.  - Bezbrojni drveni i limeni žljebovi i žljebići slijevali su kišnicu za navodnjavanje. (subjekat)

       - Ona, kći visokog , ali siromašnog činovnika, udala se za oficira. (apozicija)

       -Zamršene kose i uzdrhtalih usana sunu u vlažnu ledenu maglu. (aktuelni kvalifikativ / odredba mesta)

       -Vi ste čovek od ukusa i znanja. (imenski predikativ)

       - Moram reći da su stihovi promašeni zbog nedovoljno pronicljivog i uglađenog književnog ukusa Zmajevog. ( odredba uzroka)

       -Preko Morave posijeku resavskog kneza Petra. ( objekat)

     - Zahvaljujući poznavanju stvari u državi uspeo je da se nametne kao vladar. ( odredba načina)

 

2. a)partitivna ( *glavna reč je partitivna reč, ona koja označava količinu, a imenica je atribut!):kola sena, litar vina , tovar grožđa, kilogram hleba , hektar zemlje, masa sveta,deset prijatelja, veliki broj potrošača, troje  dece

  b)paukalna( * imenica je glavna reč, a osnovni broj dva, oba, tri i četiri su atributi!) : oba dečaka, četiri žene, dva jagnjeta, tri žene

 

3. a) predsednik <= pevačkog društva u Mostaru

               pevačkog => društva <= u Mostaru

    b) sinovi => najbogatijih gazda u celoj Bosni

               najbogatijih => gazda <= u celoj Bosni

                            u celoj <= Bosni

    c) serum <=  za zmijin ujed

               za zmijin <= ujed    

    d) posejani <= fenjeri  => duž beogradske obale 

               duž beogradske <= obale  

    e) neumorni <= čitalac => naše biblioteke

               naše <= biblioteke

    f) fotelje <= sa zagasitocrvenim plišem

               sa zagasitocrvenim <= plišem

4. vrlo pažljivo (priloška), uvidevši svoju najgoru grešku u životu (glagolska), izuzetno talentovan za matematiku (pridevska), veoma daleko (priloška), piti kafu s komšijama (glagolska), ono nestašno dete(imenička), knjiga tvog starijeg brata (imenička), bogojavljenjsko kupanje u reci (imenička), Jasnin talenat za jezike (imenička), savršeno zdrav (pridevska), prvi tačan odgovor (imenička), zahvaljujući svom talentu (glagolska),previše blag (pridevska).

5.  a)padežni atributi pridevskog značenja: naša braća rimskoga zakona, kuća od brvana, mladić tamne puti, učenici trećeg razreda,

     b)padežni atributi sa rekcijskim značenjem:žudnja za ljubavlju, iskustvo u politici, sećanje na mladost, odanost državi

     c)padežni atributi sa priloškim značenjem: hrast iz dvorišta, oni  s brda, selo ispod Jastrepca,  dogovor od petka

 

6.  a)atributi: ugled odličnog komandanta, ljudi iz ravnice, mladić siromašnog seljačkog porekla, ljudi s Kosova, reči bez smisla, ljubav brata, zeleni grad na padinama visoke planine, roman godine, putovanje po noći

     b) atributivi: zmija otrovnica, hotel „Moskva“,drvo bukva, opština Palilula, učitelj Žika Nikolić,  hajduk Stanko,  gospodin profesor, pesma Sumatra,devojka udavača, ptica lastavica

                       

      d) REČENIČNI MODELI

 

1. Subjekatsko-predikatska konstrukcija :

            -sa  prostim  glagolskim predikatom: Danas svi pišu dnevnik./ Utakmica je zakazana za nedelju.

            - sa složenim glagolskim predikatom: Mi možemo zajedno prebroditi sve krize ovoga sveta./ Ljubav ne treba da zna za granice.

2.Kopulativna konstrukcija sa imenskim predikativom: Ti si neumorna pričalica./ To je bila predstava i po.

3.Kopulativna konstrukcija sa priloškim predikativom : To ne biva s voljom gospodara./  Kontrolni je sutra.

4.Rekcijske konstrukcije (konstrukcije sa objektima): Željni ste zabave na svakom času. /  Jasna je donela svoj zaključak.

5.Konstrukcije sa imenskim dopunskim  predikativom: On sebe smatra za gospodina čoveka ./  Moj grad se zove Pančevo.

6.Konstrukcije sa priloškim dopunskim predikativom: Nikola se drži pogrbljeno. / Mi živimo u Srbiji.

7. Bezlična rečenica: Rano  se smrklo. /Hladno je napolju. (*Napomena: bezlična rečenica ne može imati subjekat.)

8. Obezličena rečenica: Pričalo se svašta tog dana. / Do četvrtog razreda teško se stiže.(*Napomena: obezličena rečenica ne može imati iskazan subjekat, ali je on opšti agens-ljudi.)

9. Rečenice sa logičkim subjektom: Meni je svega dosta./ Danas nema nastave usled štrajka.

10. Pasivne rečenice  (sa participskim pasivom / sa refleksivnim pasivom): Njegov rad je nagrađen sa dve petice. / Lektire se ipak čitaju, što milom, što silom./ 

11.Specijalne rečenice : Upomoć! Kontrolni! (*Napomena:specijalne rečenice nemaju predikat!)

 

 

         e) Rešenja kontrolnih zadataka       

 Prvi primer

 1.   a) Drugovi su odmah zaspali, a ja sam ostao na straži pred kolibom.  ( suprotan odnos )

       b) Dunuo je jak vetar, dakle, ni ovaj put od kiše neće biti ništa. ( zaključni )

2.  a) Jesu li moji ovde?  ( Moji / roditelji, prijatelji / - gramatički subj. u nom. )

     b) Bojim se / da ne bih mogao pucati. ( oba predikata su glagolska )

       Drug je iz mog razreda.   ( priloški predikat )

      c) Učitelj nas je naučio jednoj lepoj pesmici koja njemu mnogo znači. ( nas – pravi objekat u akuzativu / nepravi objekat u dativu )

      d) Osvežen i čio , čovek požali što će skoro pasti mrak. (apozitiv )

3. atributi: odličnog komandanta / iz ravnice /siromašnog seljačkog porekla / s Kosova / bez smisla / brata;

    atributivi: otrovnica / “Moskva “ / bukva  / Palilula .

 4.  a) Ti si neumorna pričalica. (rečenična konstrukcija sa imenskim predikativom )

      b)Nikola se drži pogrbljeno. (rečenična konstrukcija sa dopunskim priloškim predikativom )

 

Drugi primer

 1.   Siman ne misli ništa, samo se smeška. ( isključni odnos )

   On nam priđe, zastade malo, pa odmah produži dalje. ( sastavni odnos, konsekutivne rečenice )

2. a) Svim putnicima na brodu je bilo teško.(logički subjekat u dativu)

    b) Sad je u njemu počelo da kipi. ( složeni predikat )

        Taj mladić je mudar. ( imenski predikat )

    c) Poslali su pomoć  nastradalima od poplave. ( pomoć – pravi objekat  u akuzativu  / nastradalima od poplave – nepravi objekat u dativu )

    d) Zatvorivši vrata sede kraj vatre da se ugreje.( zatvorivši vrata / pošto je zatvorio vrata / – odredba vremena ; kraj vatre – odredba mesta )

3.   vrlo pažljivo ( priloška sintagma ), uvidevši svoju najgoru grešku u životu (glagolska sintagma), izuzetno talentovan za matematiku ( pridevska sintagma ), veoma daleko ( priloška sintagma ), piti kafu s komšijama (glagolska ), ono nestašno dete ( imenička sintagma ), knjiga tvog starijeg brata( imenička sintagma )

4.  a) Rano  se smrklo.( bezlična rečenica )

     b) Danas nema nastave usled štrajka. ( rečenična konstrukcija sa logičkim subjektom )

 

Treći primer

  1.  a) Volu je sve jednako, a nosio džak na meljavu (mlevenje), a kopao kukuruze. (rastavni odnos  )

       b) Ja bih pomogao i nepoznatom čoveku, a kamoli neću pomoći najboljem drugu. (gradativni odnos )

2. a) Staroj će biti drago da nas vidi. ( logički subjekat u dativu)

    b) Ja jedino kroz tebe mogu postati blažena i zadovoljna. ( složeni predikat + imenski dopunski predikativ )

        On je niko i ništa. (imenski predikat )

    c)  Pri polasku svi domaćinu zahvaljuju na gostoprimstvu. ( domaćinu – nepravi objekat u dativu ; na gostoprimstvu – nepravi objekat u lokativu)

     d) Mrkan je mlad ostario. (aktuelni kvalifikativ )

 

3.    posejani <= fenjeri  => duž beogradske obale 

               duž beogradske <= obale  

 

      fotelje <= sa zagasitocrvenim plišem

               sa zagasitocrvenim <= plišem

 

4.   a) Do četvrtog razreda teško se stiže. ( obezličena rečenična konstrukcija  )

      b)Danas svi pišu dnevnik. ( subjekatsko-predikatska konstrukcija )

 

Četvrti primer

  1. a) Ja ga ne poznajem, niti znam gde stanuje. ( sastavni odnos )

      b) Jako je zahladnelo, nesumnjivo će pasti sneg. ( zaključni odnos )

2. Podvuci i odredi rečenične članove:

    a) Šetnja na čistom vazduhu posle dugog sedenja  je dobra stvar. ( gramatički subjekat u nominative)

    b) Ne može nikako da se smesti. ( složeni predikat )

        Čiča je sa Zmijanja. (priloški predikat )

    c)  Novac mu od kuće stiže neredovno, zato o njima retko priča. ( mu – nepravi objekat u dativu ; od kuće – nepravi objekat u genitivu ;  o njima – nepravi objekat u  lokativu )

     d) Smirna, grad lepih Grkinja, nije videla takav stas. ( apozicija )

3. atributi: zeleni , na padinama visoke planine / po noći

    atributivi: učitelj / hajduk / gospodin / Sumatra / udavača / godine / lastavica

4.  a)  Ljubav ne treba da zna za granice. ( rečenična konstrukcija sa složenim predikatom )

     b) Utakmica je zakazana za nedelju. ( pasivna konstrukcija rečenice )

 

 Peti primer

1.Ulazeći, bacih jedan pogled po gostima/ i otkrih, ne bez čuđenja,/ da se te dve godine mog odsustva nije ništa izmenio./   ( 1 iskaz ; 3 klauze)

 

2.a)Još se sedelo u bašti. ( obezličena )

   b)Hleb je isečen na velike kriške. (pasivna- sa participskim pasivom )

 

3.a) Neka samo dobro uči!   (On – gramatički subjekat, u nominativu )

   b) Juče nas nije bilo na času. (nas – logički subjekat, u akuzativu )

 

4.a)Daleko nam je voda! ( priloški predikat)

   b)Igrajući se loptom Milan je razbio prozor koji je njegov otac morao platiti.

      je razbio – prost glagolski predikat / je morao platiti – složen glagolski predikat )

 

5. a) Ostavi me  na miru. ( me – pravi objekat u akuzativu; na miru- odredba za način )

    b) Šarov, mator i krmeljiv, izležavao se u lipovom hladu.

      (mator i krmeljiv – apozitiv ; lipovom – atribut )

 

6. ukrivo zasečena polovina hleba načetog o ručku. ( polovina - imenička sintagma)

 

 Šesti primer

1.  Posle dugog iščekivanja videli su / kako upravnik odlazi u nadzornikovu kancelariju iznad kapije / i kako Kirkor posrćući i zastajkujući kao u bunilu tetura put sobe./ ( 1 iskaz; 3 klauze )

 

2.  a) Razdanjuje se. (bezlična)

     b) Tuširao se hladnom vodom ( subjekatsko - predikatska ili lična)

3.   a) Od jakog mirisa sve mi se glava zanosi. ( glava – gramatički subjekat u nominativu )

      b)Zar ti nije dobro?  ( ti – logički subjekat u dativu )

 

4.  a)Marko bejaše omiljen u društvu. (imenski predikat )

     b) I onda okupljeni stadoše galamiti nasred trga. (složeni glagolski predikat )

5.   a) Okrenuo se na jednoj nozi i zagledao u mog dedu.  (odredba za način ; nepravi objekat u akuzativu)

      b) Sestra Vesna predivno je stvorenje. (atribut )

 

6.  Čuo se žamor , ciliktanje  escajga i kikotanje  žena. (imenička)

 

Sedmi  primer

1. To niti sam pre video ,/  niti ću ikad više videti./ (sastavni )

 

2.   a) Živeli mladenci!  ( željna )

      b) Bogu hvala! ( uzvična)

 

3.  a) Ceo dan grmi i seva. (bezlična)

     b) Gradi se Skadar na Bojani. ( pasivna sa participskim pasivom)

 

4.   a) Beše siromašan kao crkveni miš. (imenski predikat)

      b) Nije se usudio doći za raspust.  (složeni glagolski predikat )

 

5.   a) Glas mu je bio prigušen od ljutine.   (mu – nepravi objakat u dative ; od ljutine – odredba za način )

      b)Njihov dom krasi sto od orahovog drveta.  (atribut )

 

6.   Svečano obučen istrčao je na ulicu klepećući đačkom torbom . (glagolska )

 

 Osmi primer

1.   Bio je gluv kao top,/ ali to nije ni za dlaku izmenilo njegov duh niti njegovu veličinu / (suprotni)

2. a) Ala šiklja voda!  (uzvična)

   b) Ostavi me na miru!  (zapovedna)

 

3.a)Pričalo se o njemu da je svemoćan. (obezličena )

   b)Bio je gluv kao top. (subjkatsko-predikatska ili lična)

 

4. a)Gore je neka narandžasta zastava. ( priloški )

    b)Danas je odgovarao za ocenu bez straha. (prosti glagolski )

 

5. a) U bezubim desnima držao je komadinu okorelog hleba. (odredba mesta ; pravi objekat u akuzativu )

    b) Komšija, matora pijanica , bije ženu svaki dan. (apozicija )

 

6.    Ivan je zatekao ukućane okupljene oko trpezarijskog stola. (pridevska)

 

 

        Rešenja za  IV razred    

                    1. Komunikativna kohezija

                    2. Kongruencija

                    3. Enklitike / dodatak - pravila/

                    4. Značenje ličnih glagolskih oblika / dodatak- pravila/

                    5. Zavisne rečenice

                    6. Višestruko složene rečenice  

.................................................................................................................................

      1.Komunikativna kohezija

 

       1.Svi kohezivni činioci :

           Učio sam ceo dan . Ali nisam odgovarao nijedan predmet. 

           Ćorkan ječi i sve više pada u onu bolnu razdražljivost u kojoj pijanci tako često plaču. Jer se pijanu čovjeku uvek otvara  komad raja u koji on nikad neće ući.

           Đaci idu u školu. Prema tome,oni imaju dosta obaveza.

           Kuvari su joj davali od radničke pure koja bi zagorela na dnu kazana. Oni su je prozvali luda Ilinka, a po njima (elidirano: su je prozvali)i cela kasaba. I sam Abidaga je prolazio bez prigovora pored nje, zakretao sujeverno glavu u stranu i naređivao da joj udele. Tako je ostala da živi , kao mirna luda, tu pored gradnje.

            On je mislio ovo: Ana je uzela knjigu.

            Sad je izišao u jednom od onih svojih grčevitih, paničnih nastupa straha i odmah se dao na posao.

            „Daj mi kasetu!“ „Nemam nijednu.“

            „Kad ćemo ići na more?“ „Letos.“

            „Imaš lepu haljinu!“ „Ti imaš lepšu!“

            „Kupi tu knjigu! Dakle, kupi , kad ti kažem!“

 

            a)Veznički činioci kohezije
            (povezuju sadržaj jedne rečenice sa sadržajem druge rečenice): 

           Učio sam ceo dan . Ali nisam odgovarao nijedan predmet.

            Ćorkan jeći i sve više pada u onu bolnu razdražljivost u kojoj pijanci tako često plaču. Jer se pijanu čovjeku uvek otvara  komad raja u koji on nikad neće ući.

            Đaci idu u školu. Prema tome, oni imaju dosta obaveza.

            Kuvari su joj davali od radničke pure koja bi zagorela na dnu kazana. Oni su je prozvali luda Ilinka, a po njima i cela kasaba. I sam Abidaga je prolazio bez prigovora pored nje, zakretao sujeverno glavu u stranu i naređivao da joj udele. Tako je ostala da živi , kao mirna luda, tu pored gradnje.

            On je mislio ovo: Ana je uzela knjigu.

            Sad je izišao u jednom od onih svojih grčevitih, paničnih nastupa straha i odmah se dao na posao.

            „Daj mi kasetu!“ „Nemam nijednu.“

            „Kad ćemo ići na more?“ „Letos.“

            „Imaš lepu haljinu!“ „Ti imaš lepšu!“

            „Kupi tu knjigu! Dakle,kupi , kad ti kažem!“

 

            b)Anafore (to su zamenice, prilozi i nulta morfema, oni upućuju na    ono što je vec rečeno):

            Učio sam (nulta morfema = ja) ceo dan . Ali nisam odgovarao( nulta morfema = ja) nijedan predmet.

            Ćorkan ječi i sve više pada u onu bolnu razdražljivost u kojoj pijanci tako često plaču. Jer se pijanu čovjeku uvek otvara  komad raja u koji on nikad neće ući.

            Đaci idu u školu. Prema tome,oni imaju dosta obaveza.

            Kuvari su joj davali od radničke pure koja bi zagorela na dnu kazana. Oni su je prozvali luda Ilinka, a po njima (elidiran: su je prozvali) i cela kasaba. I sam Abidaga je prolazio bez prigovora pored nje, zakretao sujeverno glavu u stranu i naređivao da joj udele. Tako je ostala da živi , kao mirna luda, tu pored gradnje.

            On je mislio ovo: Ana je uzela knjigu.

            Sad je izišao u jednom od onih svojih grčevitih, paničnih nastupa straha i odmah se dao na posao.

            „Daj mi kasetu!“ „Nemam nijednu.“

            „Kad ćemo ići na more?“ „Letos.“

            „Imaš lepu haljinu!“ „Ti imaš lepšu!“

            „Kupi tu knjigu! Dakle,kupi , kad ti kažem!“

 

            c)Katafore (veznici,prilozi,rečce,izrazi, oni upućuju na ono što sledi):

            Učio sam ceo dan . Ali nisam odgovarao nijedan predmet.

            Ćorkan ječi i sve vise pada u onu bolnu razdražljivost u kojoj pijanci tako često plaču. Jer se pijanu čovjeku uvek otvara  komad raja u koji on nikad neće ući.

            Đaci idu u skolu. Prema tome,oni imaju dosta obaveza.

            Kuvari su joj davali od radničke pure koja bi zagorela na dnu kazana. Oni su je prozvali luda Ilinka, a po njima i cela kasaba. I sam Abidaga je prolazio bez prigovora pored nje, zakretao sujeverno glavu u stranu i naređivao da joj udele. Tako je ostala da živi , kao mirna luda, tu pored gradnje.

            On je mislio ovo: Ana je uzela knjigu.

            Sad je izišao u jednom od onih svojih grčevitih, paničnih nastupa straha i odmah se dao na posao.

            „Daj mi kasetu!“ „Nemam nijednu.“

            „Kad ćemo ići na more?“ „Letos.“

            „Imaš lepu haljinu!“ „Ti imaš lepšu!“

            „Kupi tu knjigu! Dakle,kupi, kad ti kažem!“

 

            d)Elementi supstitucije (novi element zamenjuje prethodni izraz u strukturi teksta):

            Učio sam ceo dan . Ali nisam odgovarao nijedan predmet.

             Ćorkan ječi i sve više pada u onu bolnu razdražljivost u kojoj pijanci tako često plaču. Jer se pijanu čovjeku uvek otvara  komad raja u koji on nikad neće ući.

             Đaci idu u skolu. Prema tome,oni imaju dosta obaveza.

             Kuvari su joj davali od radničke pure koja bi zagorela na dnu kazana. Oni su je prozvali luda Ilinka, a po njima i cela kasaba. I sam Abidaga je prolazio bez prigovora pored nje, zakretao sujeverno glavu u stranu i naređivao da joj udele. Tako je ostala da živi , kao mirna luda, tu pored gradnje.

            On je mislio ovo: Ana je uzela knjigu.

            Sad je izišao u jednom od onih svojih grčevitih, paničnih nastupa straha i odmah se dao na posao.

            „Daj mi kasetu!“ „Nemam nijednu.“

            „Kad ćemo ići na more?“ „Letos.“

            „Imaš lepu haljinu!“ „Ti imaš lepšu!“

            „Kupi tu knjigu! Dakle,kupi , kad ti kažem!“

 

         e)Elipsa (sažet iskaz u kome se izostavlja deo rečenice koji se podrazumeva iz konteksta)/ redundanca:

            Učio sam  ceo dan . Ali nisam odgovarao nijedan predmet.

            Ćorkan ječi i sve više pada u onu bolnu razdražljivost u kojoj pijanci tako često plaču. Jer se pijanu čovjeku uvek otvara  komad raja u koji on nikad neće ući.

             Đaci idu u školu. Prema tome,oni imaju dosta obaveza.

             Kuvari su joj od radničke pure koja bi zagorela na dnu kazana.Oni su je prozvali luda Ilinka, a po njima (elidiranoa po njima su je prozvali luda Ilinka) i cela kasaba. I sam Abidaga je prolazio bez prigovora pored nje, zakretao sujeverno glavu u stranu i naređivao da joj udele. Tako je ostala da živi , kao mirna luda, tu pored gradnje.

            On je mislio ovo: Ana je uzela knjigu.

            Sad je izišao u jednom od onih svojih grčevitih, panićnih nastupa straha i odmah se dao na posao.

            „Daj mi kasetu!“ „Nemam nijednu.“

            „Kad ćemo ići na more?“ „Letos.“

            „Imaš lepu haljinu!“ „Ti imaš lepšu!“

            „Kupi tu knjigu! Dakle,kupi , kad ti kažem!“

 

2.Kohezivni činioci:

                Četvrte godine svoga vezirovanja posrnu veliki vezir Jusuf  (prezentativna perspektiva kao kohezivni činilac!)i kao žrtva jedne opasne intrige, pade iznenada u nemilost. Borba je trajala celu zimu i proleće. (Bilo je neko zlo i hladno proleće koje nije dalo nikako letu da grane.) A sa mesecom majem iziđe  Jusuf iz zatočenja kao pobednik. I život se nastavi, sjajan , miran, jednoličan. Ali od onih zimskih meseci, kad između života i smrti i između slave i propasti nije bilo razmaka ni koliko je oštrica noža, ostade u pobedniku veziru nešto stišano i zamišljeno.Ono neizrecivo,što iskusni i napaćeni ljudi  čuvaju u sebi kao skrovito dobro, i što im se, samo pokatkad, nesvesno odražava u pogledu, kretnji i reči.

                Živeći zatočen, u osami i nemilosti, vezir se setio življe svoga porekla i svoje zemlje. Jer, razočaranje i bol odvode misli u prošlost. (nulta morfema = On)Setio se oca i majke.( Umrli su oboje još dok je on bio skroman pomoćnik nadzornika carskih štala  i on je dao da im se opervaze grobovi kamenom i podignu beli nadgrobni nišani.) Setio se Bosne i sela Žepe, iz kog su ga odveli kad mu je bilo devet godina.

 

          2.Kongruencija

 

1. a) lice, broj, gramatički rod;

     b)gramatički rod, broj, padež.

2.a)lice,gram.rod, broj;

    b) lice, broj.

3. a)Gramatički rod predikat preuzima od subjekta s kojim kongruira, a broj može biti i jednina i množina (npr. Odgovarala je moja sestra i njena drugarica / Moja sestra i njena drugarica su odgovarale);

    b)Predikat će biti u množini muškog roda (npr.Kupljeni su lenjir i knjiga.) ili u jednini , a rod predikata se slaže sa rodom najbližeg subjekta u naporednoj konstrukciji (npr. Kupljen je lenjir i knjiga /Kupljena je knjiga i lenjir).

4. A. a) je uhvatio

         b)su uhvatila

         c)je uhvatilo

   B. Gramatička kongruencija ili slaganje po obliku ( u oba slučaja predikat kongruira sa brojem , u b) zbog paukala, u c) zbog nepromenljivosti broja pet).

5. Semantička kongruencija (slaganje po značenju)

6. c)

7. a)semantička k.

     b)gramatička k.

     c)semantička k.

8. b)

9. u gramatičkom rodu, broju i padežu.

10. a) lice i broj;

       b) lice, gram.rod, broj;

       c) lice, broj;

       d) gram.rod, lice ( u broju ne kongruira budući da je imenica deca zbirna i ima samo jedninu!)

11. a) gram.rod, broj;

       b) lice, broj;

       c) lice, broj.

12. a)Ovo  je moja zemlja , rođen sam u njoj i ne dam nikom da je  blati.

                b)Zdravu čoveku i voda je   slatka.

                c)Za vreme građenja pruge svet je  prvi put osetio da to nije više ona laka, sigurna i bezbrižna   zarada iz prvih godina posle okupacije.

(NAPOMENA: sve se reči  posebno podvlače!)

13.a) gramatička kongruencija

     b) semantička kongruencija

14. c)

 

            3.Enklitike

1.  Ta knjiga je, kaže Nikola,  vrlo zanimljiva.

2.  Ivanov brat, koji se nedavno vratio iz vojske,  već  je počeo da radi.

     Ivanov  brat, koji se nedavno vratio iz vojske,  počeo je već da radi.

3.  Beograd, glavni grad naše zemlje, nalazi se na ušću Save i Dunava.

4.  Jedan od problema koji onemogućavaju da se više postigne jeste odsustvovanje s posla.

5.  Neodgovarajuća  ishrana  je, ma šta tvrdili lekari,  po mom mišljenju, glavni  uzrok oboljenju.

     Neodgovarajuća  ishrana  , ma šta tvrdili lekari,  po mom je  mišljenju,glavni  uzrok oboljenju.

6.  Navedeni podaci, rekao je u diskusiji Marić, najbolji  su dokaz...

     Navedeni  podaci  su, rekao je u diskusiji Marić, najbolji   dokaz...

7.  Svi lekovi koji se nalaze na ovom i na prethodnim spiskovima  podvučeni  su iz prodaje.

8.  Među zemljama koje su uspele da izmaknu krizi  jesu  Austrija i Danska.

9.  Novi  će  eksperimenti, rečeno je ovde,  samo potvrditi ono što se već znalo.

     Novi   eksperimenti, rečeno je ovde,  samo  će  potvrditi ono što se već znalo.

     Novi   eksperimenti, rečeno je ovde,   potvrdiće  samo  ono što se već znalo.

10.Ovaj projekat, a najverovatnije i svi ostali,  odlažu se za bolja vremena. 

 

            PRIMERI SA PISMENIH ZADATAKA UČENIKA:

11. U suštini  dobar  sam  čovek...

12. Tanja, lik iz dela Evgenije Onjegin, najviše  se  menja...

13. I za sam kraj poručila bih ti samo jedno  – volim te i za tvoju ljubav spremna  sam na sve.

14. Teško mi je da to priznam samoj sebi, ali , na žalost , tako  je.

 

15.  Često je magla u poslednje vreme.

16.  Zemfira ga vara, a bol  ga ,kao grom,  pogodi u srce.

        Zemfira ga vara, a bol, kao grom,  pogodi njega u srce.

        Zemfira ga vara, a bol, kao grom,  pogodi  njegovo  srce.

 

        Dodatak

1. Enklitike su:

      - nenaglašeni oblici genitiva, dativa i akuzativa ličnih zamenica,

      - nenaglašeni oblici pom. glagola jesam, biti i hteti,

      - rečce  li  i  se .

2. Enklitike ne mogu stajati:

     - na početku rečenice,

     - iza izrazite pauze,

     - iza znaka interpunkcije,

     - ne mogu se odvajati od glagola (ako su raspoređene iza njega),

     - posle umetnute rečenica niti iza glomaznog izraza.

3.  Problem enklitika se može rešiti:

      - promenom mesta enklitike u skladu sa gore nevedenim pravilima,

      - upotrebom punog oblika reči umesto problematične enklitike,

      - promenom redosleda reči u rečenici.


               4.Značenja ličnih glagolskih oblika

  1. prezent, gnomsko značenje

  2. indikativni prezent, kvalifikativno značenje

  3. relativni prezent, kvalifikativno značenje

  4. prezent, modalno značenje (uslov)

  5. aorist, modalno značenje

  6.imperativ, gnomsko značenje

  7.perfekat, indikativno značenje

  8. krnji perfekat, indikativno značenje

  9.futur  I  , modalno značenje

10.aorist, modalno značenje

11.narativni imperfekat,relativno značenje

12.futur  II, modalno značenje (uslov)

 

               Dodatak

       Značenja  glagolskih oblika:

                - Indikativno značenje – radnja se događa u vremenu koje označava naziv glagolskog oblika ( Šta radiš?).

                - Kvalifikativno značenje – označava radnju , stanje ili zbivanje koja se stalno vrše. Indikativni kvalifikativni prezent – izriče poznate naučne , praksom utvrđene istine (Sava se uliva u Dunav), radnje koje neko zna da vrši , stalna stanja ( On zna engleski); relativni kvalifikativni prezent – označava radnje koje se ponavljaju  (Posle zime dolazi proleće).

                - Relativno značenje – radnja njim iskazana ne dešava se u vremenu označenom nazivom glagolskog oblika. Narativni ili istorijski prezent – prezentom se označava radnja koja se desila u prošlosti  (Prošle godine kupim jednu livadu); relativni kvalifikativni prezent (v. kvalifikativno značenje !); prezent za budućnost – prezentom se označava radnja koja će se desiti u budućnosti (Sledećeg leta putujem u Grčku).

             - Gnomsko značenjeznačenje gl. oblika u narodnim poslovicama (Sit gladnome ne veruje).

             - Modalno značenje – označava želju, nameru, pretpostavku, uverenost, uslov za vršenje druge radnje  ( Ja sigurno dolazim).

             - Vremensko značenje –  imaju svi lični glagolski oblici sem glagolskih načina koje imaju modalno značenje, ipak futur II ima i elemente vremenskog značenja  (Kad budem završio posao , svratiću do tebe) za razliku od uobičajenog  modalnog značenja (Ako budem došla u Beograd, svratiću).

 

                 5. Zavisne rečenice              

 a)/b)Vrsta zavisnih rečenica i obeležja:

 

   1.Što je bilo dole, sada je gore. (odnosna, subjekatska)

   2.Koji slobodu nema, taj o slobodi sanja. (odnosna, subjekatska)

   3.Priča se da ni u vas vino nije loše. (izrična)

   4. Sramota je da se nitko nije odazvao pozivu. (izrična)

   5.Zaboravilo se otkuda stiže opasnost. (izrična)

   6. Ni u jednom  izveštaju se ne kaže kada se to dogodilo. (izrična)

   7.On dobro zna šta će se dogoditi. (odnosno, objekatska)

   8.Hoću učiniti što budem mogao. (odnosno, objekatska)

   9.Ja neću prevariti nikad onoga koga budem ljubila. (odnosna, atributska)

10.Dovršili smo posao što smo ga juče započeli. (odnosna, atributska)

11.Svratio sam k prijatelju kojemu pripada kuća. (odnosna, atributska)

12. Sin je ostavio majku kod žene čiji su roditelji nedavno umrli. (odnosna, atributska)

13.Mahao sam vam s balkona onog ranog jutra kad ste odlazili. (odnosna, atributska)

14.Ti plešeš kako drugi svira.(načinska,po jednakosti)

15.Dobili su koliko su tražili. (načinska, po jednakosti)

16.Vera je veća što je nada manja. (načinska, po nejednakosti)

17. Ljudi su završili posao još uspešnije nego što su ga započeli. (načinska, po nejednakosti)

18. Ponijeh pismo među uskoke neka se i oni dignu.(namerna)

19.Krade svetlo bogovima da bi ga poklonio narodu. (namerna)

20. Istezao sam vrat ne bih li joj ugledao barem haljinu. (namerna)

21.Činilo mi se /kao da je postiđena/ što je tražim očima.( izrična, uzročna)

22. Nisam se usudio progovoriti jer je i ona ćutala.(uzročna)

23.Silno se radovao što je takova čovjeka našao. (uzročna)

24. Budući da se nije našao izvor vode, ideja o podizanju sanatorija je propala. (uzročna)

25. Pobegao je ako se dokopao obale.(uslovna,realan uslov)

26.Pozovite nas zapadnete li u nevolju. (uslovna, potencijalni uslov)

27.Mati će ti oprostiti zamoliš li je za oproštenje. (uslovna,potencijalni uslov)

28.Ni najbolje vino ne prija kad ga se pije previše. (uslovna,potencijalni uslov)

29. Voda se dobija kada se H2 spoji sa O. (uslovna, potencijalni uslov)

30. Pala bi ti kruna s glave da sam podvoriš goste.(uslovna, irealni uslov)

31. Zec uskoči u šumu dok su pravili ražanj. (vremenska, istovremenost)

32. Mati se brine o deci dokle god živi. (vremenska,istovremenost)

33. On je skočio s kreveta čim je otvorio oči. (vremenska, posteriornost)

34. Uhapsili su ga  odmah pošto je noću navratio kući. (vremenska, posteriornost)

35. Ptice odlete pre nego što nastupi zima. (vremenska,anteriornost)

36.Brat je jutros otišao kamo su ga pozvali. (mesna)

37.Devojka onda ode odakle je i došla. (mesna)

38.Očekivao je pohvalu otkuda mu je stigla pokuda. (mesna)

39. On je takav da su svi njime zadovoljni. (posledična)

40. Magla je bila tako gusta da su jedva raspoznavali teren. (posledična)

41. Žaliti neću iako je to moj najbolji drug. (dopusna)

42. Mi bismo ipak ostali ovde i kad bi stigla naredba o iseljavanju. (dopusna)

 c)Konstituentske vrednosti zavisnih rečenica:

  - imenčku  vrednost imaju rečenice označene brojevima 1-8 ;

  - pridevsku vrednost imaju rečenice označene brojevima 9-13;

  - prilošku vrednost imaju rečenice označene brojevima 14-42.


                     6.Višestruko složene rečenice

                1.Umeo je / 1/ da vida rane /2/  i uvek nosio sa sobom zbirku kineskih igala od srebra i jedno ogledalo/3/ na kojem su bili crvenim tačkama obeleženi obrisi njegove glave,/4/   a  zelenim tačkama (su bili obeleženi) pravci /5/ kojima su se širili bore na njegovom licu/6/.

                 /1/glavna, nezavisna

                 /2/izrična ,zavisi od /1/

                 /3/nezavisna , u sastavnom odnosu sa /1/

                 /4/odnosna (atributska),zavisi od /3/

                 /5/  odnosna (atributska), zavisi od /3/, a u sastavnom odnosu sa /4/

                 /6/ odnosna (atributska), zavisi od /5/

 

                    2. Kada bi bio ranjen /1/  i ( kada bi )imao bolove,/2/  Skila bi stao pred ogledalo i /3/na mestu  gde bi pale zelene tačke/4/  samom sebi zabadao u lice kineske igle./5/

                    /3/ nezavisna

                    /5/ nezavisna, u sastavnom odnosu sa /3/

                    /1/vremenska, zavisi od /3/i od /5/

                    /2/vremenska, zavisi od /3/ i od /5/, a u sastavnom je odnosu sa /1/

                    /4/mesna, zavisi od /5/

                    3. Umeo je sabljom /1/ da ubije ribu u vodi /2/  ili (umeo je) da o mač zaboden u zemlju noću okači fenjer /3/ pa  (je umeo)da protivnika,/4/  kad  krene ka  svetlosti  iz  mraka, /5/  napadne nožem./4/

                    /1/glavna, nezavisna

                    /2/ izrična, zavisi od /1/

                    /3/izrična, zavisi od /1/ , a u rastavnom je odnosu sa /2/

                    /4/izrična, zavisi od /1/, a u sastavnom je odnosu sa /3/

                    /5/vremenska, zavisi  od /4/

                   4. Masudi je video/1/  kako u Koenovom snu,/2/  koji se pretvarao u ropac,/3/  sa svih stvari /2/ koje su ga okruživale /4 / popadaše imena /2/ kao kape što padaju /5/ i  (kako) svet ostade devičanski čist kao u prvom danu postanja./6/

                   /1/glavna, nezavisna

                   /2/izrična, zavisi od /1/

                   /3/odnosna (atributska), zavisi od /2/

                   /4/odnosna (atributska), zavisi od /2/

                   /5/poredbena, zavisi od /2/

                   /6/izrična, zavisi od /1/

 

                    5. I tada on nauči /1/ da su brojevi deset zapovesti  takođe glagoli /2/  i (nauči )da se zaboravljaju poslednji prilikom zaboravljanja jednog jezika /3/   i  (nauči da) ostaju kao odjek/4/  i kada su same zapovesti  iščezle iz sećanja./5/

                    /1/glavna , nezavisna

                    /2/izrična, zavisi od /1/

                    /3/izrična, zavisi od /1/, a u sastavnom je odnosu sa /2/

                    /4/izrična, zavisi od /1/, a u sastavnom je odnosu sa /3/

                     /5/vremenska, zavisi od /4/

       *Neobeleženi i nisu veznici u rečenici nego rečce za potenciranje!

                      6. U tom času Koen se probudi u svoju smrt/1/ i pred Masudijem nestade staze/2/, jer se preko vidika spusti koprena/3/ na kojoj je pisalo vodom  iz  reke  Jabok: /4/ „ Jer , vaši su snovi dani u noćima.“/5/

                      /1/nezavisna

                      /2/nezavisna, u sastavnom je odnosu sa /1/

                      /3/uzročna, zavisi od /2/

                      /4/odnosna (atributska),zavisi od /3/

                      /5/odnosna (objekatska), zavisi od /4/


 

Members Area

Casovi srpskog jezika i knjizevnosti

- za osnovce 

- za srednjoskolce

- za studente Filoloskog fakulteta         

   tel. 061 6378056      

Novo!  Časovi preko skype-a, uplatom na žiro račun

          

Tumacenje snova

         Kontakt

Recent Blog Entries

Recent Photos

Webs Counter

Newest Members